ЖИВОТНА СРЕДИНА ДОЊЕГ ЈАДРА НЕЋЕ БИТИ УГРОЖЕНА
ЛОЗНИЦА ( 1. август 2024) – Др Душан Мијовић о пројекту „Јадар“
ЖИВОТНА СРЕДИНА ДОЊЕГ ЈАДРА НЕЋЕ БИТИ УГРОЖЕНА
На интернет страници компаније Рио Сава Експлорејшн недавно су постављене прелиминарне верзије Студија о процени утицаја на животну средину Пројекта „Јадар“, тачније радне студије које детаљно приказују будући рудник, производно-индустријску зону и депонију индустријског отпада. Осим појединачне разраде, приказан је и кумулативни утицај ове три целине на животну средину и природу подручја доњег Јадра. Тим поводом смо разговарали са др Душаном Мијовићем, главним саветником за заштиту животне средине, поменуте компаније.
Фото: ТВ Лотел
Какав је општи закључак прелиминарних студија о процени утицаја на животну средину Пројекта „Јадар“?
Изради ових студија претходила су вишегодишња истраживања и праћење стања земљишта, вода и ваздуха, која су обухватила и више од 23.000 узорака анализираних у референтним државним лабораторијама. Тим врсних стручњака и научника са десетак факултета и познатих института, осмислио је моделе и креирао дизајн пројекта, а резултати показују да би сви могући утицаји, односно вредности којима се они исказују, били у прописаним границама према законодавству Србије, али и највишим стандардима Европске Уније.
Које су предности подземне експлоатације руда која је предвиђена за „Јадар“?
Лежиште јадарита се налази на дубини од 310 до 650 метара од површине терена и због тога је одређено да рудник буде подземног типа, што је најрационалније. Везу између рудника и терена би представљала само два окна. Вентилационо окно које служи за одвођење истрошеног ваздуха из јаме до површине терена и извозно окно путем којег се извози руда и јаловина, допрема свеж ваздух у јаму и превозе запослени. Предности подземне експлоатације су што се бушење, минирање и откопавање руде се одвија без икаквог утицаја на површину терена, без утицаја буке и уз употребу механизације делимично на електрични погон. И број радника је максимално рационализован, а командовање механизацијом се одвија дигитализовано. Због таквог начина рада, током животног века рудника, неће се видети отварање ревира, засеци, откопи и други сегменти који чине један рудник. Највећа предност, видљива за становништво, је очуваност предела у границама експлоатационог поља.
Коришћење вода изазива многе полемике и забринутост мештана. Како је осмишљено водоснабдевање и газдовање водама?
Обезбеђивање воде за производњу, односно индустрију је веома важно, међутим важније од тога је водоснабдевање становништва. Према водопривредној основи Републике Србије, која је највиши акт за управљање водама, на првом месту се резервишу воде за водоснабдевање становништва, то су тзв. јавни водоводи и то јавно водоснабдевање је строго контролисано. На другом месту је вода потребна за индустрију, односно за производњу“ и додао да је компанија „Рио Тинто“ чланица Међународног савета за рударство и метале, што је обавезује на одрживо коришћење вода, заштиту ресурса и транспарентност за јавност.
У лежишту јадарита је развијена издан пукотинског типа, а те подземне воде су рудничке воде, веома слане и са повишеним концентрацијама минерала којих има и у руди. Та вода није ни за какву употребу и да би се створила радна средина у руднику, она ће се црпети и одлагати у лагуне. Затим би се пречишћавала и користила као и прикупљена кишница која пада на производну индустријску зону, у производњи. Овако обезбеђена вода, дакле из сопствених извора покрива више од 70% потребне количине за производњу. Преосталих 30-ак одсто предвиђено је да се користи из зоне у алувијалној равни Дрине, односно из напуштених места где се експлоатисао шљунак и песак, због чега су оне већ природно рањиве, јер немају заштиту од потенцијалног загађења, а њихов квалитет није погодан за водоснабдевање. Количина подземних вода која би се захватала из приобаља Дрине, (према прорачунима Института за водопривреду највише током једне трећине године) би износила до 40 l/s и у односу на просечни протицај реке Дрине који износи око 350.000 l/s/m’, то је 0,011 одсто просечног протицаја.
Да ли ће постојати отпадне воде и како би се њима управљало?
Отпадне воде су неизбежни пратилац производње и на Пројекту „Јадар“ су предвиђена два постројења за пречишћавање, односно једно за пречишћавање рудничких вода, а друго за пречишћавање процесних вода и кишнице. Систем пречишћавања поменутих вода, је веома развијен систем, којим се постиже пречишћеност до квалитета дестиловане воде, без минералних материја и сувог остатка. Највећи део пречишћених вода, се користи за потребе производње. Ипак, у периоду великих вода, када би настајао вишак вода, пре испуштање у реку Јадар, пречишћена вода би се третирала на следећи начин. Након ултрафилтрације, јонске измене и две реверсне осмозе, добија се пречишћена вода потпуно без минералних материја. Таква вода не сме да се упусти у водоток, јер по нашем закону у водоток може да се упусти вода која је истог или бољег квалитета од пријемног водотока. Вода у реци Јадар је друге класе квалитета према српском законодавству, и да би постигли тај квалитет, пречишћеној води ће се додавати минералне материје и тако реминерализовану воду би испуштали у Јадар.
Фото: riotintoserbia.com
Количина воде која би се повремено упуштала у реку износила би око 6 l/s, што је у односу на просечан протицај реке Јадар који износи 7.000 литара секундних 0,08 одсто просечно протицаја. С обзиром да су то јако мале количине воде, одговарајућег квалитета водама Јадра и да се брзо дисперзује кроз водоток, утицај је сведен на минимум.
У процесу производње се користе различите хемикалије па и сумпорна киселина што изазива бојазан код људи. Колико је опасно коришћење сумпорне киселине у преради јадарита?
Фото: ТВ Лотел
У јавности круже многе неистине и приче око пројекта, поготово неистине које се тичу процеса прераде руде јадарит, коришћења хемикалија и њиховог утицаја на животну средину. Једна од дезинформација, која је изазвала велики страх међу људима је начин употребе сумпорне киселине. Сумпорна киселина као најбољи растварач се користи у многим индустријама, од индустрије за производњу хране, до индустрије за козметику. За издвајање литијума и бора, такође је предвиђено да се користи сумпорна киселина, на начин који је потпуно безбедан по раднике и животну средину, односно сумпорна киселина ће се користити у потпуно затвореним судовима – систему где се у реакцији са рудом потпуно раствара, те нема испарења. Уколико би и дошло до малих испарења, што апсолутно није показано да ће се десити, предвиђен је посебан суд – мокри скрубер, који би и евентуално мала испарења хватао и обарао. Осим тога, сумпорна киселина би се користила на температурама које су далеко испод тачке њеног кључања. Производња литијума и бора се остварује у реакцији са сумпорном киселином на температури од 90 степени Целзијуса, а тачка кључања сумпорне киселине је на преко 200 степени Целзијусових. Због тога, апсолутно не постоји никаква бојазан а тенденциозни сценарији служе само како би се на драматичан начин приказало нешто што није тачно.
Да ли су предвиђене мере заштите животне средине и ублажавање моугћих утицаја Пројекта „Јадар“?
Мере заштите и санације животне средине представљају саставни део пројектне документације, односно радног нацрта Студија о процени утицаја на животну средину Пројекта „Јадар“. Оне обухватају спровођење принципа ВАТ – примена најбољих расположивих техника у фази пројектовања, као и ВМР – најбоље праксе управљања, приницпа које треба применити у фази изградње и експлоатације пројекта.
Мере за спречавање, смањење или отклањање утицаја односе се на емисију честица прашине, емисију гасова са ефектом стаклене баште, буку, испуштање вода, подземне воде и земљиште. За сваки од ових медија и емисија, детаљно је разрађен низ мера које су у складу са највишим стандардима нашег законодавства, али и европским критеријумима и стандардима.
Доњи Јадар је пољопривредни крај и због тога је важно да земљиште остане незагађено. Да ли је могућ развој Пројекта „Јадар“ и безбедна пољопривреда на истом простору?
Изградња и успостављање производно-индустријске зоне, као први корак у реализацији Пројекта „Јадар“ мораће да задовољи највише стандарде нашег законодавства у погледу емисије прашине, буке и свега осталог што може да има утицај на становништво које ту живи. Мера заштите животне средине прописују надлежна министарства и у њима су садржани стандарди Републике Србије. Додатне мере представљају процедуре које важе у компанији Рио Тинто. Тек након тога, би могла да се покрене производња која би се такође одвијала према прописаним условима и мерама заштите животне средине. Ова производња била би организована у оквиру комплекса у којем би се вршила прерада руде и даља производња (литијум-карбоната, натријум-сулфата и борне киселине). Простор на којем су замишљене производно индустријске активности би имао површину од 79,8 ha.
Мештани доњег Јадра, који живе у близини будућег подземног рудника, моћи ће најнормалније да наставе да се баве пољопривредом. Компанија Рио Тинто је обавила анализу затеченог стања земљишта, и на основу тога одредила мере заштите и праћења стања. Такође, компанија „Рио Тинто“ има програм да без икакве накнаде уступа земљиште на коришћење за пољопривредну производњу, за напасање стоке или за неку другу вид пољопривредне. Истовремено, постоје програми које је компанија развила како би део секундарних производа користила за побољшавање и прављење ђубрива за земљиште. Пример за то је Канада, где је земљиште које је оплемењено (нађубрено) са тим секундарним производима, дало изузетно добре резултате у производњи боровница. Тако да нема бојазни када је реч о могућностима за бављење пољопривредом.
Какав би био генерални закључак о пројекту Јадар и његовом значају?
Лежиште јадарита које је пронађено у долини Јадра представља највеће лежиште у Европи и оно је у економском смислу велики потенцијал који би донео много користи. Прелиминарна процена утицаја на животну средину пројекта Јадар, показује да би се експлоатација јадарита, уз пуну примену мера заштите и контроле, безбедно одвијала и да би сви утицаји били би у границама прописаних вредности. Имајући наведено у виду, сматрам да би се реализацијом Пројекта Јадар, покренуле и друге инвестиције, и да би однос јавности према минералним сировинима, па и геологији и рударству постао бољи.
Д. П. Ђ.