ТЕЖАК ПОЧЕТАК ГОДИНЕ ЗА ПЧЕЛАРЕ

ЛОЗНИЦА (16. април 2025) – О тренутном стању у пчелињацима

Огромни губици пчела бележе се овог пролећа готово у свим пчелињацима у Србији. Штета код лозничких пчелара варира између 30 и 50 одсто, али има и пчелињака где је штета стопроцентна.

Фото: ТВ Лотел

Искусни пчелари већ су крајем прошлог лета предвиђали тешку годину са извесним губицима пчела, али ни они нису могли наслутити да ће почетак ове године донети незамисливе губитке, с обзиром на то да су поједини пчелињаци у нашем крају потпуно угашени.

Председник Пчеларског друштва Лозница Драган Радичевић је рекао да се губици бележе у целој Србији и наводи да се у нашем крају они крећу од 30 до 50 одсто, али и да има пчелара који су од 400 друштава веома брзо спали на једну или ниједну кошницу.

− Кривца треба тражити тамо где нико неће да тражи − у самом пчелару. Тачно је да природа ради свој део и ми морамо да се према пчелама опходимо у складу са природом. Прошла година била је веома тешка за рад, јер је вегетација поранила и до тридесет дана у пролећном делу, што значи да су прве паше, багрем и уљана репица, цветале раније, а то је померило биолошки развој пчела и третмани који се спроводе лети морали су бити одрађени раније − рекао је Радичевић.

Фото: ТВ Лотел

Ти третмани, према његовим речима, нису могли бити померени јер је сунцокрет, последња паша у години, цветао у време када иначе цвета, у јулу месецу, и зато је највећи број пчелара закаснио са третманима против варое.

Због тога, сматра Радичевић, веће губитке бележе пчелари који су селили своје кошнице. Мањак полена, високе температуре током лета, суша, све су то проблеми који су допринели тренутној ситуацији. Ипак, највећи проблем можда је неадекватно време примене третмана против варое.

− И не само време примене, него су коришћени и неадекватни препарати. Прошле године забележили смо инвазију варое и морали смо бити опрезнији и понављати третмане. Први ја нисам то урадио на свом пчелињаку, свестан сам био већ у јулу, кад сам доселио са сунцокрета, да ћу тешко сачувати пчеле − рекао је Радичевић.

Он сматра да ће многи пчелари после овог пролећа одустати од пчеларења, јер је овај посао постао превише ризичан, и то не само због временских прилика. Цене меда на велико ниске су годинама уназад, а на тржишту је све више фалсификата и увозног меда, па домаћи пчелари не проналазе рачуницу у овом послу.

− Онај ко је изгубио пчеле да би купио 200 ројева треба му 20.000 евра. И да има тај новац, нема од кога да купи кошнице, јер је ситуација у целој Србији, што се тиче броја пчела, катастрофална. Мислим да ћемо у наредним годинама имати неупоредиво мањи број пчелара него до сада − сматра Радичевић.

Да несрећа не иде сама говори и чињеница да је багрем у великом проценту, бар у нашем крају измрзао, и зато пчелари који селе кошнице највеће наде полажу у уљану репицу, чија се паша очекује у наредним данима.

Сигурно је да ће меда произведеног у нашој земљи ове године бити мање, а колико ће смањење броја пчела утицати на приносе воћарских, ратарских и повртарских култура остаје да се види.

Аутор: Јелена Гајић Ђокић