БОЛНО СЕЋАЊЕ НА НЕВИНО СТРАДАЛЕ ЖРТВЕ
ЛОЗНИЦА (17. октобар 2024) – У Драгинцу обележена 83. годишњица стрељањa цивила Горњег Јадра
Код спомен-костурнице у Драгинцу одржана је државна комеморативна церемонија поводом 83. годишњице страдања 2.950 цивила из овог и околних села које су у јесен 1941. стрељали припадници немачког Вермахта. Масакр у Драгинцу је назив за масовна стрељања становника Јадра која су извршиле немачке окупацијске снаге у периоду од 14. до 19. октобра 1941. године.
Фото: ТВ Лотел
Државном цереномијом и полагањем венаца у Драгинцу је одата почаст жртвама и обележена 83. годишњица злочина немачких окупатора над недужним цивилима код спомен-костурнице у Драгинцу.
Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров је 14. октобра предводио државну комеморативну церемонију и том приликом истакао значај очувања сећања на жртве и њихову трагедију.
Фото: ТВ Лотел
– Страдање цивила у Горњем Јадру један је од највећих погрома из наше прошлости. Са сваком жртвом губили смо део себе. Отац који је остао без детета, мајка која је изгубила све што је имала – то су приче које нас и данас боле и подсећају на важност да се тако нешто више никада не понови. Наша је дужност да истину преносимо новим генерацијама и да не дозволимо да заборав прекрије недужне жртве драгиначке трагедије – нагласио је Тодоров и поручио да ове речи треба да буду знак пијетета, али и порука мира и солидарности.
– Наш народ никада није мрзео друге и увек је веровао у једнакост људског живота. Тако ћемо и наставити, са истином као водиљом – рекао је Тодоров.
Обраћајући се у име Града Лознице, заменик градоначелника Петар Гавриловић подсетио је на историјске чињенице и да је Драгинац симбол страдања српског народа.
Фото: ТВ Лотел
– Данас смо се окупили на једном од највећих стратишта Балкана, у страдалном Драгинцу, месту које симболизује страдање српског народа под нацистичким окупатором. Овде смо да одамо почаст невиним жртвама и сетимо се крвавих дана октобра 1941. године када је Јадар завијен у црно – рекао је Гавриловић, подсећајући да су Немци само 20 година након Великог рата поново дошли да заврше оно што су започели 1914. године.
– Нису могли да преболе поразе на Церу и Колубари, нити да опросте српско стремљење ка слободи. Убијено је близу 3.000 мушкараца, жена и деце, а њихов једини грех био је што су Срби. Хришћански је опростити, и опростићемо, али заборавити нећемо и не смемо – поручио је Гавриловић и нагласио да ожиљци овог догађаја остају као подсетник и упозорење да морамо чувати истину и бранити је од заборава.
– И данас као и те 1941. године угрожен је државни суверенитет и територијални интегритет Србије, а они који су пре више од осам деценија чинили злочине и комадали Србију супротно међународном праву покушавају и данас да нам отргну део међународно признате територије. Данас наша држава предвођена Владом и председником такође води борбу за Србију, борбу за очување њене целовитости, али не више оружјем већ дипломатијом, економским оснаживањем, привредним развојем, знањем, науком, јер превише смо гинули за Србију, сада је време да живимо за Србију – поручио је Гавриловић.
Церемонију одавања почасти организовали су Влада Републике Србије, Град Лозница, Центар за културу „Вук Караџић“, Месна заједница Драгинац и Основна школа „14. октобар“, а у комеморативном делу учествовали су и представници Војске Србије, свештенство Српске православне цркве, потомци жртава и многобројни грађани.
МАСАКР У ДРАГИНЦУ
Масакр у Драгинцу је назив за масовна стрељања становника Јадра која су извршили припадници 342. пешадијске дивизије немачког Вермахта у периоду од 14. до 19. октобра 1941. године.
Према извештају Окружног поверенства од 1946. године, у току Другог светског рата у Подрињу је убијено 5.475 људи, од чега 2.950 у Јадру.
Тада је у селима Драгинцу, Јаребицама, Великом Селу, Цикотама, Чокешини, Новом Селу, Текеришу, Филиповићима, Горњим и Доњим Недељицама, Горњој и Доњој Бадањи, као одмазда, стрељано 2.950 становника, од беба и деце до жена, мушкараца и стараца, а спаљена су читава села.
Припадници немачког Вермахта су у октобру 1941. стрељали у Цикотама 396 особа, међу њима и 135 деце млађе од десет година. У Великом Селу је убијено 270 мештана, међу њима и двадесет троје деце млађе од десет година.
Фото: ТВ Лотел
Иначе, просечна старост немачких војника пешадијске 342. дивизије, елитне јединице у чијем саставу је било и фолксдојчера, који су убијали по Јадру била је 29, а официра 31 година.
Овај масакр остаје дубока рана у колективном сећању Србије и опомена да се слични ужаси више никада не понове.
У настојању да се трајно сачува сећање на масовно погубљење житеља Јадра, лозничка организација Савеза бораца народноослободилачког рата је реализовала подизање знамења невиним жртвама немачког терора у Јадру. Најпре су уређене и обележене заједничке хумке погубљених, а 1961. године су у заједничку спомен-костурницу пренети посмртни остаци страдалих сељака из Јадра, међу којима је било и Срба из Хрватске који су овде нашли привремено уточиште после бекства од тамошњег усташког терора. Над заједничком гробницом невиних жртава уздиже се камени споменик који представља храст посечених грана, дело академског вајара Остоје Горданића Балканског.
Аутор: Светлана Илић