LJUDI, ZANIMANJA, MESTA, DOGAĐAJI: VOZOVI

LOZNICA (26. januar 2022) – Na području grada Loznice ima više od dvadeset putnih prelaza koji su obezbeđeni na više načina: branicima i polubranicima, vertikalnom drumskom signalizacijom i automatizacijom. Pet putnih prelaza obezbeđuju skretničari, odnosno čuvari putnih prelaza, koji tokom 24 časa brinu o bezbednosti železničkog, ali i drumskog saobraćaja.

Jedno od zanimanja koje nam se čini nevidljivim, a veoma je odgovorno jeste posao skretničara vozova, odnosno čuvara putnih prelaza. Ljudi ovog poziva brinu o bezbednosti teretnih i putničkih vozova, kontrolišu kretanje u železničkom saobraćaju signalima, skreću i pokreću vozove.

Na području stanice Loznica postoji pet putnih prelaza koji imaju takav vid osiguranja na kojima skretničari, to jest čuvari putnih prelaza rukuju po naređenju otpravnika vozova i zatvaraju branike, odnosno polubranike za bezbedan prolazak voza.

Šef Železničke stanice u Loznici Goran Marković kaže da na području stanice Loznica radi sedamnaest skretničara i šest čuvara putnih prelaza, odnosno ove zadatke, shodno pravilnicima i uputstvima Zakona o bezbednosti saobraćaja, obavljaju dvadeset tri zaposlena lica.

– Njihov radni dan odvija se po smenama na radnim mestima u Drinskoj ulici, Grobljanskom putu, Šabačkom putu, Viskozi…

Stručno su obučeni za obavljanje ovih poslova, imaju zdravstvene sposobnosti za rad, a posao isključivo obavljaju po naređenju otpravnika vozova, koji je odgovoran za bezbedan prolazak voza – kaže Marković.

Za zanimanje skretničara, odnosno čuvara putnih prelaza, potrebno je imati srednju stručnu spremu i položen poseban stručni ispit na železnici, koji je organizovan u vidu dokvalifikacije, odnosno kurseva za obavljanje tog posla.

Foto: TV Lotel

Marković kaže da na teritoriji grada Loznice ima više od dvadeset putnih prelaza od kojih je šest sa putnim branicima i polubranicima, a jedan, nedavno otvoren prema Banji Koviljači, potpuno je automatizovan, dok su ostali, kako kaže, obezbeđeni trouglom bezbednosti.

Marković naglašava da je svaki putni prelaz obezbeđen s tim da na nekim prelazima zaposleni rukuju polubranicima i branicima, a ostali su obezbeđeni drumsko-vertikalnom signalizacijom.

Uz poštovanje propisa, nezgode i nesreće se nikada neće dogoditi na pruzi, kaže naš sagovornik.

– Tokom minulih godina dolazilo je do saobraćajnih nesreća na prelazima obezbeđenim drumsko-vertikalnom signalizacijom. Isključivo nepažnja vozača drumskih vozila dovela je do nesreća.

Iz dosadašnjeg iskustva i praćenja nesreća u proteklom periodu najkritičnije tačke su putni prelaz u Kozjaku i prelaz na ulazu u Banju Koviljaču kod „Viskozine“ kapije tri. Tu se najčešće dešavaju nesreće i zamolio bih sve učesnike u saobraćaju da obrate pažnju, stanu ispred putnog prelaza, nekoliko sekundi pogledaju da nema voza i onda da prođu. Svi će onda biti bezbedni – poručuje Marković.

Podsetio je da je u toku prošle godine na navedenim prelazima koji su osigurani vertikalnom drumskom signalizacijom bilo osam nesreća, istakavši da su njihov uzrok nepažnja i nestrpljivost drumskih vozača.

PRUGA JE MOJ ŽIVOT

Lozničanin Slobodan Ranković poslom železničkog skretničara bavi se 39 godina. Radi na pružnom prelazu u Drinskoj ulici i kaže da kada bi se ponovo zapošljavao, opet bi izabrao poziv železničara.

– Počeo sam sa ocem koji je isto bio železničar, s njim sam kao mali dolazio na železnicu, zavoleo sam vozove i to je bio glavni motiv koji me je privukao železnici. Ovaj posao volim i dan-danas kao prvog dana. Možda se na prvu čini da je ovaj posao nevidljiv, ali je veoma odgovoran. Mi smo odgovorni za kompletan saobraćaj, regulišemo železnički, a ujedno obezbeđujemo i drumski saobraćaj. Rukujemo putnim prelazom, skretnicama, radimo manevre, ukrštanje vozova i ostalo – objašnjava Ranković.

Radni dan skretničara traje dvanaest sati, radi se u dve smene, dnevna je od sedam do devetnaest, a noćna od devetnaest do sedam sati. Posao počinje javljanjem otpravniku vozova, od kog primaju naređenja o saobraćaju vozova za smenu koju su primili. Pored tih aktivnosti, čiste i održavaju skretnice, branike, kao i svoje radno mesto u pružnim kućicama.

Ranković nam je ispričao da se obavljajući svoj posao susreće sa raznim situacijama. Dešava se često, kaže, da vozači dođu do spuštene rampe, okrenu auto i vrate se nazad kao da ne znaju gde su krenuli, a kada dolaze iz pravca Drinske ulice, ukoliko je spuštena rampa i vide da nailazi voz, često skreću prema Grobljanskoj ulici.

Foto: TV Lotel

Naš sagovornik podseća da kada je 1982. godine počeo da radi, nije bilo mnogo vozila ni saobraćaja za razliku od današnjeg vremena kada je, kako smatra, haotično stanje u saobraćaju i mnogo je vozila.

Ranković je zaljubljenik u vozove i kaže da mu „pruga znači sve“. Počeo je da radi sa sedamnaest i po godina i skoro četiri decenije vezan je za prugu. Ne deli ga mnogo od odlaska u penziju, ali ističe da će se i nakon penzionisanja uvek vraćati svojoj železnici.

LjUBAV PREMA ŽELEZNICI OD MALIH NOGU

Rankovićev mlađi kolega Nenad Džinović iz Ribara na železnici radi četiri godine, sada je na pružnom prelazu kod Grobljanskog puta, voli svoj posao, kaže da je lep, ali i odgovoran.

Kao i njegov kolega Ranković, i ovaj mladi čovek od malih nogu voleo je železnicu, vozove, prugu, a kako kaže, sticajem okolnosti i nekom srećom uspeo je da se zaposli, potom je nastavio školovanje i završio školu za mašinovođu. Kaže da vozovi imaju veliku ulogu u njegovom životu.

Foto: TV Lotel

– Železnički saobraćaj je veoma bitan, samo što se narod opredelio da manje putuje železnicom. Svi imaju po dva-tri auta u domaćinstvu, tako da vozovi nemaju mnogo putnika, ali teretni saobraćaj je jako bitan – kazuje nam naš sagovornik.

Džinović potvrđuje da u ovom poslu ima različitih situacija sa kojima se susreće i u kojima treba brzo i adekvatno odreagovati.

– Zatvori se putni prelaz, voz ima neki udes ili se nešto pokvari, pa se produži vozno vreme, a dok nam otpravnik vozova ne javi da oslobodimo prelaz, ne možemo da ga oslobodimo. Tada bude raznih neprijatnosti, ljudi psuju, ali mi moramo biti odmereni i odgovorni u svim tim situacijama.

Isto tako, kada se pružni prelaz zatvori, pešaci i biciklisti prolaze pored spuštenih branika. Imao sam slučaj da sam spustio branike, došao je putnički automobil iz kojeg je izašao suvozač i podigao branik rukom. Automobil je prošao jer je suvozač podigao jedan, pa drugi branik i nastavili su dalje.

Imao sam priliku i da pešak padne na koloseku neposredno pred dolazak voza. Bude svega, ali treba maksimalno obratiti pažnju i biti oprezan – kaže Džinović, dodajući da treba biti strpljiv jer život je najskuplji i on nema cenu.

Ovaj mladi železničar kaže da u toku 24 sata kroz Loznicu saobraćaju četiri para putničkih i pet do šest pari teretnih vozova, zavisi od dana. Putnički vozovi saobraćaju na relaciji Mali Zvornik – Beograd, odnosno Beograd – Mali Zvornik i Ruma – Mali Zvornik i obratno u povratku.

Foto: TV Lotel

Železničari su tu da budno motre i brinu o bezbednosti, dočekaju, skreću i isprate vozove. Bilo da je dan ili noć, oni su na svojim radnim mestima, u malenim pružnim kućicama, pored kojih svakodnevno prolazimo, a gotovo da ih ne primećujemo.

Pa ipak, oni primećuju nas i poslušajmo njihov apel: povećajmo budnost i opreznost prilikom prelaska putnih prelaza, naročito onih sa vertikalnom drumskom signalizacijom jer ponekad i sekunde znače život.

ŽELEZNIČKA STANICA U LOZNICI MALI I SLOŽAN KOLEKTIV

Pored zanimanja skretničara, odnosno čuvara putnih prelaza, u Železničkoj stanici u Loznici zastupljena su i zanimanja otpravnik vozova i šef stanice, a ukupno je 29 zaposlenih koji obavljaju poslove za bezbedan saobraćaj vozova.

PODIGNUTA BRZINA SAOBRAĆAJA VOZOVA

Prema rečima Gorana Markovića, šefa Železničke stanice u Loznici, stanica je 2019. godine rekonstruisana, revitalizovana je pruga i podignuta je brzina saobraćaja vozova.

– Ljudi su navikli da brzina voza bude 10 km na čas i dolaskom na pružni prelaz misle da će brzo proći preko prelaza. Međutim, sada su brzine podignute, pa se saobraćaj putničkog voza odvija 80 km na čas, a teretnog 60 km na čas. Treba uz punu opreznost stati i pogledati da li ide voz jer taj minut izgubljenog vremena ne znači ništa, a može spasiti život – poručuje Marković.

Autor: Sanja Dimitrić Nešić