ZAPIS IZ RAĐEVINE: STUDENT GRAĐEVINE NE ODUSTAJE OD ŽIVOTA NA SELU
U potrazi za lakšim životom mladi ljudi sve češće napuštaju seoska domaćinstva, ali ne i Damnjan Petrović iz Cerove kod Krupnja, koji se godinama uspešno bavi ovčarskom proizvodnjom. Naš sagovornik smatra da stočarstvom ne bi mogao da se bavi bez porodične pomoći i podrške.
LOZNICA (24. oktobar 2019) – Student četvrte godine Građevinskog fakulteta Damnjan Petrović iz sela Cerova kod Krupnja pre tri godine je rešio da se ozbiljnije posveti ovčarskoj proizvodnji i uz novčanu pomoć koju u vidu podsticaja unapređenju poljoprivrede i sela daje nadležno ministarstvo, odnosno lokalna samouprava, kupio je prvo stado, koje danas broji 60 ovaca.
Ovčarstvo je u njegovoj porodici dugogodišnja tradicija, ali je on želeo da unapredi posao, osnuje rasno i umatičeno stado i naglašava da su podsticaji od 7000 dinara po grlu koje daje Ministarstvo poljoprivrede bili glavni motiv za ovu odluku.
– Sa mešovite rase prešli smo na sjeničku rasu ovaca, koja je veoma zahvalna za gajenje. Ovde su odlični uslovi za nju, ispašu vršim u voćnjaku, a to mi smanjuje troškove ishrane, jer leti jedu samo na paši, a znači mi jer šljivik pred berbu ne moram da kosim, pa i tu ostvarim uštedu i u novcu i u vremenu – objasnio je Petrović.
Foto: TV Lotel
Tokom zimskog perioda ovce i jaganjci su na jaslama kada jedu hranu koju su im tokom letnjih meseci pripremali na gazdinstvu, a pre svega seno. Kukuruz seje na manjim površinama samo zato što ima stajnjak. Inače, naš sagovornik smatra da je proizvodnja pšenice i ječma u Cerovi potpuni gubitak.
– Hranu koju kupujem uglavnom nabavim novcem od subvencija, a desi se da one nekad kasne i onda moramo uložiti novac koji nije zarađen od poljoprivrede, pa veoma često u kući ostane samo stotinu evra – priča ovaj mladi čovek, student i otac petomesečnog sinčića.
Damnjan ističe da u Cerovi svako domaćinstvo ima ovce, doduše samo po nekoliko komada, a on i njegov komšija su prvi kupili umatičeno stado. Drugi polako slede njihov primer i bitno je da ih bude što više jer bi na taj način mogli da se udruže i lakše prodaju svoju robu.
Foto: TV Lotel
– Otkup nam je najveći problem, snalazimo se tako što nam dolaze nakupci, a oni ponekad otkupe tri-četiri jagnjeta, a desi se da ja u tom momentu u štali imam 60 komada. Idealno bi bilo kada bi se u Krupnju oformio otkupni centar da tamo predajemo robu. Najbliže otkupno mesto nam je u Peckoj, ali ja nemam mogućnosti da jaganjce vozim tamo. Iskreno, najviše nas muči loš put do sela, jer ako je neko i zainteresovan za veću kupovinu, čim čuje da nemamo put, odustaje – objasnio je Petrović.
Drastične oscilacije otkupnih cena predstavljaju drugi veliki problem, smatra naš sagovornik i navodi da je leti kilogram jagnjetine 180 dinara, dok se zimi i udvostruči, tako da bi se garantovanom cenom od 300 dinara ovčarska proizvodnja u Srbiji značajno pokrenula i unapredila.
Navodi da je rad u stočarstvu izuzetno težak jer čim ustanete, prvo brinete o potrebama svojih životinja. Kada su jagnjenja u toku, u štali morate biti dan i noć i zato je sebi olakšao posao ugradnjom video-nadzora u svoje štale.
– Ustajanje je u pet sati svako jutro, jer u ovoj proizvodnji nemamo luksuz da kažemo: odoh na odmor nekoliko dana. Svakoga dana moram bar tri puta da obiđem ovce i dam im hranu, a po mojoj proceni sa stadom dnevno provodim minimum tri sata u samoj košari – objasnio je Petrović.
Autor: Jelena Gajić Đokić
Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.