E-MOBILNOST – SADAŠNJOST ILI BUDUĆNOST?

LOZNICA (8. APRIL 2023) – Neminovno je da će se energetska tranzicija dogoditi i ona će biti vrlo povoljna i zanimljiva za novi svet automobilske industrije u jednom segmentu, ali i generalno za novu privredu, ocenio prof. dr Aleksandar Jovović. Istakao da Srbija ima mogućnosti i potencijal za prelazak sa klasičnih na obnovljive izvore energije, ali da se postavlja pitanje da li bi uz potrošnju energije bez ozbiljne energetske efikasnosti naša zemlja imala dovoljno svih resursa.

Foto: TV Lotel

Električna mobilnost u Srbiji i korišćenje obnovljivih izvora energije trenutno su manje zastupljeni u odnosu na energetsku tranziciju, koja će se, kako se očekuje, tek desiti u budućnosti, ali prema rečima dr Aleksandra Jovovića, profesora na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 21. vek definitivno će biti vek obnovljivih izvora energije.

On je govoreći za Medijsku grupu „Lotel“ rekao da se u tom smislu o električnim vozilima uvek razmišljalo i naveo primer da su u Americi 1904. godine vozila na električni pogon bila izuzetno primamljiva za proizvođače i tadašnje inovatore, kao i da je u Madridu 1943. godine tamošnja taksi služba bila kompletno elektrifikovana.

Foto: TV Lotel

– Moje kolege sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu su davnih godina, kada je Jugo bio simpatično vozilo, napravili vozilo na električni pogon i probali razne varijante električnih vozila, ali daleko od onih kakva su danas. Definitivno su svi pokazatelji klimatskih promena u poslednjih 30-40 godina doveli do toga da svet počne drugačije da razmišlja. Iz te, političke priče o klimatskim promenama prva se probudila ekonomija, shvatilo se da tranzicija koja mora da se desi može da bude vrlo povoljna i zanimljiva za novi svet automobilske industrije u jednom segmentu, ali i generalno za novu privredu – istakao je Jovović.

Srbija je, prema njegovim rečima, u zakonodavno-strategijskom planu od 2000. godine planirala prelazak sa klasičnih energenata na obnovljive izvore i na energetsku efikasnost, a prelazak sa fosilnih goriva najkasnije do 2050. kako u Evropi, tako i u Srbiji (bez obzira na to da li će naša zemlja biti članica EU) biće neophodan.

– Potencijal postoji, kao i mogućnosti, ali je veliko pitanje ako bi se potrošnja energije bez ozbiljne energetske efikasnosti nastavila da li bismo imali dovoljno svih resursa – naveo je naš sagovornik.Evropska komisija nedavno je objavila dokument o kritičnim sirovinama sa ciljevima do 2030. godine, a Jovović je rekao da su ključne kritične sirovine uopšte bakar, litijum i nikl, i da su one nazvane kritičnim iz nekoliko razloga.

Prvo, jer mali broj zemalja raspolaže značajnijim količinama tih sirovina, drugo, što je način njihove eksploatacije dosta komplikovan i nedovoljno poznat i, treće, to što, kako je objasnio, za „kritične“ sirovine ne postoji laka zamena, odnosno nisu dovoljno poznati načini njihove reciklaže kao što je slučaj sa klasičnim materijalima.Evropska unija, prema njegovim rečima, pravi strateška dokumenta zbog toga što su ti materijali sada bitni za energetsku tranziciju i što bez njih te tranzicije neće ni biti, a „nemanje energetske tranzicije je ekonomski, ekološki, društveni i socijalni problem“.

– Procenjuje se da će u ovom trenutku, zbog klimatskih promena, ako se nastave ovom brzinom, biti migracija stotina miliona ljudi (…) koji će se kretati iz jednog kraja na drugi, a to su već društveni potresi s kojima se jako teško upravlja. Srbija je jedna od ugroženijih u tom sistemu klimatskih promena (…), što pokazuje da je naša budućnost u sektoru privrede, poljoprivrede, prehrambene industrije u velikom problemu. To je Evropa, takođe, videla i to je jedan od razloga što želi da povede priču o neutralnosti s jedne strane, s druge strane privreda znači nove tehnologije, traže materijale u toj novoj tehnologiji u kojoj je automobilska industrija ključna i koja će biti najveći potrošač tih materija – ukazao je profesor.

Ocenio je da se očekuje da će samo litijuma trebati od dva i po do tri miliona tona godišnje i da bi Evropa, ukoliko želi da gradi postrojenje za proizvodnju vozila i baterija, trebalo da se pobrine da na svojoj teritoriji, kad već ima određene resurse, njih i upotrebi.Na pitanje novinara da li je moguće da se ti materijali eksploatišu, a da ne utiču na životnu sredinu Jovović je odgovorio da šta god da se radi, u bilo kom sektoru, mora postojati uticaj na životnu sredinu, ali da danas ne postoji niko ko bi projektovao i gradio sa idejom da uništi životnu sredinu, pogotovo u razvijenom svetu i da je to postao standard.

– Kada je reč o kritičnim sirovinama, npr. eksploatacija litijuma, nikla itd., za koje se vežu kontraverzne priče, nije država ta koja utiče na kvalitet životne sredine. Proizvođač je taj koji u sistemu lanaca vrednosti usmerava kuda će se kretati proizvodnja i prerada. Dakle, svi proizvođači u lancu trebalo bi da ispoštuju sve mere, odnosno ono što mi u tehnici zovemo najbolje dostupne tehnike – istakao je i dodao da je pored poštovanja tehničkih normi i pravila neophodno izvršiti i inspekcijski nadzor i kontrolu.

Prema mišljenju pojedinih stručnjaka, ruda litijuma predstavlja jedinstvenu korporativnu prednost Srbije, a na pitanje da li to našu zemlju stavlja u centar zelene industrijske revolucije koja se širi Evropom Jovović je odgovorio: „centar smo mogli da budemo, ali smo bespotrebno ukočili celu tu priču“.

– Ta ruda koja se nalazi na našoj teritoriji jeste veliki potencijal, a naravno da država zajedno sa potencijalnim kompanijama i stručnjacima treba da proceni sve dobre i loše strane. Izvesno je da nije više reč samo o rudi, lokaciji, kompaniji, to je sada mnogo šira priča i ne samo u smislu zarade, to je sada tehnološki zamajac vama (Lozničanima) ako se uz ovu rudu, odnosno njenu preradu pojave proizvođači i korisnici – rekao je i dodao da uz ekonomske benefite postoje i obrazovni, jer se pojavljuje potreba za novim kadrovima i novim strukturama u školovanju od osnovnog srednjeg do fakultetskog obrazovanja ocenivši da je to velika šansa za univerzitetsku akademsku zajednicu.

Naglasio je i da je to jedinstvena prilika da veliki svetski istraživački centri rade u Srbiji.

– Preti opasnost da zaista ispadnemo iz te priče i da jednog dana budemo samo jedni u nizu u tom lancu, ali kada to više ne bude toliko značajno za nas – naglasio je naš sagovornik.

Rekao je i da je naš region uvek bio vezan za automobilsku industriju, te da bi bila šteta da neko ko ima iskustva u proizvodnji automobila i automobilskih delova potpuno prestane time da se bavi, pogotovo sada kada je auto-industrija postala jedan od najznačajnijih sektora rasta koji prolazi kroz najveću revoluciju u istoriji.

Električni transport i električna mobilnost, prema njegovim rečima, ne podrazumevaju samo automobile, već i druge vrste drumskog saobraćaja, kao i kamionski transport, odnosno kompletan teretni transport, avione, brodove…

Prema njegovom mišljenju, Srbija je uvek imala kvalifikovanu radnu snagu za proizvodnju električnih automobila, ali naveo je i da novo vreme donosi nov način proizvodnje električnih motora i vozila koji se u mnogo čemu razlikuju od prethodnih.

– Postavlja se pitanje da li danas školujemo struku i ljude za ono što će nam trebati za 20 godina. Univerziteti pokušavaju da se međusobnom komunikacijom i zajedničkim edukativnim projektima na raznim nivoima približe struci, ali to ne ide tako brzo. Ne možete vi da promenite jedan nastavni ciklus i program tek tako. Čini mi se da će veliki problem biti baš taj nivo obrazovanja od tehničara do visoke stručne spreme. Znam da u Loznici imate srednju stručnu školu koja je na dobrom glasu, ali ste verovatno jedna od retkih lokalnih samouprava sa takvom školom koja je zadržala kvalitet ili ga poboljšala – kazao je Jovović.

Poručio je da se Loznica nalazi na mestu koje nudi potencijal i to ne samo zbog projekta „Jadar“.

– Loznica izgleda drugačije nego pre dve-tri godine, više je objekata izgrađeno, zgrada, stadion, celo naselje doskoro nije postojalo. Vidi se da se ovde puno ulaže i gradi, što ne znači da neće biti potrebno da se neke stvari promene, ali je vidljivo da ovaj grad ima budućnost – zaključio je Jovović.

ZNAČAJNA ENERGETSKA ULAGANjA

Realno je da za tri godine polovina proizvedenih automobila bude na struju, a da do 2035. godine benzinski motori budu zastupljeni 10 odsto i istakao je da motori sa unutrašnjim sagorevanjem potpuno odlaze u istoriju i da se javlja mogućnost da se pojave motori sa unutrašnjim sagorevanjem na sintetička goriva, smatra Jovović.

Pitanje razvoja celog tog sektora, prema njegovom mišljenju, zavisiće od političkih dešavanja u svetu.

– Tranziciju je pomerio rat u Ukrajini, kao i pomalo kriza sa gorivima, ali i pandemija virusa korona, ali je definitivno da će se ona desiti. Prema studiji koja je rađena po sistemu evropskih pokazatelja, ulaganja u obnovljive izvore iznose 300 milijardi dolara godišnje, a isto toliko ulaže se i u energetsku efikasnost. Očekuje se da 2050. godine ulaganja budu 1000 milijardi dolara u obnovljive izvore i 1500 milijardi dolara u energetsku efikasnost – precizirao je profesor.

MOĆNE KOMPANIJE POKRETAČI PROMENA

Nemačka fabrika „Mercedes benc“ zainteresovana je za proizvodnju punjača za električna vozila i ukoliko se ta investicija ostvari e-mobilnost u Srbiji bi bila sadašnjost, jer kako je Jovović istakao, bez tako velikih korporacija teško da se nešto može promeniti.

– Veliki dolaze tamo gde vide interes za sebe, a ako Srbija iskoristi svoju šansu i uključi se u taj ozbiljan sistem lanca vrednosti, proširi svoje mogućnosti, privući će i velike kompanije – poručio je Jovović.

Autor: Danica Pavlović Đurović