ПОСЕБНО АКЦЕНТОВАНИ ЈУБИЛЕЈИ И ГОДИШЊИЦЕ У НАШОЈ КУЛТУРИ
ЛОЗНИЦА (26. децембар 2024) – О раду Центра за културу „Вук Караџић“ у 2024. години
Реализовани разноврсни културни и научни програми међу којима неки имају својеврсно национално значење и значај. Обележено 160 година од смрти Вука Караџића, 200 година од рођења Бранка Радичевића, 130 година од смрти Мине Караџић, 210 година од објављивања Вукове „Мале простонародне славено-сербске пјеснарице“ и „Писменице сербскога језика по говору простога народа написане“.
Фото: ТВ Лотел
Протекла 2024. година у Центру за културу (ЦЗК) „Вук Караџић“ протекла је у обележавању многих јубилеја и годишњица које су реализоване током бројних традиционалних манифестација, од којих се издвајају као најзначајније: „Свет жена“, Ђачки Вуков сабор, Вуков сабор, „Мићини и Верини дани“, Међународна студентска мултимедијална ликовна колонија у Тршићу и „Дани Јована Цвијића“.
Поред тих манифестација, ЦЗК бави се неговањем и популарисањем српске културе, пре свега српског језика и ћирилице, те је обележио и годишњице значајних догађаја попут Међународног дана матерњег језика, Дана оснивања Музеја језика и писма у Тршићу, као и Дана словенске писмености, рекла је за „Лознички недељник“ вршилац дужности директорке ЦЗК „Вук Караџић“ Снежана Нешковић Симић.
Фото: Приватна колекција
Резимирајући активности реализоване у минулој години, Нешковић Симић је подсетила на обележавање Дана матерњег језика 21. фебруара 2024. у дворишту Вукове спомен-куће, где је изведен поетски колаж посвећен обележавању 160 година од смрти Вука Караџића, 200 година од рођења Бранка Радичевића, 130 година од смрти Мине Караџић и 210 година од објављивања Вукове „Мале простонародне славено-сербске пјеснарице“ и „Писменице сербскога језика по говору простога народа написане“.
Месец март је протекао у знаку манифестације „Свет жена“, која континуирано негује женско стваралаштво у различитим областима.
– Двадесет трећи по реду „Свет жена“ отворила је госпођа Тамара Вучић, а вече је протекло уз сјајан музичко-поетски програм „У част жени“ Милорада Микија Дамјановића, првака Београдског драмског позоришта, уз пратњу Наташе Радовановић, сопрана. У марту је изведена монодрма „Милунка Савић“, у интерпретацији глумице Југословенског драмског позоришта Весне Станковић, затим представа „Добро дошли у кабаре“ са драмским уметницима Тањом Бошковић и Радетом Марјановићем – навела је наша саговорница.
Фото: ТВ Лотел
Нешковић Симић је подсетила и на Светски дан поезије 21. марта, који је, како је рекла, на најлепши начин обележен подсећањем на „Споменар Мине Караџић“, представљањем новог допуњеног издања са стиховима, посветама и белешкама вољене Вукове кћери.
Публика је била у прилици и да погледа изложбу слика „Дијалог са природом“ ауторке Јоване Станчић, докторанда на Факултету примењених уметности у Београду, која истражује везу између човека и природе кроз женско стваралаштво, и да доживи јединствено уметничко искуство, указала је Нешковић Симић.
Подсетила је и на најстарију културну манифестацију у Србији, 91. Вуков сабор, и 53. Ђачки Вуков сабор, који су ове године текли у складу са важним, већ поменутим, јубилејем – 200 година од рођења Бранка Радичевића, српског песника, најзначајнијег представника српског романтизма.
– Кроз драмске и музичке приказе, научне скупове, дечје радионице изнова је осветљена пријатељска и интелектуална сарадња Вука Караџића и Бранка Радичевића. Радичевић је ценио Вуков рад и допринос култури, док је Вук био подршка младим талентима попут Радичевића у њиховом литерарном развоју. Њихова веза, али и комлетан концепт Вукових сабора симболизује спој традиције и иновације, најпре у српској књижевности, а затим у целокупној култури – рекла је наша саговорница, додајући да је и овогодишњи 53. Ђачки Вуков сабор протекао у духу окупљања ученика и наставника који су кроз разне радионице попут литерарне, ликовне, етнолошке или музичке подстакнути на уметничко изражавање и оснаживање љубави према књижевности и другим видовима уметности.
Фото: ТВ Лотел
– Вуков сабор, 91. по реду, свечано је отворен 9. септембра, где је после свечаног говора Милана Југовића, помоћника градоначелника Лознице, Хор србистике Филолошког факултета Универзитета у Београду, састављен од наставника, професора, сарадника и студента, извео интемедијални програм посвећен музици стихова Бранка Радичевића. Кроз овај програм публика је пратила живот и стваралаштво српског песника уз његове стихове и одломке из писама и сећања његових савременика. Матица српска је на Сабору представила свој „Летопис“, најстарији књижевни часопис у свету који без прекида излази већ две стотине година – истакла је наша саговорница.
– Концерт танго ансамбла „Либеркватро“ из Београда, донео нам је дух Аргентине и Уругваја. У гостима нам је био и Народни музеј у Ваљеву са изложбом „Породичне и колективне светковине“, ауторке Гордане Пајић, етнолога и музејског саветника, као и град Брод у Републици Српској са ликовном изложбом учесника 44. сазива акварелистичке колоније „Сава“, једне од најстаријих колонија на простору бивше Југославије – подсетила је Нешковић Симић.
Резимирајући саборске програме, рекла је да је у Тршићу отворена и документарна изложба „Кратке приче о речима Вуковог краја“, која представља минијатурну збирку текстова о значењима, етимологији и лексичкој разуђености појединих назива запамћених у народном градитељству и музејском покућству Вукове спомен-куће у Тршићу.
Говорећи о завршној свечаности Вуковог сабора у Тршићу, челница ЦЗК подсетила је да је због лоших временских услова завршна свечаност Вуковог сабора одржана у Вуковом дому културе у Лозници, где је беседник био министар културе у Влади Србије Никола Селаковић.
– Господин Селаковић је у својој беседи истакао да је Вуково дело наш национални канон и сигуран путовођа данас и у времену које је пред нама. У наставку програма изведена је музичко-сценска целина, посебно креирана у част и славу песника Бранка Радичевића, коју су чинили нови музички аранжмани Радичевићевих текстова, изабрани стихови и најважнији подаци из песниковог живота и рада – казала је Нешковић Симић.
Традиционално, месец јун је протекао у духу манифестације „Мићини и Верини дани“, која је ове године била у знаку 35 година рада Сталне поставке слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић у Лозници.
Манифестација је отворена извођењем представе „Сан о Милени“ Удружења уметника „Артист“ из Пожаревца, а на дан рођења Миће Поповића, 12. јуна, у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић представљено је стваралаштво једног од најзначајнијих композитора савремене српске уметничке музике, академика Светислава Божића. Завршног дана манифестације, традиционално је представљен најновији број часописа за културну историју Јадра, „Призор“.
Вишедневним образовним, културним, уметничким и забавним програмима Лозница је обележила Дан града 16. јуна, подсетила је наша саговорница, која је додала да је током јула ЦЗК „Вук Караџић“ традиционално био домаћин и Међународне студентске мултимедијалне ликовне колоније у којој је учествовало 28 студената и професора са уметничких факултета из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Пољске.
Нешковић Симић је подсетила да је месец октобар протекао у знаку манифестације „Дани Јована Цвијића”, посвећене српском научнику Јовану Цвијићу, рођеном у Лозници пре 159 година. Манифестација је отворена изложбом Завода за заштиту природе Србије „Заштићена подручја Београда“ у Галерији „Мина Караџић“ у Вуковом дому културе, а током манифестације, како је истакла, обележено је 100 година од доделе медаље за научна истраживања Америчког географског друштва, затим 100 година од објављивања монографије „Геоморфологија“, као и 100 година од одржавања Првог конгреса словенских географа у Прагу, када је Цвијић изабран за почасног председника.
Фото: ТВ Лотел
– Поред поменуте изложбе, у оквиру манифестације је отворена и изложба на тему Цвијићевих признања, када је приказан и документарни филм о Јовану Цвијићу у режији Петра Стојановића из 1967. године. Представљен је нови садржај на дигиталној музејској поставци о животу и раду Јована Цвијића (www.jovancvijic.rs), реализована је и ђачка радионица на тему одликовања у Србији, док је у Београду одржан Пети конгрес словенских географа и етнографа у сарадњи са Географским институтом „Јован Цвијић“ Српске академије наука и уметности – истакла је Нешковић Симић.
Резимирајући бројне активности, нагласила је да су поред манифестација, обележени и важни културно-историјски догађаји и датуми, међу којима је 220 година од боја на Чокешини, 118 година од рођења најмлађег војника у Првом светском рату Момчила Гаврића, 110 година од славне Церске битке, 83 године од првог ослобођења Лознице у Другом светском рату, 110 година од Гучевске битке, 80 година од ослобођења Лознице у Другом светском рату, 90 година од убиства Краља Александра I Карађорђевића, 83 године од страдања цивила у Јадру у Другом светском рату и 214 година од боја на Лозници.
Поред традиционалних манифестација, ЦЗК је самостално или у сарадњи са другим установама реализовао још десетине програма (изложбе, предавања, радионице, промоције књига, концерте, позоришне представе, пројекције филмова), рекла је Нешковић Симић и додала да су у оквиру пројекта Резиденцијалног боравка писаца и преводилаца у Тршићу ове године боравила два госта писца. Поред тога, нове активности реализоване су и у Музеју Јадра.
– У простору сталне поставке Музеја Јадра представљен је модернизован и реконструисан део историјске збирке који се односи на период између два светска рата, Други светски рат и период након рата до шездесетих година 20. века.
Фото: ТВ Лотел
Збирка је употпуњена са две уметничке слике („Портрет др Миленка Марина“ и „Страдање цивила у Драгинцу“) аутора мр Драге Симића, који је своја дела поклонио ЦЗК „Вук Караџић“.
Модернизација и реконстурикција је реализована у оквиру истоименог пројекта који је подржан од стране Министарства културе и Града Лознице. Овај пројекат је један од седам пројеката ЦЗК које је ресорно министарство подржало у 2024. години.
Осим Министарства културе, пројекте подржава и Министарство заштите животне средине, које сваке године подржава реализацију годишњег Програма управљања Културним пределом Тршић–Троноша.
– Поред наведених пројеката, у текућој години реализован је и пројекат „Остати или отићи“ у оквиру којег је извршено анкетирање становника изабраних сеоских насеља, а у циљу прикупљања података о животу на селу и овај пројекат ће се реализовати и у наредној години – рекла је наша саговорница.
Према њеним речима, у 2024. години ЦЗК се прикључио и Европској мрежи „Света недеља и прослава Васкрса“ у оквиру које је европској јавности презентовао кроз радионице и изложбе традицију изливања и паљења ратарских свећа у манастиру Троноша на Велики четвртак, као и обичај шарања васкршњих јаја.
Заокружујући преглед активности ЦЗК „Вук Караџић“ реализованих у 2024. години, Нешковић Симић је нагласила да још једна успешна година те установе културе осликава посвећеност, креативност и заједништво, чиме је додатно обогаћен културни пејзаж нашег града.
Аутор: Сања Димитрић Нешић