IZ PROŠLOSTI ZAVIČAJA: SEĆANJA MOMČILA GAVRIĆA NA PRVO KUPANJE U MORU

„Oko mene oni moji što su oprezni. Prvo probaju vodu, kao na izvoru, skupe šake pa prinesu ustima.Mršte se…Slano… Au, Gedžo, gde si stigao? Kakva je ovo reka?!“

LOZNICA (26. jul 2018) – Došli smo do mora, pobacali uniforme na obalu, a onda nastade čudo. Kao deca, počeše se prskati vodom junaci sa Cera i Kolubare. Brkajlije oštrih lica, namrčeni i strogi, postaše u trenutku prava deca.

Momčilo Gavrić. Foto: Muzej Jadra

Mitraljezac Stevo ogromnim šakama prska celo odeljenje pešadije, za trenutak su svi mokri. A onaj kuvar Mikailo pokvasio kosu i mlati rukama kroz vazduh pre nego što skoči u vodu, brzo izlazi, pa opet. Onda dugo trlja oči nenaviknute na so. Rista, artiljerac, pobednik sa Gučeva, najbolji nišandžija u Drinskoj bateriji, umalo se nije udavio pred nama. Zaronio glavu u more pa ne zna da izroni. Da nije bilo mene i moje dreke, ode nam Rista!„Pomagajte! Udavi se Rista granata!“, vikao sam.

Srpski vojnici prvi put na kupanju u moru. Foto: Muzej Jadra

Čuli su moj vapaj oni ispred, ali je najbrži bio Nikodije iz Brštice. Nikada pored vode nije bio, odrastao je u šumi, plivanje je za njega bilo misaona imenica, ali je znao da se snađe. Uhvatio ga za kosu i naglo podigao iz vode. Rista je zevao kao žaba uoči Petrovdana, a voda mu se slivala pravo usta. Jedva je došao do daha, a onda se zasmejao kao neko dete. Kikotali su se obojica mokri i zadovoljni.

Oko mene oni moji što su oprezni. Prvo probaju vodu, kao na izvoru, skupe šake pa prinesu ustima. Mršte se… Slano… Au, Gedžo, gde si stigao? Kakva je ovo reka?!

Autor: Zoran Tošić

Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.