TRI GODINE „LOZNIČKOG NEDELJNIKA“: ISTINA NEMA PREMCA
„Loznički nedeljnik“ ovim brojem zaokružio tri godine svoga postojanja. Ma kakva da su obeležja nekog vremena, ona svakako nisu zasluga, ali ni krivica poslenika javne reči.
LOZNICA (3. oktobar 2019) – Od 6. oktobra 2016, kada se „Loznički nedeljnik“ prvi put našao pred čitaocima, prošle su, evo, tri godine u koje je, uz poneki dvobroj, svakog četvrtka „stalo“ 157 izdanja vašeg i našeg lista čiji su svi sadržaji uvek bili verodostojni, sa jasnim izvorom, što bi, valjda, trebalo da su trajna svojstva novinarstva zasnovanog na principima istinske profesionalnosti.
Brojke same po sebi, kao i mnogo štošta uostalom, mogu da se poimaju na različite načine zavisno od toga šta je u žiži nastojanja da se istakne, skrajne ili možda uporedi, ali ništa od toga nije namera potpisnika ovih redova čija je iskrena želja samo da i ovom prilikom naglasi istinsku privrženost istini svih koji pišu za „Loznički nedeljnik“.
Uvažavajući javni interes i sva obeležja novinarske profesionalnosti, „Loznički nedeljnik“, kao što je najavio u prvom broju, uvek će biti dosledan u opredeljenju da svestrano i objektivno u što većem obimu približi aktuelnu stvarnost zajednice i pojedinca i da uz podsećanje na bitna obeležja prošlosti ukaže na važne odrednice ostvarenog napretka, razvojnih planova i osmišljavanja budućnosti, razume se, pre svega u Loznici i u Jadru.
Ovaj broj „Lozničkog nedeljnika“, 157. u trogodišnjim nizu, kao i svi dosadašnji, ima različite sadržaje koji po pravilu u većoj ili manjoj meri odražavaju stvarnost ovde i danas, a naš i vaš list će takav biti i u godinama koje mu predstoje.
Međutim, da bi sve bilo sasvim jasno, kako i nalaže novinarska profesionalnost, ma kakva da su obeležja nekog vremena, dakle i ovog, ona svakako nisu zasluga kao što nisu ni krivica poslenika javne reči, pa ni ovih koji pišu za „Loznički nedeljnik“.
Odvajkada, danas možda najviše, valjda ni za koga nije sporno koliko je svestrano značajna uloga javne reči – svuda i baš to se pokazalo kao još kako važan razlog delovanja svake moći ne bi li u što većoj meri, ako ne i u potpunosti podredila javna glasila ostvarivanju svojih sebičnih interesa i ciljeva.
Bez namere da se ulozi novinara i novinarstva, svesno ili ne, pripisuju svojstva koja nemaju, trebalo bi imati na umu da u najširem smislu informativna javna glasila doprinose širenju saznanja, uobličavanju stavova, odlučivanju nekih da se opredele u odnosu na nešto ili nekog: za, protiv ili da budu ravnodušni, često i da po vlastitom izboru pojedinca upotpune njegovu svakodnevicu.
Medijsku grupu „Lotel“ sačinjavaju elektronska glasila televizija „Lotel“, “Radio Lotel“, “Radio San“ i štampana publikacija „Loznički nedeljnik“, koji su dostupni i na internetu, a tako objedinjeno delovanje u javnom prostoru je izdvaja od drugih u ovom delu Srbije, ali i njene zaposlene dodatno obavezuje da odgovore očekivanjima i zahtevima kako profesionalnosti tako i ovog vremena.
Uostalom, u svakom vremenu i svuda, istinskom novinarstvu „jedino preostaje“ da držeći se činjenica, zastupa samo istinu i da poštujući pravilo da su uvek verodostojno zastupljene obe strane, nikada ne odstupa od standarda profesionalnosti, a sve to još kako snažno ukazuje na razmere lične i društvene odgovornosti u poslu kojim se novinari bave.
Autor: Vladimir Elez