„ВИСКОЗА“ ЗА НЕЗАБОРАВ
ЛОЗНИЦА (10. јул 2025) – Бивши радници „Вискозе“ радо су се, на последњем организованом дружењу, присетили тренутака проведених у тој фабрици, али су истовремено са тугом и сетом говорили о пропасти некадашњег хемијског и индустријског гиганта. Многи од њих данас су у пензији, али међу њима је и даље оних који су радно ангажовани и којима је рад у „Вискози“ био значајан темељ у професионалној и радној каријери, али и у приватном животу.
Више од 60 радника некадашњег лозничког хемијског гиганта Хемијске индустрије „Вискоза“ организовали су још једно у низу окупљања и дружења у Лозници што је била прилика да се поново присете периода када је „Вискоза“, која је у свом саставу имала десетак фабрика, радила у свом пуном капацитету и доприносила како професионалном, тако и личном узлету својих радника.
Фото: ТВ Лотел
– Вискоза је била гигант у чијем смо раду учествовали. Били смо млади ентузијасти и радо се сећам тог периода. Радио сам у фабрици „Свила“ која је производила 8.000 тона свиле годишње. Време је учинило своје, многи „Вискозини“ радници су данас у пензији, али је дивно што можемо да се скупимо и присетимо лепих времена – рекао је за наш лист бивши „Вискозин“ радник Милутин Васиљевић.
Да је „Вискоза“ до увођења санкција била добро и стабилно предузеће потврдио је Јовица Закић некадашњи радник „Целвлакна“.
Фото: ТВ Лотел
– Из „Целвлакна“ прешао сам у комерцијалну службу и могу вам рећи да сам своју породицу основао за време рада у „Вискози“ и извео на пут захваљујући раду у тој фабрици. Драго ми је да данас, када је доста времена прошло, можемо да се скупимо и дружимо – рекао је Закић.
Некадашњи „Вискозин“ руководилац Миливоје Милетић, иако са жељом да по окончању студија ради у Хидроелектрани, своју радну каријеру, ипак је започео управо у „Вискози“.
– Био сам задивљен оним што сам видео у смислу технологије која је тада постојала. Када сам видео са каквим се алатима и машинама ради, још као инжењер почетник, схватио сам да желим да радим баш ту. Много сам научио у „Вискози“, која је што се тиче технологије била међу пет првих фабрика у свету, али и фабрика са изванредним кадровским потенцијалом. Сви наши људи који су из „Вискозе“ одлазили на друга радна места били су уважавани и признати и могли су да напредују – оценио је Милетић.
Фото: ТВ Лотел
Истакао је да је задовољство што има прилику да се сретне са својим старим колегама и пријатељима, али да је то поред прилике за евоцирање успомена и прилика да размене искуства, с обзиром да је и даље радно ангажован као сарадник београдског Института „Михајло Пупин“ на новим програмима.
– Тужно је када прођем поред „Вискозе“ и видим шта је од ње остало. Свим грађанима Лознице бих поручио, јер треба да знају, да није морало тако да се одигра. Требало је тражити стратешке партнере, а не ићи у приватизацију – поручио је Милетић.
Давне 1972. године, Јулка Лукић, тада двадесетчетворогодишњакиња, почела је да ради у „Хемиремонту“ и тог периода присећа се као најлепшег у животу, а организована дружења са бившим колегама, како је открила, много јој значе.
Фото: ТВ Лотел
– Неке људе нисам видела 20 и 30 година, морала сам добро да се загледам да бих их препознала. Драго ми је што смо се окупили, ови скупови су јако вредни, и требало би их организовати макар једном годишње, ако не и чешће – закључила је Лукићева.
Након скупа испред Вуковог дома културе у Лозници и заједничког фотографисања, окупљени су дружење, организовано протеклог петка, наставили у оближњем лозничком кафе-ресторану.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић