ЖИВОТ У ДОЛИНИ ЈАДРА МОЖЕ НЕОМЕТАНО ДА СЕ НАСТАВИ

ЛОЗНИЦА (24. јул 2024) – Извршни директор компаније „Рио Тинто“ Јакоб Штаусхолм

„Преурањено је говорити о брзом почетку експлоатације литијума. Пре свега морамо да грађанима Србије недвосмислено докажемо да „Јадар” може да се развије и да ради у складу са најстрожим стандардима заштите животне средине“, поручио је извршни директор компаније „Рио Тинто“ Јакоб Штаусхолм. Уверен је да „Јадар“ може да буде развијен на безбедан начин који омогућава наставак нормалног живота у околини пројекта и да се потенцијалним ризицима може одговорно управљати тако да људи и природа остану заштићени.

Фото: Рио Тинто

У ексклузивном интервјуу за „Политику“ извршни директор компаније „Рио Тинто“ Јакоб Штаусхолм поздравио је одлуку Владе Србије о поновној примени Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Јадар“ и истакао да је пред компанијом још низ корака које мора да испуни пре саме реализације пројекта како би се достигли строги стандарди заштите животне средине у складу са прописима Србије и Европске уније.

Реч је о наставку развоја пројекта у правном смислу, даљи рад на изради Студије о процени утицаја на животну средину, јавни увид, завршетак економске процене пројекта и добијање неопходних дозвола и одобрења.

– Србија има богату историју рударства која је и данас један од покретача економског развоја земље. Пројекат „Јадар” допринеће том развоју, али је ипак преурањено говорити о брзом почетку експлоатације литијума. Пре свега, морамо да грађанима Србије недвосмислено докажемо да „Јадар” може да се развије и да ради у складу са најстрожим стандардима заштите животне средине – истакао је Штаусхолм.

Он верује да одлука о поновној примени Просторног плана за пројекат „Јадар“ пре свега омогућава да се настави разговор са свим заинтересованим странама како би се у потпуности објаснио пројекат, планиране мере заштите животне средине и потенцијалне користи које он може донети и нагласио је да је важно да се грађани Србије упознају са реалним утицајима и чињеничним информацијама.

Указао је на то да је компанија требало боље да комуницира у претходном периоду, али да је негодовању дела јавности у Србији превасходно допринео велики број дезинформација о пројекту „Јадар“ које су током протеклих неколико година пласиране у јавност.

– Уважавајући право сваког појединца да изнесе критичан став, верујемо да донедавно нисмо били у прилици да водимо дискусију о пројекту „Јадар” која је заснована на чињеницама. Одлука Владе (којом је пројекат враћен на снагу) отвара могућност да тај дијалог наставимо – истакао је и додао да та Одлука отвара и могућност да се радни нацрти студија о процени утицаја на животну средину употпуне, ажурирају и представе у редовном законском поступку који подразумева јавни увид.

– Сада, када формално имамо право да наставимо са теренским радом, у наредном периоду очекујемо да коначна решења буду представљена јавности и надлежним државним институцијама. Битно је истаћи да ће компанија и након тога наставити да разматра начине да се утицаји додатно умање, односно да се техничка решења унапређују у складу са наставком развоја нових технологија – казао је Штаусхолм.

Поручио је да није тачно да ће се копањем литијума трајно уништити квалитетно пољопривредно земљиште, загадити ваздух токсичном прашином и концентрованим сумпорним и хлороводоничним киселинама, већ да се ризицима од прераде литијума може управљати на одговоран начин.

Компанија, како је рекао за „Политику“, са сигурношћу тврди да живот у долини Јадра може да се несметано настави упоредо са подземним рударењем и прерадом руде и да захваљујући савременој технологији ти процеси могу да се одвијају са минималним утицајем на животну средину, уз рад по највишим стандардима, уз квалитетан надзор и могућност да компанија која управља процесима има довољно ресурса за улагање у ефикасне мере заштите. „Рио Тинто” може да испуни сваки од тих услова, јасно је указао Штаусхолм.

– Процес прераде јадарита од самог почетка осмишљен је тако да смањи укупну количину отпада – казао је Штаусхолм и додао да „Јадар“ не би производио течни, већ сушени, чврсти отпад, који би се на одговоран начин одлагао на безбедној депонији изграђеној у складу са провереним инжењерским техникама и њиме би се са сигурношћу управљало на безбедан начин.

Ипак, тврди и да сви велики инфраструктурни пројекти утичу на животну средину, али и да су компаније које те пројекте развијају дужне да то ураде одговорно и сведу утицаје на најмању могућу меру.

Када је реч о пројекту „Јадар”, то се односи и на управљање отпадом, који у овом случају не би био одбачен у природу, већ би се њиме управљало у складу са најбољим светским праксама. Пројекат „Јадар” неће производити течни, већ чврсти отпад налик чврстој глини и био би одлаган на депонију која би потом била рекултивисана. А праћење могућих утицаја на животну средину било би настављено и деценијама након затварања рудника о трошку компаније.

Пословање компаније надзирале би државне институције, а сви подаци о праћењу утицаја на животну средину били би објављивани на интернет страници компаније. Поред редовног надзора био би успостављен и механизам за учешће локалне заједнице и независних стручњака у праћењу утицаја пројекта на животну средину чиме би се додатно осигурало да компанија ради у складу са законом.

Штаусхолм је уверен да „Јадар“ може да буде развијен на безбедан начин који омогућава наставак нормалног живота у околини пројекта и истакао је да је реч о најбоље истраженом литијумском пројекту у Европи због чега је и предвиђен велики број ефикасних заштитних мера којима би се утицај експлоатације литијума у долини Јадра на животну средину и локалне заједнице свео на најмању могућу меру.

– Схватамо да поједини ризици постоје, али уверени смо да се тим ризицима може одговорно управљати, тако да људи и природа остану заштићени. Пројекат „Јадар” би био највећа гринфилд инвестиција у савременој историји Србије. Независна економска студија показује да би пројекат допринео економији са 1,9 милијарди евра, што је више од три одсто БДП-а Србије из 2021. године. Предвиђа се да ће он бити један од највећих пореских обвезника са доприносом од 180 милиона евра годишње. Пројекат би отворио 1.300 сталних радних места у Лозници и још око 3.500 у ланцу снабдевања – нагласио је.

Оценио је и да је кључна предност коју рударење и прерада литијума могу да донесу Србији та што пројекат „Јадар“ може да буде основа за развој ширег ланца вредности за производњу електричних возила, креирајући хиљаде нових, високо плаћених и високо квалификованих радних места у Србији за генерације које долазе, уз поштовање највиших стандарда заштите животне средине.

Закључио је и да компанија верује у дугорочну исплативност светског тржишта литијума с обзиром на то да је реч о минералу од критичног значаја за наставак енергетске транзиције и да ће литијум остати окосница развоја батеријских технологија.

Извор: „Политика“