ZDRAVSTVO: LETNJE MERE OPREZA VEOMA KORISNE
Sa porastom dnevnih temperatura, i na terenu i u ordinacijama, povećan broj intervencija Službe hitne pomoći Doma zdravlja „Dr Milenko Marin“ kao i Službe prijema i urgentnog zbrinjavanja Opšte bolnice. Najčešće su pomoć tražile osobe sa nekim hroničnim oboljenjem koje je pogoršano usled izmenjenih vremenskih prilika ili poremećaja termoregulacije.
LOZNICA (25. jul 2019) – U periodu visokih dnevnih temperatura prethodnih dana uglavnom su se javljali pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom i kardiovaskularnim problemima kod kojih je, i pored terapije za regulisanje krvnog pritiska, toplo vreme uticalo na širenje krvnih sudova i pad pritiska, pa su najčešće osećali malaksalost, rekli su lekari Službe hitne pomoći Doma zdravlja za naš list .
Foto: TV Lotel
Za pomoć su se javljali tek u večernjim i noćnim satima, kada je temperatura postajala prijatnija, pa su u Službi hitne pomoći tokom noći često imali i po 50 pacijenata, od kojih je deo posle stabilizacije pušten kući, dok su ostali radi dodatne dijagnostike upućivani u druge bolničke službe.
Nagla promena vremenskih prilika i izuzetno toplo vreme kod zdravih osoba, osim subjektivnog osećaja neprijatnosti, najčešće neće izazvati zdravstvene probleme, jer zdrav organizam, kažu lekari, ima velike mogućnosti prilagođavanja spoljnim uticajima.
Osetljiva populacija – deca, trudnice, starije osobe i hronični bolesnici imaju smanjenu mogućnost prilagođavanja, pa upravo oni i njihovi najbliži treba da obrate pažnju na zdravlje tokom letnjih meseci.
Lekari Urgentnog prijema su registrovali povećan broj pacijenata sa poremećajem termoregulacije ali nisu imali slučajeve toplotnog udara i toplotne iscrpljenosti, što su najteži oblici tog poremećaja kod kojih je neophodna medicinska pomoć, za razliku od toplotnog osipa, grčeva i sunčanice.
Takođe, podsećaju da toplotni udari nisu karakteristični samo za visoke dnevne demperature, već i za rad u pekarama, vešeraju, pri visokim pećima… usled pojačane fizičke aktivnosti pri visokoj temperaturi.
Upozoravaju i vozače na oprez i potrebu da najpre rashlade automobil koji je dugo bio na suncu, a zatim uđu i uključe klima-uređaj. U riziku od poremećaja termoregulacije su i kupači kod ulaska u vodu ako je telo zagrejano, jer dolazi do naglog skupljanja krvnih sudova, poremećaja srčanog ritma, porasta krvnog pritiska, te je postepeno kvašenje i ulazak u vodu dovoljna mera opreza.
Uz uobičajene savete da treba izbegavati boravak na suncu u najtoplijem delu dana od 10 do 17 časova, kao i naporne fizičke poslove, ako već ne mogu da se obave ujutru, lekari ukazuju i na značaj prilagođavanja načina ishrane.
Preporučuje se redovno unošenje vode bez obzira na odsustvo žeđi ali ne i gaziranih napitaka kao i laganija ishrana uz manje i češće obroke, jer masna i začinjena hrana podiže bazalni metabolizam, oslobađa se više energije i u datim okolnostima organizmu je otežana odbrana znojenjem.
Autor: Draga Prokopić