УЗ СТРУЧНУ ПОДРШКУ БОЉИ РЕЗУЛТАТИ
ЛОЗНИЦА (2. јануар 2025) – Разговор са директором Пољопривредне саветодавне и стручне службе „Пољосавет“ Лозница Владаном Ћосићем
Саветодавни тим током 2024. године спровео низ пројеката значајних за унапређење пољопривредне производње у нашем крају. У 2025. посао се наставља, са акцентом на борби са климатским променама, решавању проблема веће појаве амброзије, неадекватног одлагања амбалаже пестицида, али и мерама поправке земљишта.
Фото: ТВ Лотел
Најважнија спона између Министарства пољопривреде и самих произвођача су саветодавне службе чији је допринос унапређењу пољопривреде немерљив, а посебно последњих неколико година од када се врши електронска регистрација пољопривредних газдинстава.
Директор Пољопривредне саветодавне и стручне службе „Пољосавет“ Лозница Владан Ћосић оценио је веома успешним рад ове службе најпре захваљујући институционалном оквиру које је поставило Министарство пољопривреде, а последњих година у њихов рад укључила се и веома битна карика – локална самоуправа.
– Том сарадњом добили смо један нови квалитет, што је омогућило да пољопривредна газдинства још брже напредују и остварују већи профит. Сарадња наше службе са локалном самоуправом је изванредна – оценио је Ћосић и додао да од 2024. године имају своје стручњаке у Крупњу, Љубовији и Малом Зворнику, чије су локалне самоуправе обезбедиле канцеларије за саветодавце, што је знатно унапредило рад ове службе и омогућило да произвођачи брже и лакше дођу до потребних информација.
Заједно са локалним самоуправама, истакао је Ћосић, константно се програмирају и мере аграрне политике на њиховом подручју, одржавају се заједничка предавања, спроводе пројекти од великог значаја за сваку локалну заједницу, а служба учествује и у разним комисијама и штабовима на локалном нивоу.
Наш саговорник је указао на то да су и медији у трансферу знања до крајњег корисника, у овом случају пољопривредног произвођача, веома битна карика и да је Медијска кућа „Лотел“ кроз свакодневно извештавање и мноштово прилога значајно допринела да битне информације правовремено стигну до пољопривредника.
У плану „Пољосавета“ повећање броја пољопривредних стручних саветодаваца
Рад службе се непрекидно унапређује, а за 2025. годину је планирано неколико новина, на првом месту повећање броја саветодаваца.
– Постепено повећавамо број стручних лица, тако да ћемо од ове године радити са једанаест саветодаваца, и то углавном млађих људи. Долази полако до смене генерација и она ће бити интензивнија у наредне три до четири године, тако да ћемо у том временском периоду имати нови састав саветодаваца у служби – рекао је Ћосић и указао на то да се та смена неће радити преко ноћи, јер су искуства старијих саветодаваца и те како значајна и она ће имати велику улогу у оспособљавању млађих за посао који их очекује, што ће им помоћи да преброде прве фазе у њиховом новом ангажовању.
Како у претодној тако и у новој години, један од носећих послова био је и биће еАграр, платформа која је успостављена 2023. године, и за тај кратак временски период све саветодавне службе урадиле су огроман посао на нивоу читаве републике.
– С обзиром на то да на подручју нашег деловања, у четири локалне самоуправе, имамо 11.000 регистрованих пољопривредних газдинстава и остварили смо преко 20.000 активности везаних за регистрацију и обнову газдинстава, подношење основних подстицаја по хектару и свих других подстицаја који су били расписани од стране Управе за аграрна плаћања – прецизирао је Ћосић и указао на то да је то велики посао, али је неопходан, јер се на тај начин може дефинисати шта је пољопривредно газдинство, ко се бави и ко живи од пољопривреде како би држава могла да пројектује мере и да би људи који живе и раде на земљи могли остварити што веће субвенције и са својим производима постали што конкурентнији на тржишту.
Савремене технологије помажу да пољопривредници правовремено реагују на актуелне изазове
Дати правовремени савет када је у питању заштита биљака последњих година постало је изузетно важно и зато се саветодавна служба из нашег града прикључила систему Прогнозно-извештајне службе, која прати појаву и ширење болести и штеточина, а у наредном периоду биће постављене још две метеоролошке станице на територији коју покрива „Пољосавет“, што ће још више унапредити рад службе.
– Произвођачима ће у наредном периоду преко различитих платформи (СМС, Вајбер) бити доступне правовремене поруке и информације о појави биљних болести и штеточина, корова, као и о мерама њиховог сузбијања. Такође, приметили смо да је адекватна употреба заштитних средстава и одлагање те амбалаже нешто што пољопривредници тешко усвајају и да се јављају пропусти који могу довести до опасности како по здравље људи, тако и по животну средину. Зато ћемо интензивно са локалним самоуправама покренути општу едукацију произвођача на теме употребе пестицида и одлагања и чувања амбалаже – нагласио је Ћосић.
Најавио је и мапирање терена у вези са распрострањености амброзије на нашем подручју јер су површине под том биљком не само на њивама него и на непољопривредном земљишту веома велике и повећавају се сваке године што сем економске штете прави и озбиљне здравствене проблеме многим људима.
Ћосић је изразио очекивање да ће се у сарадњи са локалним самоуправама у месним заједницама реализовати едукације, регистровати и мапирати површине под амброзијом и на крају одредити право време и фазе третирања, а са појавом нових контактних препарата који се разграђују након 72 сата тај озбиљан проблем може бити решен на веома ефикасан начин.
Климатске промене као неизбежна тема и све израженији проблем, од којег умногоме зависи пољопривредна производња, са применом нових начина обраде земљишта али и променом приступа самој пољопривреди донекле може бити решен или бар умањене његове последице.
Регенеративна пољопривреда најцелисходнија противтежа климатским променама
Ћосић је указао на то да смо последње две године имали пад друштвеног бруто производа са 5,3 на 4 процента, који је пре свега условљен управо климатским променама, и то не само због суше.
– Суша је допринела да се приноси кукуруза и индустријског биља смање за 23 посто у односу на прошлу годину, али смо поред суше имали и поплаве, појаву града, олујних ветрова и зато се много ради на новим решењима у пољопривредној производњи. Регенеративна пољопривреда једно је од решења – казао је Ћосић.
Према његовим речима, она је настала из конзервацијске обраде земљишта, али је ипак нешто више јер интегрише и земљорадњу и сточарство, а суштина је да се смањи емисија угљен-диоксида у атмосферу и ефекат стаклене баште.
– Дубоким орањем се разграђује хумус, улазе велике количине кисеоника у земљишта, а пратећи ефекат је ослобађање угљен-диоксида који одлази у атмосферу и прави те проблеме. Поента је да стандардну обраду, која је увек рађена са тешким машинама, заменимо лакшим, мање агресивним, са којима се сем уштеде горива смањује и утрошак радне снаге. Веома је битно да покривеност таквих парцела буде што већа током године, било уситњавањем жетвених остатака или сетвом неких покровних усева – објаснио је Ћосић, који је још једном апеловао на пољопривредне произвођаче да никако после жетве не спаљују остатке биљака јер се на тај начин губи плодно тло, односно према проценама сигурно три тоне хумуса по хектару, што је ненадокнадив губитак.
Ресорно министарство и „Пољосавет“ реализују значајан подухват у четири управна округа
Саветодавна служба из нашег града годинама својим радом и ангажовањем утиче и да се земљишта у овом крају обогате и приведу култури, с обзиром на то да велики број парцела има пе-ха вредност испод пет, што су тзв. кисела земљишта на којима се одређени број биљака не може гајити.
„Пољосавет“ годинама ради пројекте калцизације, пре свега на подручју града Лознице, редовно уназад шест година, али нису изостављене ни остале општине.
– Захваљујући том раду, добили смо задатак од Министарства пољопривреде да урадимо програм поправке земљишта за Мачвански, Колубарски, Златиборски и Подунавски округ, за 25 локалних самоуправа. Ми смо управо то привели крају и обрађено је 2.500 газдинстава на основу агрохемијских анализа земљишта из 2022. и 2023. године. У плану је да се поправи 4.000 хектара. Једна количина кречног материјала биће пласирана током 2025. године и на подручју наше службе око 700 тона. И, наравно, тражићемо и малу помоћ у логистици приликом одређивања дистрибутивних центара, а расподела ће се вршити по сличном принципу као што је рађена расподела меркантилног кукуруза и то је велики посао који нас очекује у 2025. години – рекао је Ћосић и најавио да је план Министарства да се овај програм прошири и на источни и јужни део наше земље и да све локалне самоуправе буду укључене у мере поправке земљишта, јер се тако уз најмања улагања може постићи значајан резултат и стабилни приноси.
Калцизација је неопходна мера на великом проценту парцела, а током година и тај посао је унапређен, па се тако на самом почетку користио прашкасти карбонатни материјал, потом гранулисани оксидни материјал, а данас се калцизација ради са гранулисаним карбонатним материјалима који су се показали као најбољи.
Овај материјал пружа могућност коришћења у различитим фазама биљака, што је новина, а крајњи циљ је да се мера калцизације укључи као редован третман на парцелама, сваке године као ђубрење, и да се његовим уносом одржава повољан ниво пе-ха вредности земљишта.
– Пољопривреда се стално развија и напредује, а сви ми који учествујемо у томе морамо пратити тредове како бисмо унапредили свој посао. Ми имамо тим образованих, вредних и мотивисаних стручњака. Увек радимо тимски. Индивидуализам је битан и потребан, али само у функцији тима, тако да ће са пуно елана наша служба помагати свим пољоприврденим произвођачима и наредне године као и до сада – нагласио је Ћосић и свим пољопривредницима пожелео срећне новогодишње и божићне празнике.
Аутор: Јелена Гајић Ђокић