ШТЕТЕ И ДАЉЕ ВЕЛИКЕ

ЛОЗНИЦА (24. септембар 2025) – Из буџета Лознице издвојено близу 7,7 милиона динара за накнаду штете због напада паса луталица. Лани је о поравнању са оштећеним закључено 230 уговора, а укупна вредност била је мања за 2,3 милона динара него 2023. године.

У протеклој години, комисија за утврђивање основаности поднетих захтева за накнаду штете због напада паса луталица на територији Града Лознице, примила је и обрадила укупно 244 захтева за накнаду штете, од тога 188 захтевa се односило на накнаду штете услед уједа паса луталица, а 56 захтева поднета су за накнаду штете на домаћим животињама.

Према извештају комисије, Градско правобранилаштво закључило је укупно 230 уговорa о поравнању са оштећенима, од тога 174 је за штету услед уједа и 56 за штету на домаћим животињама, а укупна вредност закључених уговора је 7,64 милиона динара од чега је 6,08 милиона исплаћено за уједе, а 1,56 милиона за штету на домаћим животињама.

Председник комисије Живко Стефановић рекао је да је у прошлој години забележен мањи број регистрованих повреда нанетих од стране паса без власника, али да је износ накнада које град исплаћује оштећенима и даље велики.

Фото: ТВ Лотел

– Докле год имамо несавесне власнике паса и олако писане извештаје о уједу, огреботини, имаћемо и псе на улици и захтеве и тужбе за исплату одштете. У великом броју случајева уједи власничких паса покушавају да се прикажу као повреде настале уједом напуштеног пса из разлога што сву одговорност у вези повреда од стране паса луталица, сноси Град на чијој се територији ујед догодио. А када је у питању власнички пас, одговорност сноси сам власник или особа која је била одговорна за пса у тренутку када је штета или повреда настала.

Доказати без сведока да се ради о превари јако је тешко, јер доказа за то немамо – навео је Стефановић.

Према његовим речима, Град Лозница је у претходном периоду радио на решавању проблема паса луталица кроз улагање у зоохигијенску службу лозничког Комуналног јавног предузећа „Наш Дом“ која је благовремено предузимала активности на проналажењу и збрињавању паса луталицa, али и кроз реализацију пројекта масовне стерилизације паса на територији града.

Решење којe су до сада примењивале све локалне самоуправе јесте, склонити са улица псе луталице, сместити их у азиле и након ветеринарске обраде, удомљавати их, међутим како је Стефановић навео, то није било довољно, јер је број места у азилу ограничен, а мало је и оних који удомљавају псе луталице.

– Једно од решења је активан надзор над спровођењем одредби Градске одлуке о држању домаћих животиња, али и на примени закона по коме сваки пас мора да буде стерилисан, чипован, као и да само званично регистроване одгајивачнице могу да се баве одгајивањем паса.

Морамо појачати рад комуналне инспекције и комуналне милиције у складу са обавезама и овлашћењима, али и ветеринарских инспектора на контроли и надзору над спровођењем правилника о начину обележавања и регистрације паса и мачака у циљу масовнијег и обавезног обележавања, чиповања свих паса на територији града и кажњавања због држања необележених паса – истакао је наш саговорник.

Фото: Илустрација

Стефановић је нагласио и да би требало подићи стандард у азилима и обезбедити добре услове у којима пси могу да наставе нормалан живот, како би се отклонио ризик да пас који је напуштен, промрзао или болестан, дође у ситуацију да угрози неког на улици.

Узроци стварних напада паса луталица могу бити и храњење на јавним површинама, контакт са псима, мажење које најчешће покушавају и чине мала деца, а завршава се уједом и зато је организовањем и споровођењем едукација, трибина и предавања потребно указати на одговорно понашање.

При решавању ових проблeма, Стефановић је истакао да морамо разумети и оне који воле животиње и који се боре за њихова права, али и оне који их се плаше, јер су имали непријатна искуства и зато се приликом решавања проблема паса луталица мора остварити добра сарадња и са регистрованим удружењима за заштиту животиња.

– Ја видим само једно решење, а то је доследно спровођење закона о ветеринарству и добробити животиња, правилника о начину обележавања и регистрацији паса и мачака, одлуке о условима држања и заштите домаћих животиња, али са посебним акцентом на надзор и кажњавање за непоштовање прописа. Закон и прописи су јасни и у њима све пише, само их треба поштовати. Овако, нико није крив, а паре из буџета се троше на накнаде за штете које је неко други изазвао не поштујући закон и друге прописе – закључио је Стефановић.

НАЈМАЊЕ ЗАХТЕВА У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ

Према извештају комисије, у 2024. евидентиран је 81 захтев мање него 2023. године, 107 мање него 2022. 34 мање него 2021. и 24 мање него 2020. године.

Лани је о поравнању са оштећеним закључено 230 уговора, а укупна вредност била је мања за 2,3 милона динара него 2023. године.

Просечна вредност исплаћене надокнаде за ујед паса у прошлој години износила је 34.942 динара, док је просечна вредност исплаћене накнаде штете на домаћим животињама износила 27.939 динара.

Аутор: Јелена Гајић Ђокић