СТРУКА О ПРОЈЕКТУ „ЈАДАР“: МНОГО ЈЕ ДЕЗИНФОРМАЦИЈА У ЈАВНОСТИ
ЛОЗНИЦА (7. март 2024) – Литијум према оцени проф. др Чедомира Бељића може донети значајну економску корист, а да са друге стране, у складу са законима и праксом у Србији и строгим европским стандардима, буде обезбеђен висок степен заштите животне средине. Проф. др Александар Јововић истакао да доласком озбиљних инвеститора Србија може да просперира много више тиме што постаје центар или значајна тачка на мапи економије у Европи и свету.
Фото: РСЕ
Да је рударење и ископавање литијума економски исплативо и да постоји велико интересовање рударских компанија и озбиљних инвеститора који желе да улажу у своје брендове кроз пројекат „Јадар“ сагласни су стручњаци који су истраживали тај пројекат проф. др Чедомир Бељић са Рударско-геолошког факултета и проф. др Александар Јововић са Машинског факултета у Београду.
Они су у емисији „Јутро“ на ТВ „Прва“ говорили о значају ископавања литијума у Србији и том приликом проф. Бељић је рекао да не би постојала толика заинтересованост великих светских компанија да то није економски исплативо, а нагласио је да у прилог томе говори и чињеница да је литијум стављен на листу критичних материјала Европске уније.
Фото: prva.rs
Он је додао да свако рударство без обзира на то колико је савремено нарушава у одређеном степену животну средину, али да са друге стране литијум може донети значајну економску корист и да се у складу са законима и праксом у Србији и строгим европским стандардима у области рударства користи највиши степен заштите животне средине.
– Немате материјалну делатност, а да не нарушавате животну средину. Питање је шта ми желимо, хоћемо ли технолошки напредак и развој или не? Заштита животне средине је императив савременог рударства и на томе се много ради свуда у свету. Треба видети како послују и раде стране компаније и са којим степеном одговорности се оне односе према послу – истакао је Бељић.
Фото: riotinto.com
Професор Јововић је указао да је у случају пројекта „Јадар“ замишљен цео ланац како би се добио материјал који ће ићи даље на финију прераду и да проналаском озбиљних инвеститора који ће улагати у своје брендове Србија може да просперира много више тиме што постаје центар или значајна тачка на мапи економије у Европи и свету.
– Велике компаније праве дугорочне планове и покушавају да буду тамо где ће се на тржишту појавити нов производ. Ако виде да овде неће бити ништа у наредном периоду, онда ће се повући и отићи негде друго – рекао је Јововић.
Фото: prva.rs
Он је коментарисао и информације које се у јавности појављују о том пројекту, а које нису у складу са стварним чињеницама.
– У јавности су се појавили подаци који немају никакве везе са оним што би се дешавало једног дана на пројекту „Јадар“, од материјала који се вади и прерађује, до целог технолошког поступка, ништа од онога што ми углавном чујемо од оних који су против овог пројекта није тачно (…), барата се појединим фасцинантним бројкама да би се направила негативна атмосфера у јавности, а све то је преузето, нажалост, и у политичке сврхе. Држава се лоше одредила, уплашила се у једном тренутку побуне против потенцијалног рудника, зауставила је пројекат и дошли смо у ситуацију да не можемо да разговарамо. Ми сада разговор о овом пројекту водимо на телевизијама и мањим или већим трибинама – поручио је Јововић.
Фото: riotinto.com
Са њим се сагласио и професор Бељић, који је додао да је једна од највећих дезинформација које су кружиле у јавности о пројекту „Јадар“ била да ће се откопавање вршити површински.
– Подземна експлоатација подразумева да имате један повољнији однос према животној средини, јер се највећи део операција изводи испод земље. Масе које се изваде би биле замењене, имали бисте једну врсту засипавања откопаног простора, тако да би последице на површину терена биле минималне. Прелиминарне оцене показују да би се за 60 година експлоатације терен спустио највише за пола метра, што је врло мало. Ту земљу можете користити у пољопривредне сврхе без икаквих проблема. Притом, то не би значајно или драматично нарушило ни режим подземних вода, али о свему томе треба дискутовати – нагласио је Бељић.
Фото: riotinto.com
Анализа добрих и лоших страна пројекта, према оцени двојице стручњака, неопходна је како би се сагледало у којој мери је он заиста исплатив за Србију и то је посао који би, како су рекли, требало да уради држава.
Фото: riotinto.com
Закључак је и да литијум није зло каквим се представља, али да се свакако цео процес мора пратити, контролисати и бити у складу са законом и свим важећим прописима.
ЛН