IZ PREVENTIVNOG CENTRA LOZNIČKOG DOMA ZDRAVLJA – ZAŠTITA OD UBODA KRPELJA
Tokom šetnje ili dužeg boraka u prirodi, posebno na neuređenim mestima sa visokom travom, potrebna odgovarajuća zaštita kože od uboda krpelja. Ukoliko dođe do uboda, krpelja treba izvaditi najkasnije u naredna 24 sata kako ne bi došlo do moguće zaraze.
LOZNICA (8. avgust 2019) – Sa izmenom klimatskih uslova i sve toplijim zimama, primećeno je prisustvo krpelja skoro tokom čitave godine, ali u manjem broju nego leti, kada su najrasprostranjeniji na našim područjima.
Nalaze se najviše u neuređenim travnatim površinama, a menjajući različite domaćine, najčešće toplokrvne životinje, na čoveka mogu preneti i neke zarazne bolesti.
Preporučljivo je izbegavati površine koje su neuređene, trebalo bi izbegavati ostavljanje odeće na rastinju ili travi i obratiti pažnju na kućne ljubimce i njihovo kretanje u takvim uslovima, jer i oni mogu preneti krpelja.
Lekar Preventivnog centar Doma zdravlja dr Darko Tešmanović podseća da u prirodi treba imati prikladnu odeću i obuću, kako bi krpeljima bio onemogućen ili otežan dodir sa kožom, koja može da se zaštiti i odgovarajućim repelentima.
Foto: TV Lotel
Opasnost od uboda krpelja je posebno izražena ako je ovaj insekt zaražen, što se unapred ne može znati jer je potrebno od 12 do 24 časa da do zaraze dođe.
Krpelja koji se zakačio na kožu deteta mogu izvaditi i sami roditelji, ali je najbolje da se jave u najbližu zdravstvenu stanicu. Ukoliko odluče da to sami urade, preporuka je da tankom pincetom obuhvate krpelja što bliže ubodu na koži, a ne preko najšireg dela insekta, jer tada može doći do njegovog prskanja i rasipanja zaraznih mikroorganizama.
– Za razliku od ranije prakse, kada se preporučivalo uvrtanje pincete u smeru kazaljke na časovniku, najnovija uputstva Ministarstva zdravlja su da se konstantnim pritiskom krpelj povlači na gore sve dok se ne otkači sa kože.
Takođe, upozorenje je da se prethodno insekt ne tretira hemijskim sredstvima poput acetona, benzina, alkohola, jer se na taj način kod insekta izaziva refleks povraćanja, pa zaraza može samo da se podstakne – rekao je dr Tešmanović i dodao da dezinfekciju mesta uboda treba obaviti tek posle vađenja krpelja.
Krpelji su na našem području odgovorni za lajmsku bolest, jer su procene da je oko 35 odsto ovih insekata zaraženo bakterijom koja uzrokuje oboljenje. Ubod zaraženog insekta može izazvati i retko, ali veoma teško virusno oboljenje centralnog nervnog sistema.
– Roditeljima se savetuje da mesec dana od vađenja krpelja prate stanje na koži deteta, posebno na mestu uboda, jer se u slučaju zaraze najpre javlja crvenilo na mestu uboda, koje se u vidu koncentričnog kruga širi ka spolja, dok u središtu postepeno postaje sve bleđe.
To je dovoljno upozorenje da se radi o simptomima lajmske bolesti i potrebi što bržeg obraćanja lekaru – naveo je dr Tešmanović i dodao da se kod lečenja odmah primenjuje odgovarajuća terapija, najčešće penicilinskog tipa, koja ima dobre efekte.
Autor: Draga Prokopić