REČ GLAVNOG UREDNIKA: BLAGO RASKOŠNOG UMA
Neizmerno bogatstvo enciklopedije života i mudrosti vekovanja na ovim prostorima. U vencu iskustva na okupu je sve ljudsko, a valjda ne bi ni moglo drugačije budući da je utemeljeno na životu čoveka, kako pojedinca i grupe tako i zajednice.
LOZNICA (21. februar 2019) – To iskonsko i raznovrsno blago narodnog uma, nezavisno od ugla posmatranja, zapravo je neka vrsta enciklopedije koja sadrži sva važna obeležja umeća postojanja na ovim prostorima, ne samo pojedinca i grupe nego i zajednice.
Neraskidivo su isprepletani ljubav i mržnja, rađanje i nestajanje, radoznalost i nezainteresovanost, uzrok i posledica, znanje i njegova suprotnost, vrline dobra i pošasti zla, radost i tuga, umnost i bezumlje, stvaranje i razaranje, težnja i osujećenost, nadanje i potištenost…
U tom vencu iskustva na okupu je sve ljudsko, a valjda ne bi ni moglo drugačije budući da je utemeljeno na životu čoveka uopšte, ali i svojstveno njegovom opstajanju na ovim prostoru, ne nužno kako se mora nego kako priliči.
Nekome danas, svakako površnome, sve to bi moglo da bude tek puko obeležje maglovitih davnina i života negdašnjih ljudi koji nije svojstven ovima danas i ovde, ali ipak, nije tako i, valjda, nikada neće ni biti.
Naravno, ne radi se ovde o nekom nostalgičnom i blagonaklonom gledanju na prošlost, već o još važećem saznanju da kad je reč o čoveku i suštinskom obeležju njegovog bitisanja, kao i odnosa prema vlastitom postojanju, odavno i još uvek, nema ništa novo.
Diljem zemaljskog šara, kao i ovde, čovek je pomerao granice svojim umom i svakovrsnim stvaralačkim radom, a kako se čini, uprkos teškoćama i preprekama, ili inateći se s njima, ne pokazuje nameru da menja svoj odnos prema stvarnosti.
Celokupna priča bila bi ne samo mnogo lepša nego bi imala i neuporedivo vrednija obeležja da to čovekovo kretanje nije praćeno i posledicama, među kojima neke nikada ne treba zaboraviti kao rđave primere delovanja pojedinca, grupe ili zajednice, čiji je uzrok uvek gola sebičnost.
„Ko hoće časno ne može lasno“, govori srpska narodna poslovica, koja uz prizvuk vajkanja kao da nagoveštava i moguće objašnjenje za posustajanje ili čak odustajanje od vrlog nauma.
Samo, kad se javi trenutna nedoumica ili čak pogubna sumnja u ostvarivost dobre namere, vredi setiti se kako je na to gledao naš velikan Vuk: „Ne da se, ali će se dati“.
Autor: Vladimir Elez