O STATUSU KNJIGE MEĐU LOZNIČANIMA: KNJIGA IMA BUDUĆNOST
LOZNICA (18. JANUAR 2023) – Svakodnevno se može čuti kako je položaj knjige i pisane reči na nezavidnom nivou, kao i da deca manje čitaju pod uticajem sve većeg prisustva digitalnih tehnologija od najranijeg doba. Struka ističe da knjiga nije izgubila bitku.
Status knjige u javnosti se sve češće dovodi u pitanje, a prema rečima struke, književnost i knjiga imaju budućnost, ali je neophodno mladim generacijama pružiti podršku i usmeriti ih prema pisanoj reči.
Foto: TV Lotel
Profesorka srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji „Vuk Karadžić“ Nevena Mitrović rekla je da je opšti utisak da mladi čitaju manje nego ranije, odnosno „da im je manja motivacija za taj izvor saznanja“ i da veliki broj učenika čita prvenstveno zbog ocene, ali da je kod pojedinog broja učenika prisutna i simpatija prema knjizi.
– Što se školske lektire tiče, možda bi valjalo najpre pomenuti Danila Kiša („Rane jade“), stvaralaštvo Ive Andrića, romane Dobrice Ćosića, Kamijevog „Stranca“, narodnu književnost i ljubavnu poeziju. Pomenuti odabir tesno je povezan sa univerzalnim životnim temama, sa (ne)posrednim ljudskim iskustvima i potrebama mladih ljudi da promišljaju i diskutuju o svemu tome – rekla je Mitrovićeva.
Foto: Privatna kolekcija
Analizirajući književne epohe zastupljene u obrazovnom programu, profesorka je istakla zainteresovanost učenika za narodnu književnost i povezala to sa bogatstvom narodne književnosti koja je mladima inspirativna za tumačenje, raznolikost stilskih figura i arhetipske obrasce, kao i to da su dela narodne književnosti zbog obima koji je nevelik zahvalna za obradu na času.
Prema mišljenju naše sagovornice, književni ukus se formira „postupno i permanentno: kroz školsku lektiru, usvajanjem književno-teorijskih znanja i činjenica iz uvoda u proučavanje književnog dela“. Profesorka je ukazala na to da mladi vole da stvaraju problemsku situaciju u vezi sa određenim delom i da diskutuju, čime se razvija kritičko mišljenje, ali i da je mnogo veći problem opšta nebrižnost prema maternjem jeziku, potiskivanje ćirilice i preterana upotreba stranih reči i izraza.
Mitrovićeva je za „Loznički nedeljnik“analizirala uticaj medija i digitalnih tehnologija na status knjige i ocenila da ukoliko se promovišu knjige i svi sadržaji koji su korisni za dobrobit čovečanstva, onda digitalizacija ima pozitivnu ulogu, ali da je u tom smislu potrebno da se neguju dobar ukus, osećaj za istinsku lepotu, istinu i duhovne vrednosti, „onda činimo misiju za sva vremena“.
– Književnost i knjiga imaju budućnost. (…) Za početak treba svakog dana da se prisetimo da knjige nisu stvorene da budu skupljači prašine, već da su bogate riznice mudrosti, mostovi koji spajaju svetove, da su spremne da nam daruju avanturu, predah, utehu, prijateljstvo i još mnogo toga – zaključila je Mitrovićeva i preporučila čitaocima „Lozničkog nedeljnika“ knjige Fredrika Bakmana za čitanje tokom zime.
Bibliotekarka u školskoj biblioteci Gimnazije „Vuk Karadžić“ Svetlana Spajić je ukazala da je broj dece koja dolaze u biblioteku i dalje veliki, kao i to da deca pored lektire pozajmljuju i stručnu literaturu iz različitih oblasti i beletristiku. Naša sagovornica je opravdala manji broj dece u biblioteci mogućnošću da učenici čitaju knjige u elektronskoj formi.
Foto: Privatna kolekcija
– Imamo literarnu sekciju, različite radionice jezičkog i književnog, ali i psihološkog tipa. Takođe, kao ogranak Vukove zadužbine Gimnazije, svakog maja organizujemo literarni konkurs „Vukovo zvono“ u saradnji sa Vukovom zadužbinom u Beogradu, kviz o Vuku u februaru, predstavljanje knjiga, književnika i prevodilaca, recitale… – navela je Spajićeva aktivnosti školske biblioteke u kojoj radi.
Prema njenom mišljenju, problem sa čitanjem knjiga leži u nama samima. Kako bismo deci omilili čitanje, „smatram da prvo sami treba da uzmemo knjigu u ruke i da se podsetimo svih lepota čitanja“. Takođe, dodala je da ne treba ukus dece ograničavati u zacrtane okvire, već čuti šta mladima žele da čitaju i šta imaju da kažu povodom toga.
Foto: Privatna kolekcija
Desetogodišnja sugrađanka Ana Petrović rekla je ekipi „Lozničkog nedeljnika“ da ne čita svakoga dana i da je na nju poseban utisak ostavila hrabra junakinja Pipi Duga Čarapa, kao i da bi želela da pisci knjiga za decu pišu knjige prepune avantura sa srećnim krajem, a Teodora Antonić, vršnjakinja naše prethodne sagovornice, dodala je da bi u delima za decu pored avantura trebalo biti i redova o iskrenom prijateljstvu.
Foto: Privatna kolekcija
Stav mladih Lozničana je da njihova generacija malo čita, ali su dali predloge kako da digitalna tehnologija bude iskorišćena na način da poboljša status knjige.
– Knjiga mora da se čita danima i samim tim oduzima dosta vremena, mislim da je to ono što mladi smatraju njenom manom. (…) Internet raspolaže velikim brojem knjiga koje možemo čitati u elektronskom obliku, kao i gledanje video-klipova koji su povezani sa nekim književnim delom. Takođe, na internetu se mogu razmenjivati mišljenja i dati, kao i naći predlozi za knjigu – rekla je za „Loznički nedeljnik“ srednjoškolka Sandra Jokić.
Foto: Privatna kolekcija
Mlada sugrađanka Lea Petrović kazala je da najčešće čita knjige koje nemaju veze sa školskim programom.
Foto: Privatna kolekcija
– U toku čitanja „Ane Karenjine“ sam od osuđivanja njenog postupka prešla u potpuno razumevanje istog, što sam osvestila u toku tumačenja njenog lika na času srpskog jezika – istakla je Petrovićeva.
Roditelj troje dece Nataša Stojanović izjavila je da deca danas čitaju samo ukoliko je profesor stroži, pa detaljnije obrađuju književna dela na njegovim časovima.
Foto: Privatna kolekcija
– Kada radim sa svojom decom, trudimo se zajedno da analiziramo, pričamo o onome što čitamo, komentarišemo likove, radnju, mesto gde se odvija radnja. (…) Digitalna tehnologija i književnost se mogu povezati na dobar način, ubrzati, olakšati posao i piscu i čitaocima. Dostupnost i brzina su neke od prednosti, kao i informacije – objasnila je Stojanovićeva i zaključila da deca sve svoje navike, pa i naviku čitanja nose iz kuće.
Kao roditelj, Zorica Đurić smatra da su književna dela u programima za školu uglavnom prilagođena dečjem uzrastu i da iz ugla roditelja smatra da deca bolje razumeju pesme „jer je kraća sama sadržina, za razliku od pripovetke i romana za čitanje kojima treba više vremena, ali čitanjem kojih bi se daleko više bogatio dečji rečnik i sticala navika čitanja“.
Foto: Privatna kolekcija
– Mišljenja sam da se to može učiniti podsticanjem i motivacijom dece jer naša deca u ovom uzrastu nisu svesna da svaka nepročitana knjiga ostavlja nenadoknadivu prazninu – zaključila je Đurićeva i dodala da i roditelji greše preuzimajući veliki deo školskih obaveza dece na sebe i time ih štiteći od rada i truda.
Ljubitelji knjige i pisane reči rekli bi da se najviše vremena za čitanje ima u detinjstvu, jer obaveze koje nameće život oduzimaju dosta vremena.
– Do pre par godina čitao sam često i po više sati u toku dana. Međutim, danas kao porodičan čovek moje obaveze i svakodnevica su se promenili i čitanje se svelo na minimum (…), ali strast je ostala ista. Knjige koje biram su često one koje se bave suštinom čoveka i njegovom unutrašnjom borbom da opstane i odreaguje u određenim okolnostima – rekao je Dragiša Savić i preporučio knjige „Ubiti pticu rugalicu“ od Li Harpera i „Lovac na zmajeve“ Haleda Hoseinija.
Foto: Privatna kolekcija
Sugrađanka na pragu 70. godine Danica Stepanović izjavila je da svakodnevno čita knjige iz biblioteke, a da su joj omiljena literatura klasici poznatih srpskih pisaca, kao i knjige Marice Popović, „jer piše o našem kraju i tragičnim sudbinama“.
Foto: Privatna kolekcija
– Ne mislim da knjigu bilo šta može da ugrozi. Smatram da oni koji su naučeni da čitaju za to pronađu vremena i pored društvenih mreža i drugih medija. Čitam i onlajn preko aplikacije Eden. Onlajn izdanja su praktična zato što su mi knjige dostupne i kada sam van kuće i imam slobodnog vremena, a i povoljnije su od štampanih izdanja – ocenila je Dubravka Mitrović.
Foto: Privatna kolekcija
Ana Jokić otkrila je da kada započne neku knjigu, onda svakoga dana odvoji vreme da je čita dok je ne završi, nakon čega napravi pauzu pre nego što započne novu.
– Kroz čitanje čovek može da otputuje na razne destinacije, upozna mnoge kulture, spozna neke nove emocije, a u mnogim pričama da prepozna neku skrivenu stranu sebe. Knjiga u svako doba i na svakom mestu – zaključila je Jokićeva.
Foto: Privatna kolekcija
Autor: Kristina Milanović