НОВАЦ КАО ОГЛЕДАЛО ВРЕМЕНА И ВЛАСТИ
ЛОЗНИЦА (26. фебруар 2026) – Представљена изложба „Папир говори – новац Србије и Југославије од 1887. до 1996.“
Изложба „Папир говори – новац Србије и Југославије од 1887. до 1996.“ Народног музеја Лесковац прати развој папирног новца Србије и Југославије у том временском периоду. Изложба је до сада представљена у више градова широм земље, али и у региону, док ће поставка у Музеју Јадра за посетиоце бити отворена до 10. марта.
Фото: ТВ Лотел
У Музеју Јадра у Лозници представљена је изложба „Папир говори – новац Србије и Југославије од 1887. до 1996.“ Народног музеја Лесковац која говори о новцу и његовом значају, не само у економском контексту, већ и о његовој друштвено-политичкој функцији.
Кључна порука која је послата са отварања изложбе је да од оснивања новац није само платежно средство, већ и средство пропаганде држава и да пратећи промене на новцу, на његовим симболима, можемо да сазнамо доста о економским, друштвеним и политичким приликама које се дешавају у једној држави.
– Промене које су се у последњих 150 година наше историје дешавале у друштву осликавале су се и на новцу. Гледајући наш новац ми као да гледамо историјску читанку. Мотиви говоре о каквом се државном уређењу, али и економском систему ради, који су то јунаци и хероји и шта они представљају. Посебно је занимљив период Другог светског рата и новац који је издат током Недићеве владе. То је једини случај да се лик Светог Саве појавио на српској новчаници, као симбол светосавља и духовног идентитета. Поред њега, на новцу су били и Вук Караџић и Петар Петровић Његош, личности које су представљале културни и национални идентитет, али без револуционарне конотације. Уместо фигура попут Карађорђа, које би могле да асоцирају на устанак, бирани су симболи духовности и културе. Са друге стране новчаница доминирали су мотиви из пољопривреде – рекао је аутор изложбе, археолог и директор Народног музеја Лесковац Небојша Димитријевић.
Фото: ТВ Лотел
Говорећи о ликовном обликовању новца, он је нагласио да су за тај посао често ангажовани угледни уметници, међу којима су били Паја Јовановић и Васа Поморишац, чиме је новчаница добијала и значајну уметничку вредност. Димитријевић се осврнуо и на податак где је код нас штампан први новац.
– У питању је 1885. година, међутим та прва серија је уништена. Прво издавање новца је извршено за време кнеза Михаила, нажалост он није дочекао да види свој ковани новац у парама. Тако да је 1885. штампана прва новчаница од сто динара у злату која је стварно ушла у оптицај и то је за људе у Србији био велики шок, када ви уместо 15 грама злата, држите папирну новчаницу која представља ту вредност. Након векова натуралних размена људима је било потребно доста времена да прихвате новац и папир као платежно средство. Некада је вредност новца почивала на сребру и злату, док је у модерно доба она заснована на поверењу у државу и њен финансијски систем. Колико то поверење може бити крхко, грађани су најдраматичније осетили деведесетих година, када је током хиперинфлације штампан новац у милионским тиражима без реалног покрића – рекао је Димитријевић.
Међу изложеним примерцима посебно се издваја новчаница од хиљаду динара из 1935. године, издатa за време Краљевине Југославије, коју је аутор изложбе оценио „једном од најлепших новчаница“, „јединственом у светским оквирима“.
Фото: ТВ Лотел
– На њој су представљена три коњаника, а сваки од њих представља један од конститутивних народа, Србе, Хрвате и Словенце, који су вођени богињом која у руци држи гранчицу маслине – дакле кроз мир их води ка знању. Та новчаница никада није пуштена у оптицај, јер је воз који је водио ка Сарајеву, ка Народној банци, опљачкан и било је много лакше да кажу да не иде у оптицај. Ту новчаницу је радио Васа Поморишац. Издвојио бих и новчаницу од хиљаду динара из 1931. године коју је осликао Паја Јовановић, а која представља лик краљице Марије – навео је аутор који је за новчаницу као симбол моћи без дилеме издвојио амерички долар и рекао да она представља глобални симбол друштвене, политичке и економске доминације.
Изложба „Папир говори – новац Србије и Југославије од 1887. до 1996.“ до сада је представљена у више градова широм земље, међу којима су Крагујевац и Врање, али и у региону, укључујући Бијељину.
Поставка у Музеју Јадра отворена је 10. фебруара и пред Лозничанима ће бити до 10. марта.
Аутор: Јелена Радовановић