ПРИОРИТЕТ НА ЧИЊЕНИЦАМА У ОДНОСУ НА ЕМОЦИЈЕ
ЛОЗНИЦА (24. јул 2024) – Председник општине Крупањ Младен Стефановић о пројекту „Јадар“
Пројекат „Јадар“ је изузетно важан и потенцијално користан за нашу заједницу, превасходно због економских бенефита и отварања нових радних места, рекао је председник општине Крупањ Младен Стефановић, нагласивши значај јавног дијалога о овој теми, јер је, како је рекао, потребно да се чују сви гласови: глас струке, глас и мишљење народа, како по питању користи, тако и по питању недоумица и самог пројекта.
Фото: ТВ Лотел
Председник општине Крупањ Младен Стефановић рекао је, гостујући у телевизијском програму Медијске групе „Лотел“, да је пројекат „Јадар“ изузетно важан и потенцијално користан за нашу заједницу, превасходно због економских бенефита и отварања нових радних места.
Истом приликом, назначио је да је веома важно овом питању и пројекту прићи са великом пажњом и одговорношћу, стављајући приоритет на заштиту животне средине и здравље људи.
Зато је, како је рекао, неопходно предузети све кораке како би све било у складу са највишим еколошким стандардима и у комуникацији са локалном заједницом.
Стефановић је рекао да подржава све пројекте који доносе напредак и развој као што је пројекат „Јадар“, уз поштовање свих мера и стандарда, додајући да верује како је могуће успоставити баланс између економског развоја и очувања животне средине.
Након што се упознао са објављеним радним нацртима Студије о процени утицаја на животну средину, коју је објавила компанија „Рио Тинто“, председник општине Крупањ је рекао да је то позитиван корак ка транспарентности и одговорном пословању којим ће се омогућити јавности, стручњацима, свима заинтересованим да се из Нацрта додатно информишу о свим потенцијалним утицајима пројекта на животну средину.
Фото: ТВ Лотел
– Моје генерално мишљење је да је транспарентност у овом процесу од кључног значаја. Било би добро да грађани имају доступне све информације и да изнесу своја мишљења по питању потенцијалних проблема, али и користи овог пројекта.
Верујем да је могуће да се пројекат реализује у складу са највишим домаћим и међународним еколошким стандардима, али, наравно, за то нам треба и велика посвећеност и потребно је да се придржавамо прописаних процедура и мера. Може се размишљати и о ангажовању неких независних стручњака и организација које би пратиле развој пројекта, односно утицај пројекта током његовог постојања, како бисмо могли правовремено и да реагујемо на евентуалне проблеме – рекао је први човек општине Крупањ.
Студијом о процени утицаја на животну средину компаније „Рио Тинто“ на територији општине Крупањ, у месту Штавице, предвиђена је потенцијална локација јаловишта (депоније индустријског отпада). Стефановић каже да се посебно упознао са овим делом Студије.
– Као становник општине Крупањ и као председник општине, трудио сам се да се заједно са својим сарадницима информишем о том делу студије који се односи на депонију у селу Дворска, на локацији Штавице. Према информацијама које смо добили из саме Студије, коју је издала компанија „Рио Тинто“, пројекат „Јадар“ ће обухватати 59 хектара (ха) површине, односно територије општине Крупањ, од чега ће се 55 ха налазити на територији села Дворска, односно, Штавица, а 4 ха на територији села Красава. Од тих 59 ха, депонија ће заузимати 30 ха, док ће 29 ха бити инфраструктурна површина. Важно је напоменути да пројекат „Јадар“ не предвиђа течно јаловиште, односно течни отпад, него ће се део тог отпада користити за „запуњавање“ подземних рударских тунела, док ће се остали део отпада тим системом сушења и сабијања одлагати на депонију на Штавицама, која није богата подземним водама и то није плавно подручје – објашњава Стефановић.
– Сама депонија ће бити заштићена вишеслојним облогама које садрже глину и хидроизолационе фолије, а потенцијални проблем око прашине би се решавао квашењем отпада техничком водом. Јако је битно да сви аспекти пројекта „Јадар“, па и овај који се односи на одлагање депоније, буду у складу са највишим еколошким стандардима и мерама, како домаћим, тако и међународним – рекао је Стефановић.
Фото: РСЕ
Председник Србије Александар Вучић говорио је у обраћању нацији на тему пројекта „Јадар“ о томе да ће Лозница, читав крај, али и цела Србија имати бројне бенефите од рударења литијума. Користи ће имати и локалне самоуправе, међу којима и општина Крупањ.
О томе шта ће то значити за крупањску општину Стефановић на првом месту истиче значај отварања нових радних места. Према његовим речима, пројекат „Јадар“ је таквог обима да предвиђа велики број радне снаге потребне не само за изградњу тог пројекта, где ће по проценама бити потребно око три и по до четири хиљаде радника, него и у процесу саме обраде руде би било потребно упослити око хиљаду и по до две хиљаде радника.
Стефановић каже да би то у значајној мери потенцијално смањило незапосленост не само Крупња него и Лознице и околних општина као што су Мали Зворник, Љубовија.
– Поред тога, ту је и додатни прилив од пореза и такси које би плаћала компанија; буџет града Лознице од додатних пореза и такси повећао би се 25 милиона евра, тако да би сав тај новац могао даље да се пласира и да се користи за изградњу инфраструктуре, саобраћајне инфраструктуре, да се улаже у образовање, здравство. Врло је важно заокружити тај ланац.
Када говоримо о Крупњу, гледано историјски, он је настао, развио се и опстао на рударству и, ако гледамо етимолошки, у називу Крупња се налазе трагови рударства – крупе, крупице, рударско грумење. У двадесетом веку, после оба светска рата, Крупањ је са својим рудницима био један од највећих рудника антимона. Са друге стране, процес индустријализације у Крупњу 70-их и 80-тих година и отварање „Крупањке“, „картонке“, Позамантерије, Оптике, били су кратког даха и онда се становништво, као и данас, превасходно и упоредо бавило пољопривредом.
Након страшних поплава из 2014. године и свесрдну подршку председника Републике Србије Александра Вучића Крупањ је доста урадио на пољу инфраструктуре. Поменућу да је за кратко време урађено око 150 километара асфалта за тако малу општину. Међутим, да би се направио један читав ланац, било би добро да се сва та руда не само извози из Србије него и да се користи код нас. Ту би Влада Републике Србије могла да довођењем неког озбиљног инвеститора, покрене фабрике батерија или електричних аутомобила, што би била једна озбиљна порука светским инвеститорима о Србији, а и да Крупањ, Лозница, Мали Зворник могу да се надају да би испостава такве фабрике могла да се нађе код нас, што би у драстичној мери смањило незапосленост – рекао је председник општине Крупањ.
Стефановић је назначио да је изузетно важан и користан потенцијални јавни дијалог о овој теми јер је, како је рекао, потребно да се чују сви гласови: глас струке, глас и мишљење народа, како по питању користи, тако и по питању недоумица и самог пројекта.
– Милим да би дијалог могао да нам да решења која би се темељила сигурно на релевантним чињеницама. Мој став о питању заштите животне средине је јасан: заштита животне средине и грађана је апсолутни приоритет и из Студије процене утицаја на животну средину, коју је издала компанија „Рио Тинто“, видимо да су предвиђене мере и за заштиту земљишта и ваздуха и воде, где је јасно наглашено да ће се све радити у складу са мерама и највишим међународним и домаћим стандардима – рекао је Младен Стефановић.
Председник општине Крупањ Младен Стефановић својим суграђанима је поручио да дају приоритет чињеницама у односу на емоције. Појаснио је да је пројекат „Јадар“ изазвао „хиперсензитивност“ међу појединим људима, јер се ради, што је и очекивано, о великом и важном пројекту за нашу земљу. Да бисмо водили конструктиван и продуктиван дијалог, потребно је да се питање пројекта „Јадар“ деполитизује и да водимо аргументоване разговоре који се заснивају на научним и објективним чињеницама, поручио је Стефановић.
Аутор: Сања Димитрић Нешић