INTERVJU: EMILIJA POPOVIĆ, DOBITNICA „BRANKOVE NAGRADE MATICE SRPSKE“

Naša sagovornica istakla da dobijeno priznanje predstavlјa putokaz u njenom dalјem radu, podsticaj za bavlјenje naukom i potvrdu da je izabrala pravi poziv. Osim lјubavi prema književnosti, zalјublјenik je i u muziku, a uporedo se bavi pevanjem i glumom jer je scena nešto što je iznova vuče i privlači.

LOZNICA (19. maj 2021) – Na sednici žirija za „Brankovu nagradu Matice srpske“ za diplomske i seminarske radove jednoglasnom odlukom žirija prva nagrada dodelјena je našoj sugrađanki, pripravnici u Centru za kulturu „Vuk Karadžić“ Emiliji Popović, čiji je master rad na temu „Motiv incesta u dramskom stvaralaštvu Momčila Nastasijevića“ proglašen najbolјim među pristiglim radovima.

Dvadesetpetogodišnja Emilija osnovnu i srednju školu završila je u Loznici, a po završetku studija na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na odseku za srpsku književnost i jezik, stekla je zvanje master profesorke jezika i književnosti.

Popovićeva je za „Loznički nedelјnik“ rekla da je oduvek volela književnost, a da je poezija njena prva lјubav.

Od malih nogu pisala je pesme i bajke, a poriv ka priči i pričanju bio je toliko očigledan jer je, dok još nije znala da piše, roditelјima diktirala svoja kazivanja, a oni ih beležili u svesku koju i danas čuva. Svojoj prvoj „zbirci priča“ dala je naziv „Pun kovčeg tričarija“.

– Činjenica da sam dobila nagradu koja nosi ime jednog od naših najvećih pesnika, Branka Radičevića, i da tu nagradu dodelјuje upravo Matica srpska, naša najstarija ustanova kulture, čini me izuzetno ponosnom. Posebno sam srećna što je odluka žirija sastavlјenog od profesora sa Beogradskog i Novosadskog univerziteta bila jednoglasna. Ovo je prva nagrada koju sam dobila, a da je vezana za izučavanje iz oblasti književnosti i najponosnija sam što je to ujedno i najprestižnija nagrada iz te kategorije. Svaki istraživački rad je nagrada za sebe – istakla je Popovićeva.

Dobijeno priznanje, kako je rekla, predstavlјa putokaz u njenom dalјem radu, podsticaj za bavlјenje naukom i potvrdu da je izabrala pravi poziv.

Matica srpska svake godine dodelјuje „Brankovu nagradu“ za najbolјe studentske radove iz domena književnih izučavanja, a Popovićeva je podsetila da je jedan od članova žirija prilikom dodele Brankove nagrade 2017. godine u intervjuu istakao da su dva najvažnija kriterijuma prilikom dodele nagrade „naučnost u smislu istraživanja, građe, literature, načina argumentacije“ i stil, tj. način pisanja“.

Foto: Privatna kolekcija

– Drago mi je da sam u svom radu uspela da budem objektivna, ali i da svoje istraživanje, odnosno rezultate do kojih sam došla, prikažem na sebi svojstven način, što bi se reklo, sopstvenim stilom, što jeste subjektivna komponenta – naglasila je i dodala da su u konkurenciji za nagradu bili radovi sa katedri fakulteta iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Banjaluke i Nikšića.

Ocenila je da je tema njenog rada bila neuobičajena s obzirom na to da se bavila motivom incesta u dramskom stvaralaštvu Momčila Nastasijevića i ukazala da je tokom celog studiranja, pa i danas, prati neka vrsta „opsesije tim zaboravlјenim srpskim piscem”, za koga kaže da je jedinstvena pojava u našoj književnosti.

– Nјegova poetika, koliko se uklapa, toliko se i ne uklapa u vreme u kojem je stvarao. Zbog toga je za mene oduvek predstavlјao vrstu zagonetke koju po svaku cenu treba odgonetnuti. Još uvek je odgonetam. Motiv incesta konstanta je u celokupnom književnom opusu ovog pisca. Međutim, u dramama je najizraženiji. Većina proučavalaca ovaj motiv iščitavala je kao Nastasijevićevo „podilaženje“ poetikama tadašnjeg vremena. Meni se činilo da u se tom motivu krije nešto više. Pokušala sam to i da dokažem i, prema proceni stručnog žirija, uspela – rekla je.

Otkrila je da je, kada analizira bilo koje književno delo, najviše zanima položaj čoveka kao živog bića koje je „pritisnuto“ svešću da je smrtno, odnosno kako je rekla „taj opštečovečanski usud“, a da posebno interesovanje pokazuje prema piscima koji u svom delu neguju neku vrstu mistike.

– Dosta me zanima i motiv fatalne žene, ali i figura umetnika u književnosti – precizirala je naša sagovornica.

Osim lјubavi prema književnosti, zalјublјenik je i u muziku, što je nazvala svojom najvećom lјubavlјu. Bavi se pevanjem i glumom, jer, kako je otkrila, scena je nešto što je iznova vuče i privlači.

– Pevanje je nešto što me zaista ispunjava, a član sam i dramskog studija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i upravo radimo na jednoj zanimlјivoj predstavi, lјubavnoj priči, drami Milorada Pavića „Zauvek i dan više“. Nadam se da ćemo izvesti ovaj komad i pred lozničkom publikom – poručila je.

Popovićeva je pripravnica u lozničkom Centru za kulturu i smatra da tu može da iskaže svoju kreativnost.

– Želјa mi je bila da stručnu praksu odradim upravo u Centru za kulturu „Vuk Karadžić“ u Loznici, koji je, moram da istaknem, dobitnik priznanja „Muzeji za 10“ za 2020. godinu. Mislim da takva ustanova meni kao filologu i profesorki književnosti i jezika, pruža nebrojene mogućnosti za napredovanje i iskazivanje kreativnog potencijala – navela je.

Pored lektorskih poslova, koji se podrazumevaju, u Centru za kulturu angažovana je u poslovima Muzeja jezika i pisma u Tršiću i svim drugim manifestacijama koje su vezane za književnost i jezik, s obzirom na to da ta ustanova ima zadatak da, kako je Popovićeva istakla, bude čuvar jezika koji predstavlјa identitet jednog naroda i najvredniji deo našeg nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Tokom studiranja bila je stipendista Grada Loznice, a dve godine zaredom bila je stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije, odnosno korisnik stipendije „Dositeja“.

Deo je prve faze jedinstvenog projekta u Srbiji „Loznica najbolјima“, za koji je pohvalno istakla da daje šansu mladim, uspešnim lјudima da se iskažu u svojoj oblasti i donesu svež i inovativan pristup kako bi išli u korak sa vremenom.

– Već sa prvim „Timom za budućnost Loznice“ vide se promene i oseća se „duh osveženja“, tj. inovativnost u pristupu zadacima i njihovom rešavanju – navela je, a na pitanje šta Loznici nedostaje ili šta je to što bi promenila nabolјe odgovorila je da je Loznica jedinstvena lokalna zajednica koja prvenstveno podržava mlade lјude, daje im šansu da se iskažu i napreduju, a da prema njenom mišlјenju nedostaje intenzivnija promocija pravih vrednosti koje ona kao grad zaista poseduje.

Svoju kreativnost i književni rad Emilija odnedavno neguje i pisanjem serije tekstova o Ivi Andriću i proti Ignjatu Vasiću za „Loznički nedelјnik“ u rubrikama „Ispod velova vremena“ i „Iz prošlosti zavičaja“.

Kada je reč o njenim ambicijama i planovima za budućnost, smatra da je rad na sebi uvek imperativ u sadašnjosti, ali i plan za ubuduće.

– Plan je bavlјenje književnošću, naravno. Ne bih išla toliko daleko da iznosim svoje ambicije i planove, ali naučni i istraživački rad je nešto čemu ću se definitivno posvetiti – zaklјučila je.

Autor: Danica Pavlović