IN MEMORIAM: ЖЕЉКО ЛУКИЋ
ЛОЗНИЦА (11. септембар 2025) – Упокојио се Жељко Лукић, Србин из Западне Славоније омиљен на обе обале Дрине, Саве и Дунава
Патио за завичајем, “љубио” Србију и Републику Српску
ЖЕЉКО Лукић (59), рођен у Дубовцу, у Западној Славонији, доказани родољуб, хуманиста и омиљен човек на обе обале Дрине, Саве и Дунава, упокојио се, касно синоћ, на београдској Војномедицинској академији, чији су се лекари пожртвовано и посвећено борили да му сачувају живот од 6. августа када је примљен у ту установу. Његово племенито срце није издржало.
Вест о његовој прераној смрти потресла је, поред његових најмилијих, мештане Руњана, где се скрасио после протеривања са родног огњишта, са братом, мајком и породицом своје сестре. Жале га сви који су га иоле познавали са свих меридијана. Имао је, како каже адвокат Душан Томић, његов пријатељ из Сарајева, “велико, дивно срце које је куцало само љубав”.
Фото: Приватна колекција
-Радовао се људима и сви смо га обожавали као човека који је, у свакој невољи, био као најрођенији, а туђој радости се радовао као својој.
Био је и остаће у свима нама људина за сва времена.
Милог израза лица, топле речи, пленио је на сваком кораку, увек спреман сваком да помогне, као што је била, како је волео да каже, његова дивна мајка, која се упокојила само што је прешла Саву на путу ка родном огњишту, после вишегодишњег изгнанства.
Жељко и његови који су, данас, расејани по свету, протерани су ни криви ни дужни, а у Србију су понели љубав према својој вери, икону Светога Јована и жал за прадедовским огњиштем. Вредни, умешни, часни и поштени успели су да се скупе. И увек су били сложни и саборни, онако како доликује часним Славонцима.
Радовао се сусретима Славонаца, са којима је радо контактирао свакодневно. На последњим сусретима у Бусујама проглашен је за најбољег играча. ПО сјајној игри памти га читав Јадар и Подриње, чије је људе волео као и они њега.
У овом делу Србије живео је мало више него у родном Дубовцу. Зато су овдашњи људи говорили у шали да је највећи Славонац у Јадру и највећи Јадранин у Славонији, где, после свега, није желео да иде, али ју је љубио свим срцем.
Волео је своје дивне сестре и њихове породице и увек им се радовао и поносио њима као и они њиме. Увек је истицао њихову бригу и пажњу према њему, наглашавајући да никад није сам, јер су његови најмилији и пријатељи његов велики свет у ком ужива у животу.
Жељко Лукић ће бити сахрањен у суботу на месном гробљу у Руњанима, код Лознице, уз свог брата Милана који се упокојио пре више од осам година, такође прерано.