ПРЕКРЕТНИЦА ЗА ОДРЖИВУ ПРОИЗВОДЊУ ЛИТИЈУМА
ЛОЗНИЦА (19. децембар 2024) – Аустрија даје зелено светло за рудник литијума без процене утицаја на животну средину
Аустријски пројекат „Волфсберг“ – први је рударски пројекат у Европској унији који користи убрзани процес одобравања на основу новог Закона о критичним сировинама. У Србији рудника литијума неће бити уколико се не докаже да би био безбедан по животну средину и здравље људи, а за разлику од рудника у Аустрији, студија процене утицаја на животну средину је за пројекат „Јадар“ обавезна и њена израда је у току.
Фото: informer.rs / А. Крстовић
Аустрија је недавно донела важну одлуку којом убрзава развој пројекта „Волфсберг“, будућег рудника литијума.
Према новим правилима, процена утицаја на животну средину није потребна за пројекте подземног рударства који покривају мању површину.
– Ово изузеће омогућава брже издавање дозвола, што „Волфсберг“ чини првим рударским пројектом у Европској унији који користи убрзани процес одобравања на основу новог Закона о критичним сировинама – пише „Информер“.
Председник „European Lithium“ Тони Сејџ, компаније која има већински удео у пројекту, истакао је да је ово прекретница за одрживу производњу литијума у Европи, кључну сировину за батерије и технологије чисте енергије.
Фото: informer.rs / А. Крстовић
Пројекат „Волфсберг“ планира годишњу производњу од 8.800 тона литијум-хидроксида, што ће га позиционирати као значајног играча у европском ланцу снабдевања критичним сировинама.
Зашто је литијум кључан за Европу?
Литијум је од суштинске важности за зелену транзицију Европе. Без њега не би била могућа производња батерије за електрична возила, соларне панеле и ветротурбине.
Европска унија је свесна да зависност од увоза, посебно из Кине, угрожава њен циљ постизања климатске неутралности до 2050. године. Због тога је у мају ове године усвојила Закон о критичним сировинама који има за циљ убрзање развоја домаће производње и прераде литијума, никла, кобалта, бакра и других сировина неопходних за енергетску и дигиталну транзицију.
Аустријски пројекат „Волфсберг“, смештен у живописним пределима Корушке, пример је како Европа покушава да искористи сопствене ресурсе и постане лидер у одрживој производњи.
За то време, у Србији је експлоатација литијума и даље тема која дели јавност, иако је из свега што смо до сада чули јасно да рудника неће бити уколико се не докаже да би био безбедан по животну средину и здравље људи.
Јадар – шанса за Србију и Лозницу
Србија поседује једно од највећих и најквалитетнијих налазишта литијума у Европи – лежиште Јадар. О томе је недавно говорио и Маркус Вирц, један од истакнутих иностраних говорника на конференцији „Look Up“.
– Србија са јединственим саставом јадарита и потврђеним резервама литијума може одиграти кључну улогу у европској зеленој транзицији. Међутим, уз ову прилику долазе и висока очекивања у погледу еколошких стандарда и безбедносних прописа. Немачка рударска индустрија, са својим богатим искуством у истраживању и развоју, може да понуди иновативна решења која не само да чине рударство ефикасним, већ и осигуравају усклађеност са потребним стандардима за модерно вађење и прераду ресурса – истакао је председник немачког удружења машинске индустрије VDMA Маркус Вирц.
На конференцији у Београду, која је за тему имала зелену транзицију и улогу критичних сировина у њој, пословни лидери и стручњаци за животну средину говорили су и о приликама за стварање ширег ланца вредности на бази литијума.
То би значило развој фабрика катода, батерија, делова за е-возила и самих електричних возила у Србији. Овакав ланац вредности може донети хиљаде нових радних места и значајне приходе, али и позиционирати нашу земљу као кључног партнера у европској индустрији е-мобилности.
Значај пројекта „Јадар“ за град Лозницу био би вишеструк, јер би на локалном нивоу то био један од највећих послодаваца у Лозници.
Цела инвестиција, вредна преко 2,55 милијарди евра, креирала би 3.500 радних места у фази изградње рудника, постројења за прераду руде и пратеће инфраструктуре.
Током оперативне фазе рударско-индустријски комплекс би током најмање 40 година стално ангажовао 1.300 запослених, а томе треба додати и радна места у ланцу е-мобилности која се развија на бази литијума.
Обухватајући производњу катода, батерија и самих е-возила, пројекат „Јадар“ носи потенцијал да створи преко 20.000 нових, добро плаћених радних места.
Поред директног доприноса српском бруто домаћем производу од 695 милиона евра, рудник и процесно постројење би генерисали значајне додатне ефекте кроз ангажовање локалних добављача како унутар пројекта, тако и у повезаним фирмама.
Буџет Лознице би реализацијом пројекта био удвостручен, а увећана средства била би усмерена на подизање животног стандарда грађана у свим областима друштвеног живота – у путну, комуналну, енергетску инфраструктуру, спорт, образовање, културу, здравство…
Европски стандарди
Темељ за сарадњу у области критичних сировина, како се наводи у тексту објављеном у „Информеру“, постављен је летос потписивањем Меморандума о разумевању између највиших званичника Србије и ЕУ.
Тај документ се такође заснива на Закону о критичним сировинама који промовише диверсификацију снабдевања ЕУ кроз сарадњу са државама богатим критичним сировинама.
Европски законодавни оквир је веома важан гарант да ниједан пројекат из ове области, без обзира на то да ли се он спроводи на или ван територије ЕУ, неће бити реализован без поштовања највиших еколошких стандарда.
Коначну реч када је у питању животна средина и пројекат „Јадар“ имаће струка. За разлику од рудника у Аустрији, студија процене утицаја на животну средину је за пројекат „Јадар“ обавезна и њена израда је у току.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић