IZLOŽBA „MODA ŠEŠIRA“ NARODNOG MUZEJA ŠABAC PRIREĐENA U LOZNICI
LOZNICA (31. MAJ 2023) – U Muzeju Jadra priređena izložba „Moda šešira“ šabačke autorke Aleksandre Jovanović. Izložba prikazuje istorijat razvoja šešira i šeširdžijskog zanata između dva rata.
U Muzeju Jadra u Loznici otvorena je izložba „Moda šešira“ autorke Aleksandre Jovanović, višeg kustosa Narodnog muzeja Šabac, koja predstavlja rezultat autorkinog četvorogodišnjeg istraživanja modiskog i šeširdžijskog zanata između dva rata.
Foto: TV Lotel
Postavka u Muzeju Jadra rasvetljava fenomen ovog nekada neizostavnog dela odeće i odgovara na pitanja kada se šešir prvi put javlja u istoriji, prati njegovu evoluciju, predstavlja svetske kreatore i modne žurnale. Pored toga, ilustruje kako se šešir menjao kroz decenije.
– Ovo je petnaesto gostovanje ove izložbe u Srbiji i kroz postavku se prati prvobitna potreba čoveka za nošenjem šešira kako bi zaštitio glavu od sunca i vremenskih nepogoda, preko šešira kao modnog detalja, odnosno aksesoara koji se kod nas javlja polovinom 19. veka sa osvrtom na dvadesete i tridesete godine prošlog veka koje su bile bogate modelima raznih šešira – rekla je autorka izložbe.
Kako je pojasnila, za dvadesete godine bio je karakterističan „kloš“ šešir francuske dizajnerke Katarine Rebu, koji je pratio „bubika“ fizuru koju su žene tada nosile, odnosno današnji „paž“.
Tridesetih godina javlja se obilje različitih modela šešira, nose se turbani, fascinatori, direktoar šeširi, mornarske kape, žirado šeširi i drugi modeli.
Foto: TV Lotel
Dodaje kako je posebnu pažnju na izložbi obratila na svetske kreatore šešira Koko Šanel i Elzu Skepareli, koja je bila inspirisana radom Salvadora Dalija, pa je tako kreirala šešir u obliku ženske cipele.
– Nakon toga krenula sam sa pričom o modnoj klimi u Šapcu između dva svetska rata i istraživala sam žene koje su se bavile tim zanatom u našem gradu. Istraživanje je rezultiralo podacima da je između dva svetska rata u Šapcu radilo jedanaest modiskih salona, a svaka modistkinja bila je u obavezi da u svom salonu drži nekoliko učenica, modiskih pomoćnica, koje su se obučavale za taj zanat, kasnije polagale majstorski ispit i same otvarale svoje modiske radnje – objasnila je Jovanovićeva.
– Modiskinje u Šapcu pre Prvog svetskog rata nisu bile zanatlije nego trgovci uvoznim, gotovim šeširima i samo su prepravljale i ukrašavale šešire po zahtevu Šapčanki – kaže naša sagovornica.
Prva modiskinja u Srbiji bila je Persida Milošević, koja je 1848. godine u Beogradu otvorila salon za izradu slamenih i svilenih šešira po bečkom i pariskom ukusu, a prvi majstor za muške šešire bio je izvesni gospodin Mirković u Beogradu. Prema rečima naše sagovornice, žene su bile mnogo zahtevnije u pogledu modela šešira i ukrašavanja nego muškarci, tako da su modiskinje duže opstale od šeširdžija jer je proizvodnja muških šešira vrlo brzo sa zanatske prešla na industrijsku, odnosno serijsku proizvodnju.
Foto: TV Lotel
Posetioci ove izložbe, koja je otvorena prošle nedelje, u prilici su da u izložbenim vitrinama vide originalne modele muških i ženskih šešira nošenih dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, originalan šeširdžijski alat za izradu šešira iz poslednje radionice u Šapcu, kao i različite materijale, trake i detalje za njihove ukrašavanje.
Na izloženim panoima, istorijat razvoja šešira prate i fotografije, kao i plakati poznatih modnih žurnala tog doba.
– Ovde su izloženi originalni šeširi koje sam uspela da nađem što je bilo veoma teško jer je Šabac jako stradao u Prvom svetskom ratu i u materijalnim i ljudskim žrtvama. Poslednja vitrina posvećena je fabrici „Begej“, koja nažalost više ne radi, a koja je nakon Drugog svetskog rata uglavnom snabdevala naše tržište šeširima.
Posle Drugog svetskog rata došlo je do odumiranja modiskog i šeširdžijskog zanata, otvara se fabrika „Begej“ i ljudi tada nose šešire isključivo iz potrebe da se zaštite od sunca ili vremenskih nepogoda, kao što su nosili na početku primitivne šešire, odnosno neke vrste „pokrivki za glavu, za razliku od vremena pre rata kada su šeširi nošeni kao deo aksesoara, odnosno odeće, tada niko iz kuće nije izlazio gologlav i to je bilo naprosto nepristojno“, kaže autorka izložbe.
Zanimljivo je da je u Kraljevini Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata obavezan deo školske uniforme bila đačka kapa ili beretka. Izložba „Moda šešira“ je interaktivnog tipa, tako da se pojednini modeli mogu isprobati. Izložba je otvorena u Muzeju Jadra do petog juna.
Autor: Sanja Dimitrić Nešić