DABROVI SE NASTANILI U KOSTAJNIČKOJ RECI: NESVAKIDAŠNJI GRADITELJI BRANA
Reintrodukcija dabra, inače istrebljene životinjske vrste u našoj zemlji, izvršena je 2004. godine i dala je odlične rezultate. Danas se dabar može naći i u malim planinskim vodotokovima, kakva je Kostajnička reka u opštini Krupanj, gde su meštani primetili nesvakidašnju tvorevinu veštih graditelja.
LOZNICA (27. februar 2020) – Nakon velikih poplava koje su 2014. godine zadesile Krupanj i okolinu, došlo je i do izlivanja jalovišta iz napuštenog rudnika antimona Stolice u Kostajničku reku. Danas, šest godina nakon tog nemilog događaja, tom rekom plivaju dabrovi.
Meštani sela kažu da su prve znake da neko pravi branu na reci, a da nije čovek, primetili pre godinu dana, a ubrzo potom su se i uverili da je reka dobila nove stanovnike.
Foto: TV Lotel
– Prvi put sam ih primetio u julu prošle godine. Komšija je čuvao ovce pored reke i mislio je da deca prave branu i da se tu kupaju. On je to porušio. Sutradan kada smo se zajedno prošetali do tog mesta, brana je ponovo bila tu, manja, ali se jasno videlo da neko ponovo donosi drva, a primetili smo i oguljena stabla u okolini. Nema šta drugo da bude nego dabar. Ja sam penzioner i volim da šetam rano i jedino tada ih primetim. Retko, ali sam uspeo da vidim dva dabra, a možda ih ima i više – rekao nam je vlasnik parcele na kojoj su dabrovi napravili branu Milan Mijailović.
Foto: TV Lotel
Njemu dabrovi uopšte ne smetaju, naprotiv, voli da ih vidi jer su kaže i oni živa bića. Na mestu gde se brana nalazi nekada je, priča Milan, bila vodenica, čiji su ostaci još vidljivi i veruje da im je ona poslužila kao skrovište.
Milan kaže da su dabrovi viđeni i na drugim rekama koje protiču kroz krupanjsku opštinu, pre svega na reci Likodri, a jedan primerak te vrste snimljen je kako se šeta u centru tamošnje varošice, na opšte oduševljenje, ali i zbunjenost meštana.
Dabrovi su do 2004. godine bili istrebljena životinjska vrsta u Srbiji, jer su ih masovno lovili zbog krzna. U našu zemlju su kao poklon bavarske pokrajine dopremljeni 2004. godine i to u rezervat prirode Zasavica, gde je kasnije veoma uspešno izvršena njihova reintrodukcija, zato se dabrovi danas, osim u Zasavici, mogu videti i na nekim delovima Save, Drine, Jadra, čak i dalje.
Upravnik rezervata Zasavica Slobodan Simić objasnio je da nije čudno što su se dabrovi nastanili u maloj planinskoj reci poput Kostajničke, jer oni traže mirne vode, a i u njihovoj je prirodi da nakon dve godine, u junu, odbacuju svoje mladunce i mlade jedinke su primorane da traže nova staništa. Dabrovi ne trpe konkurenciju, zato se stalno sele tražeći pogodna mesta za svoje domove.
– Reintrodukcija dabra (namerno uvođenje vrste u prirodu) u Srbiji se izvanredno primila, počela je 2004. godine, kada su u Zasavicu doneta 33 dabra, a 2005. na Obedsku baru je stiglo dvadeset jedinki. Na Zasavicu su prvo vraćeni jer mi jedini imamo pisane i sačuvane podatke iz 1888. godine da su dabrovi bili aktivni u Mačvi. S obzirom na biološku osobinu ove vrste da se brzo razmnožava, oni su veoma lako došli do Jadra, sad su na Drini vrlo aktivni, mislim čak da su se sad spojili i sa hrvatskim dabrovima, koji su pušteni u bosutske šume i reku – priča Simić.
Autor: Jelena Gajić Đokić
Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.