СВЕЧАНО ОТВОРЕН 92. ВУКОВ САБОР
ЛОЗНИЦА (11. септембар 2025) – Овогодишњи Вуков сабор свечано је отворио министар културе у Влади Републике Србије Никола Селаковић и том приликом подсетио на значај и немерљив допринос који су српком језику и писму оставила два историјска великана Вук Стефановић Караџић и Свети Сава, а у име домаћина скупа, присутне је поздравила градоначелница Лознице Драгана Лукић. Седмодневни програм 92. Вуковог сабора, у оквиру којих ће Лозница и Тршић бити позорница културно-уметничких дешавања, трајаће до недеље 14. септембра, када ће на Саборишту у Тршићу бити одржана завршна свечаност манифестације.
Фото: loznica.rs
У Вуковом дому културе у Лозници, свечано је отворен 92. Вуков сабор, најзначајнија и најстарија културна манифестација у Србији, која чува сећање на лик и дело славног реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића.
Манифестацију је свечано отворио министар културе у Влади Републике Србије Никола Селаковић и том приликом рекао да је сабор једна од најзвучнијих речи предивног српског језика, а поготово када се изговори у Вуковој Лозници, на дан када се окупљамо око Вуковог завештања и када се сабирамо као што је он сабирао речи које творе језик.
– Када се сабирамо тежећи да будемо јединствени у богатству наших разлика морамо се најпре сабирати у времену. Колико нам је историја упамћена, толико има и нас самих. Сабрани смо колико се окупљамо око оних који су нас учили саборним и учинили саборним. Историја учи, али и пропитује. Ко на том испиту падне тешко устаје – поручио је у свом обраћању Селаковић и додао да на Вуковом сабору морамо да негујемо памћење онога што нас чини онима који јесмо.
Фото: ТВ Лотел
– У времену у којем живимо сусрећу се два наша великана – не можемо рећи колика, јер су они управо мера. Данас се морамо подсетити Вука и Светог Саве, а о обојици ових дивова српске историје и културе, речено је толико много да на први поглед делује као да је свака реч већ овештала. Језик застаје, као да је о њима све већ познато. А знамо ли заиста ко су ови утемељивачи, знамо ли ко смо то ми које су они утемељили? Ако знамо ко су, једноставно, живећемо по томе и тако ћемо знати и ко су они, а и ко смо ми – рекао је Селаковић.
Истакао је да оно што учимо од Вука и Светог Саве јесте да утемељење и реформисање никада нису завршени, већ да су они живот једног народа, као и да учимо да чување темеља и унапређење нису супротности, већ једно исто. – Када вам изгледа да су се традиција и напредак сукобили погледајте мало боље. То није до њих, него до оних који не разумеју ни традицију ни напредак. Вуку и Светом Сави дугујемо ни мање ни више него постојање српства, а иако то не дугујемо само њима, савременији су и темељнији од многих који се данас хвале да су и савремени и темељни – навео је министар.
Говорећи о значају српског језика и писма, рекао је да у језику мислимо, осећамо и видимо, подразумевамо га и многе његове особине узимамо здраво за готово.
– Као што је писмо тело језика које му даје и снагу и облик, тако смо и ми народ књиге по ћирилици и кроз ћирилицу. Када помислимо да је, као што нам кажу, свеједно и да је наш језик само један међу многима, и када помислимо то и за наше писмо, сетимо се да смо ми по свој прилици више њихови него што су они наши, да смо ми по њима тек своји. Тек када схватимо да има много писама, истински учествујемо у чуду да је цео свет и све у њему садржано у том нашем, ћириличком (…) – указао је Селаковић.
Фото: ТВ Лотел
Нагласио је да није свеједно којим писмом пишемо, којим писмом су писали наши преци и којим ће писати наша деца и истакао да је уз језик и писмо подједнако важно и читање које је у нас дубоко усађено.
– Када читамо ми се књизи посвећујемо, оживљавамо њен текст, али истовремено и њен текст оживљава нас. Води наше мисли и наша осећања. Добра књига је као сусрет са добрим човеком – никада нећемо рећи да је боље да га нисмо срели, чак и када бисмо знали унапред шта тај добар човек хоће да нам каже – казао је министар.
Поручио је и да ћирилица није само писмо, већ историјски и преко доживљаја свет искуства, да је она наш свет због чега је важно да чувамо и књигу и читање, а поучени тим морамо се запитати шта можемо и морамо да чинимо поштујући поруке које су нам оставили, бележили и својим животима сведочили и Вук и Свети Сава.
– Министарство културе своју обавезу мери делом и зато смо у Бајиној Башти ове године, на Дан словенске писмености, Светог Ћирила и Методија, основали Музеј ћирилице – храм нашег писма који ће неговати ћирилицу као нашу данашњицу, унапређивати је и промовисати као нашу будућност. Раније донесеном Закону о заштити српског језика у јавном простору и употреби ћирилице, почели смо да удахњујемо живот, почели смо са откупом књига искључиво на ћирилици за потребе јавних библиотека, нови развој ћириличких фонтова, набавку искључиво двоазбучних тастатура за све кориснике јавних средстава и јавну управу и то су биле мере које сам овде, пред вама, пре годину дана, обећао затварајући 91. Вуков сабор – подсетио је Селаковић.
У години пред нама, министар је обећао је да ће се министарство на чијем је челу борити за посебне подстицаје ћириличким издавачима, за бољу пореску политику када је у питању употреба ћирилице на државном и бољу политику такси када је у питању употреба ћирилице на локалном нивоу, за повлашћени положај ћирилице у средствима јавног информисања са националном фреквенцијом (јер је национална фреквенција јавно добро), као и за то „да нам не буде свеједно“.
– Ако ћирилицу не заштитимо ми, то уместо нас неће учинити нико. Најважније је да ћирилица живи у нама, а нарочито у нашој деци, да они који данас расту знају да су слово и писмо снага, и оно што је утемељио наш Свети Сава и оно што је обделовао наш Вук. То свима јесте, треба и мора да нам буде једини путоказ – закључио је Селаковић.
Програм свечаног отварања 92. Вуковог сабора почео је у понедељак „Химном Вуку“ Стевана Стојановића Мокрањца коју је извела Софија Михаиловић, ученица Основне музичке школе „Вук Караџић“, а у име домаћина присутне је поздравила градоначелница Лознице Драгана Лукић и рекла да нас реч коју је чувао Вук Стефановић Караџић води кроз векове, кроз сећања и приче које обликују наш идентитет.
– Управо је то та снага речи која нас окупља на 92. Вуковом сабору да поново ослушнемо језик, традицију и културну баштину која нас повезује. Вук Караџић је веровао да језик није само средство комуникације, већ чувар сећања и идентитета народа. Кроз реформу језика, прикупљање народних песама и састављање првих српских речника, створио је темеље модерне српске писмености и културе, чинећи да глас народа допре до свих генерација – поручила је Лукићева.
Фото: ТВ Лотел
Истакла је да је током деценија Сабор постао место сусрета научника, књижевника и учитеља, али и младих који први пут уче да поштују и цене своје језичко наслеђе.
– Кроз историју, Сабор је преживео разна времена, од ратова, преко друштвених промена, па све до савремених изазова глобализације. Свака година у којој је Сабор одржан, показује да култура опстаје кроз љубав и посвећеност оних који је чувају без обзира на околности. Кроз све ове године, Вуков сабор није само чувао језик, већ је постао симбол наше националне и културне свести и подсећао нас колико је важно преносити знање и традицију новим генерацијама, да реч, прича и песма наставе да повезују и инспиришу. Нека овај 92. Вуков сабор буде време заједништва, учења и радости, нека нас подсећа да реч гради мостове између генерација и да нас уједињује у поштовању према нашој култури, нашем језику и нашој традицији – закључила је градоначелница Лознице.
У наставку програма 92. Вуковог сабора изведен је поетски колаж под називом „Песмо моја“, посвећен српским песницима на чије су стихове искомпоноване песме, по сценарију и у режији Милорада Дамјановића, а свечаном отварању манифестације претходило је представљање Музеја ћирилице из Бајине Баште у Галерији „Мина Караџић“.
Седмодневни програм 92. Вуковог сабора, у оквиру којих ће Лозница и Тршић бити позорница културно-уметничких дешавања, трајаће до недеље 14. септембра, када ће на Саборишту у Тршићу бити одржана завршна свечаност манифестације.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић