У ТОКУ ЗИМСКО ОРЕЗИВАЊЕ СТАБАЛА

ЛОЗНИЦА (26. фебруар 2025) – Очување зелених површина прва брига КЈП „Наш дом“

У јануару почело зимско орезивање стабала у Лозници и Бањи Ковиљачи, које ће трајати до краја овог месеца или дуже, у зависности од временских прилика. Са јавних површина се уклањају осушена стабла због потенцијалне опасности по безбедност грађана.

Фото: ТВ Лотел

Орезивање стабала и озелењавање јавних површина у Лозници и Бањи Ковиљачи које је започето у јануару требало би да се заврши до краја овог месеца, у зависности од временских прилика, обавља се према устаљеном плану и програму, а уз то, како је рекао пејзажни архитекта у Комуналном јавном предузећу (КЈП) „Наш дом“ Бранко Милошевић, са јавних површина се уклањају осушена стабла.

Према речима нашег саговорника, за ову годину је планирано да јавне површине буду обогаћене са 400-500 нових садница, а прецизира да је орезивање стабала започето у јануару и да ће трајати сигурно до краја овог месеца, можда и дуже, што ће зависити од временских прилика.

− Орезивање стабала радимо на целој територији града, укључујући Лозницу и Бању Ковиљачу, у складу са планом за ову годину, а сем тога, уклањамо и стабла која представљају опасност како би се осигурала безбедност грађана − истакао је Милошевић.

Он је указао на то да је орезивање у зимском периоду кључно, у време  мировања вегетације, а омогућава стабилност и здравље биљака.

Како је објаснио, постоје различите врсте орезивања: безбедносно, корективно, као и ситно орезивање жалосних и украсних форми. Тренутно се изводи орезивање јасена у Лозници из безбедносних разлога, јер је дрво веома труло и то се ради како би се смањила могућност лома грана услед јаког ветра или обилног снега.

Фото: ТВ Лотел

− На локацији преко пута Музичке школе орезивање вршимо из безбедносних разлога. Конкретно, јасену који је већ доста труо орезивањем ћемо дати још коју годину живота, али и док не посадимо неки заменски дрворед ту, уклањамо већину крошње, да не би дошло до ломова приликом јачих ветрова и снегова, што се овде баш у овом делу дешавало. Ово дрвеће је дошло до пред крај свог животног циклуса и из тог разлога мора да се обави драстичније уклањање крошње, првенствено из безбедносних разлога − објаснио је наш саговорник.

− Планови за ову годину су слични као и претходних година, значи „Наш дом“ ће посадити између 400 и 500 садница. Ове године смо новим садницама већ поставили један заштитни појас у делу иза фабрике „Минт“ и градске депоније комуналног отпада, да би се ту створили повољнији  услови и у одређеној мери изоловала та тренутна депонија до њеног гашења. Тако да све мере и сви радови који су по плану и календару за овај период године се обављају у складу са истим − рекао је Милошевић.

− Поред орезивања, завршавамо и пролећно грабуљање листа и све припреме иду ка томе да се ускоро почне са кошењем. Поред тога,  почела је и сетва летњег расада у Бањи Ковиљачи. Већ смо посејали неких 10.000 семенки, а у наредном периоду планира се да се изврши комплетна сетва и ето нама пролећа и новог радног задатка − најавио је Милошевић.

КЈП „Наш дом“ завршава радове на уклањању трулих стабала у Улици краља Петра, а наставиће са уклањањем сувих четинара на целокупној територији града.

− На територији целог града све више се суше четинари, а то је на првом месту последица климатских промена. Они већ не могу да издрже колебања температуре и жарка лета. Сва та вегетација „бежи“ тамо где је природа наложила, а то је изнад 600 метара надморске висине − рекао је наш саговорник и додао да четинари попут смрека све теже преживљавају у градовима због високе температуре и променљивих климатских услова, што ствара додатне проблеме у планирању садње.

Изазови које доносе климатске промене захтеваће пажљивији приступ приликом избора садног материјала, а КЈП „Наш дом“ наставиће са спровођењем својих планова за одржавање зелених површина и садњу нових стабала, како би се дугорочно обезбедило постојање зеленила. Орезивање као кључна активност у овом процесу биће прилагођено климатским променама, а озелењавање остаје приоритет у оплемењивању урбаних простора, закључио је Милошевић.

Аутор: Зоран Живановић