РЕАКЦИЈА КОМПАНИЈЕ “РИО ТИНТО” НА НЕТАЧНЕ НАВОДЕ ИЗНЕТЕ У ЕМИСИЈИ „НОВИ ДАН“ ТЕЛЕВИЗИЈЕ Н1
ЛОЗНИЦА (29. јул 2024) – Реакција компаније “Рио Тинто” на нетачне наводе изнете у емисији „Нови дан“ телевизије Н1 која је емитована 29. јула 2024. године и у чланку „Пројекат Јадар озбиљна корупционашка афера, ради повећања профита Рио Тинта:“ Стручњаци о копању литијума““, објављеног истог дана на порталу Н1.
Телевизија Н1 емитовала 29. јула у емисији „Нови дан“ бројне нетачне наводе у вези са Пројектом „Јадар“ током гостовања Драгане Ђорђевић и Ратка Ристића, које компанија Рио Тинто изричито демантује. Компанија Рио Тинто овим путем оштро демантује и наводе који су на основу овог прилога објављени у чланку „Пројекат Јадар озбиљна корупционашка афера, ради повећања профита Рио Тинта“: Стручњаци о копању литијума“ који је истог дана објављен на порталу Н1.
Компанија Рио Тинто посебно упућује оштар протест телевизији Н1 због најаве овог сегмента програма у којој је водитељка Миа Бјелогрлћ гледаоце телевизије Н1 довела у заблуду изјавом да „лежиште литијума није вредно експлоатације, тврде научници“, не наводећи да је реч о индивидуалном мишљењу групе научника, а не мишљењу свих научника у Србији. Компанија Рио Тинто упућује оштар протест и због тенденциозно формулисаног реторичког питања водитељке „Шта нам то говори о односу према струци, хоће ли се питати наука или само капитал?“, чиме је групу научника промовисала у целокупну струку, игноришући јавно познату и јавно доступну чињеницу да је на објављеним Нацртима студија о процени утицаја на животну средину Пројекта „Јадар“ више од шест година радило више од сто домаћих и међународних независних стручњака, укључујући 40 универзитетских професора са више од 10 факултета. Тиме се директно негира постојање другачијег стручног мишљења које на основу научних истраживања показује да се Пројекат „Јадар“ може реализовати безбедно уз поштовање највиших домаћих и међународних стандарда заштите животне средине.
Компанија Рио Тинто подржава јавну дебату о Пројекту „Јадар“ засновану на научно утемељеним чињеницама и разуме да постоји део стручне јавности који има другачије мишљење. Компанија такође поштује право дела стручне јавности које има негативно мишљење о Пројекту „Јадар“ да своје аргументе износе јавно, уз обавезу да своје мишљење аргументују на научно утемељен начин. Компанија Рио Тинто сматра да има право и да на таква мишљења реагује на основу научно утврђених чињеница у интересу целокупне јавности.
Током поменутог гостовања изнети су бројни нетачни наводи од којих је већину компанија Рио Тинто у више наврата јавно демантовала. Тако, између осталог, Драгана Ђорђевић нетачно тврди да се „сва прича врти око рудника, да ће то бити подземна експлоатација, подземни рудник“, а да „нико не прича о постројењу за прераду руде“, за коју без икаквих научно утемељених аргумената тврди „да је посебно ризична“. Нацрти студија о процени утицаја на животну средину Пројекта „Јадар“ састоје се од три засебне, међузависне и повезане студије о утицају подземног рудника, постројења за прераду на површини и депоније индустријског отпада. Заједно нацрти студија пружају објективну и независну анализу потенцијалних утицаја на животну средину, као и начине на које ће ти ризици бити ублажени. Нацрти студија су сачињени тако да прво описују Пројектна решења, затим утврђују почетно стање, идентификују ризике који могу изазвати потенцијалне штетне последице по ваздух, земљиште, воду, биодиверзитет, потенцијалне ризике управљања отпадом и живот заједнице, а на крају детаљно описују кораке које ће компанија предузети да спречи и управља тим ризицима и надокнади последице када је то потребно. Супротно наводима Драгане Ђорђевић изнетим на Н1, Нацрт студије о утицају постројења за прераду достављен је на увид стручној и општој јавности и доступан је на сајту компаније, због чега не постоји основ да се јавно тврди да се „о овој теми не прича“, као што то чини Ђорђевић.
Ђорђевић наводи „у Јадру смо ми израчунали да ће емисија угљендиоксида бити око 500.000 тона годишње“. Процењује се, на основу постојећих техничких решења, да ће Пројекат “Јадар” емитовати 9 хиљада тона еквивалента ЦО2 годишње током изградње, 249 хиљада тона ЦО2 еквивалента годишње током фазе рада, и 4 хиљаде тона ЦО2 еквивалента годишње током затварања пројекта, дакле готово дупло мање у односу на оно што Ђорђевић, без икаквих научно утемељених аргумената, износи у јавност. Како би грађани могли да стекну адекватну педставу о којим количинама је реч, то значи да би укупне емисије ЦО2 Пројекта „Јадар” чиниле између 0,5 и 1,1% укупних емисија тог гаса у Републици Србији.
Ђорђевић наводи да ће бити „потребна огромна количина воде док се све те нечистоће и примесе отклоне“. Паушална оцена „огромна количина воде“ није и не може се сматрати научном чињеницом, посебно имајући у виду да је Ђорђевић и раније износила паушалне и нетачне изјаве о Пројекту „Јадар“ у овом контексту. По истом принципу, поједини стручњаци на пример и данас тврде да је „за тону литијума потребно 15 милиона тона воде“, иако је јавно доступан податак да би за производњу једне тоне еквивалента литијум карбоната у оквиру Пројеката „Јадар“ било потребно 6,600 литара воде (6,6 литра по килограму), односно чак 2,272 пута мање.
Ђорђевић доводи у заблуду јавност у Србији наводећи да „компанија тврди да већ може да почне експлоатацију“ литијума у Јадру. Компанија Рио Тинто је јавно саопштила да резултати научних истраживања које је током шест година спровело више од сто домаћих и међународних независних стручњака, укључујући 40 универзитетских професора са више од 10 факултета показују да се Пројекат „Јадар“ може реализовати безбедно уз поштовање највиших домаћих и међународних стандарда заштите животне средине. Компанија је такође јавно саопштила да реализација Пројекта „Јадар“ у потпуности зависи од испуњења свих законских и процедуралних захтева, као и завршетка додатних техничких и еколошких студија, као и да Пројекат „Јадар“ мора и може бити реализован једино уз пуно поштовање највиших стандарда заштите животне средине Републике Србије и Европске уније. Ови контролни кораци укључују: јавни увид; презентацију; јавну расправу о студији о процени утицаја; одлучивање техничке комисије о студији; и обавештавање заинтересованих органа и организација и јавности од стране надлежних органа о садржини одлуке и мерама заштите које је носилац пројекта дужан да предузима у циљу спречавања, смањења или отклањања штетних утицаја, а која су већ сада део техничке документације, или ако се током израде студија утврди да нека недостају постаће саставни део наредног нивоа техничке документације. Ниједна рударска активност, укључујући и реализацију Пројекта „Јадар“ не може започети док се не заврше сви ови регулаторни кораци. Због свега наведеног навод које је Ђорђевић изнела у емисији Н1 је потпуно нетачан.
Говорећи о депонији отпада из рудника литијума, Ратко Ристић изнео је велики број нетачних информација и произвољних тумачења. Између осталог Ристић наводи да „наши врхунски хидрогеолози и технолози тврде да фолије нису никаква гаранција од процуривања“. На сајту компаније Рио Тинто јавно су доступне све информације везане за управљање отпадом, укључујући и како би се тим отпадом управљало на одржив начин у складу са највишим стандардима Републике Србије и ЕУ. Систем складиштења отпада укључивао би најсавременији систем за праћење квалитета ваздуха, воде и земљишта како би се осигурало да су потенцијални утицаји на животну средину сведени на минимум. Отпад би изолационим облогама био одвојен од земљишта, чиме би се спречило да бор из отпада угрози подземне воде и земљиште. Део који Ристић тенденциозно прећуткује, а који је јавно доступан у оквиру објављених Нацрта студија, је да би се као додатна мера сигурности користио систем за дренажу изолациони слој природне бентонитске глине. Ако би у било ком случају дошло до пуцања синтетичке фолије и процуривања загађивача, природна глина би набубрила и затворила било какву пукотину. Ова комбинација синтетичких и природних хидроизолатора осигурава ефикасну и дуговечну заштиту од потенцијалних цурења загађивача у околину. Када говори о количини отпада у контексту Пројекта „Јадар“ Ристић такође тенденциозно прећуткује да је предвиђено коришћење отпада у изради пасте за запуњавање подземних тунела у руднику, што би омогућило искоришћавање више од 50% укупне количине отпада на одржив начин и смањење укупне количине отпада за наведени проценат. Додатно се истражују могућности пренамене отпада у различитим индустријама, са циљем смањења укупне количине отпада и његове еколошки одрживе употребе.
Током гостовања Драгане Ђорђевић и Ратка Ристића изнети су и бројни други нетачни наводи без икаквих научно утемељених доказа које ће компанија Рио Тинто директно демантовати у наредном периоду.
Компанија Рио Тинто посебно оштро демантује наводе Ристича да постоји „јасан обрис озбииљне корупционашке афере“ изнете без икаквих доказа. Компанија Рио Тинто позива Ристића да уколико поседује било какве доказе на основу којих је изнео ову тврдњу, да исте представи јавности или надлежним институцијама. Неутемељене инсинуације о наводној корупцији и ширење нетачних информација и неоснованих оптужби схватамо веома озбиљно и користићемо сва расположива правна средства како бисмо заштитили репутацију компаније.