KNJIŽEVNIK LJUBOMIR ĆORILIĆ: PEVANJE O ZAVIČAJU POKRETAČ ZA NAROD

„Svaka pesma u osnovi je i ljubavna i patriotska“, kaže naš sagovornik koji patriotizam smatra najuzvišenijom vrednošću i ljubavi. Kao istaknuti pisac poezije za decu tvrdi da bi, bez obzira na to kome je namenjena, pesma trebalo da bude vredna i sa produbljenom pesničkom motivacijom.

LOZNICA (16. januar 2020) – Decenijski rad posvećen književnosti, srpskom jeziku i kulturi pesnik, novinar i književni kritičar, naš sugrađanin Ljubomir Ćorilić na Međunarodnom festivalu poezije šumadijske metafore ovekovečio je priznanjem za životno delo i tako, kako je primetio, postao jedini pesnik u Srbiji koji je istovremeno dobitnik Vitezove nagrade za životno delo u književnosti za decu i mlade i nagrade za životno delo iz oblasti književnosti u celosti (književnost za odrasle).

Na početku našeg razgovora Ćorilić je istakao da nagrade nisu od presudnog značaja za stvaralaštvo pisca, ali da je takav način bodrenja bitan za svakog stvaraoca.

Poslednje priznanje dodeljeno mu je pred kraj prošle godine odlukom članova žirija, a čine ga Povelja „Karađorđe“ i novčani iznos, a najvažnije je, kako je objasnio, što je u okviru nagrade darovano i objavljivanje knjige pesama nagrađenog na 160 strana, po vlastitom izboru.

Istakao je da knjiga njegovih izabranih pesama pod nazivom „Pevanje o istom“ obuhvata misaonu poeziju, sa filozofskim stavom prema svetu u kojem živimo, a koja kao takva definiše njegov stav u odnosu na sve životne i poetičke probleme o kojima piše.

Kao istaknuti pisac dečje poezije, Ćorilić je naveo da je teže pisati za decu nego za odrasle. Važno je umeti osetiti čar detinjstva, preneti ga na najmlađe, ali ističe da je, bez obzira na to kome je namenjena, bitno da pesma bude vredna i sa produbljenom pesničkom motivacijom.

– Kada pišete za odrasle, vi meditirate o svojim stavovima i gradite najbolji poetički izraz za ono što želite da kažete pesmom, a kada pišete za decu, morate voditi računa o tome da li će deca to iskreno prihvatiti – rekao je naš sagovornik koji nam je otkrio da u poeziji deci malo i „podvaljuje“ kako bi ih podstakao na razmišljanje.

Njegovo stvaralaštvo se u najvećoj meri oslanja na rodoljubive motive, jer patriotizam smatra najuzvišenijom vrednošću i najuzvišenijom ljubavi. Ređe su, kako je naveo, zastupljeni ljubavni motivi, iako vlada teorijsko mišljenje da je svaka pesma u osnovi i ljubavna i patriotska.

Tvrdi da „nema ljubavi koja je samo jedna vrsta pesničkog motiva i obrnuto, nema motiva koji nije i ljubavni motiv“.

Svoj „ozbiljniji izlazak“ u književnu javnost vezuje za kraj gimnazijskog školovanja, a ukazao je da je kako je sazrevao kao ličnost i književnik, bilo teško odgovoriti izazovima vremena koji su najčešće bili nedefinisani.

– Trebalo je napisati pesmu koja osim na političke i ideološke zahteve, zbog kojih je pedesetih godina prošlog veka i došlo do preloma između socijalne i moderne poezije, odgovara i produbljenom poetičkom izrazu i zahtevima da se ostave po strani ratni motivi i počne pisati o svakodnevnom životu – naveo je.

Naglasio je da je u periodu osamdesetih godina posebno bilo teško pisati o Srbima i Srbiji zbog preokreta koji je nastupio u našoj poeziji, a koji je doprineo da po strani ostanu univerzalni motivi slobode.

– Imajući u vidu da je reč „Srbija“ tada bila potpuno potisnuta iz poezije, napisao sam „Srbija od nepokora“ i „Po zemlji Srbiji“ i u to vreme bio jedan od retkih pesnika koji je pisao na taj način – reafirmišući poeziju kao noviji, moderan izraz, ali sa starim temama – objasnio je naš sagovornik.

Autor: Danica Pavlović

Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.