LOZNIČKE ZANIMLJIVOSTI: BILJKA MAKLURA
Retko i neobično drvo poreklom iz Severne Amerike, Maklura pomifera, raste na početku Železničke ulice u Loznici. Plodovi nalik na pomorandžu ili grejpfrutu privlače pažnju i bude interesiovanje velikog broja Lozničana koji ne znaju o kakvom voću je reč.
LOZNICA (9. oktobar 2020) – Jesenji period donosi mnoštvo plodova na koje smo navikli, ali ponekad nas ovo zlatno godišnje doba iznenadi nepoznatom biljkom i plodom koji pobuđuju posebnu radoznalost. Takva je Maklura, listopadno drvo neobičnih, loptastih plodova žute boje, nalik na moždane vijuge. Ovaj zanimljiv i redak primerak drveta u Loznici nalazi se na uglu Železničke i Ulice Luke Stevića i privlači pažnju Lozničana koji svakodnevno prolaze pored njega. Na prvi pogled, stablo ušuškano u skladnom zajedništvu sa bršljanom, ne bi bilo uočljivo da nije neobičnih plodova egzotičnog izgleda nalik na pomorandžu ili grejpfrut koji tokom ovih jesenjih dana obilato opadaju pa tako rasuti po tlu privlače pažnju prolaznika koji se dive njegovom izgledu ne sluteći o kakvoj se biljci radi. Šta je Maklura?
Foto: TV Lotel
U Evropi od 1818. godine
Pejzažni arhitekta Branko Milošević za “Loznički nedeljnik” kaže da je reč o biljci Maklura (Maclura pomifera) koja je dobila ime po američkom geologu Vilijamu Makluru koji je u 19. veku uradio prvu geološku kartu Severne Amerike. Odatle, davne 1818. godine biljka je preneta u Evropu od kada se nalazi i u našem podneblju, rekao je Milošević.
“Karakteristično za ovo drvo je da može da naraste do 20 metara visine ali može biti i žbun. Radi se o dvodomoj vrsti pa možemo razlikovati muška i ženska stabla. Što se tiče njene primene na zelenim površinama, nama su uvek bitnija muška stabla jer obimno plodonošenje može narušiti tu zelenu površinu u kojoj se nalazi. Ova vrsta je izrazito otporna, svetla, ne podnosi ni senku ni polusenku. Ima izrazito snažan koren i spada u pionirsku vrstu što znači da raste i na najnepristupačnijim mestima kao što su jalovišta, požarišta i koristi se za sanaciju tih terena. Zbog izrazito jakog korenovog sistema nađeni su i primerci korena koji su išli na dubinu do osam metara. Zato je Maklura veoma pogodna za fiksaciju klizišta i za vetrozaštitne pojaseve. Kod nas je najčešća primena u živim ogradama jer daje veoma guste žive ograde sa trnovima po grančicama, tako da je reč o „sigurnosnim ogradama”, istakao je naš sagovornik.
Foto: TV Lotel
U ovom jesenjem periodu najveću pažnju privlači sam plod neobičnog izgleda za naše podneblje. Milošević je objasnio da plod predstavlja plodnu skupinu nastalu od plodne cvasti tako što je došlo do njenog debljanja. Od tog izgleda koji pomalo podseća na pomorandžu, kako je rekao, potiče i njen drugi naziv, maklura urantijaka ili divlja pomorandža. Pored navedenih, ova biljka naziva se još i konjska jabuka jer se koristila u ishrani konja, a posebna zanimljivost je da je, kako se smatra, bila omiljena hrana drevnih mamuta. Biljku još nazivaju drvo – mozak, adamova jabuka, zmijsko mleko.
Korisna u industriji, medicini i kozmetici
Moderna nauka je otkrila mnoštvo zanimljivih i čoveku korisnih sastojaka koje sadrži maklura. Ulje ove biljke je baza mnogih kozmetičkih proizvoda u Americi od koje se prave kapsule, tinkture i masti.
Prema alternativnim izvorima, maklura se koristi u lečenju tumora, za čišćenje organizma od toksina i ublažavanje umora.
Foto: TV Lotel
Milošević kaže da o ovoj biljci postoje istraživanja koja se vrše u Americi, pretpostavka je da se koristi za lečenje nekih reumatskih bolesti, a po nekim izvorima, uz odgovarajuću preradu koristi se i u lečenju tumora.
Prema njegovim rečima, u tome se mora biti izuzetno obazriv jer ta ispitivanja još uvek traju i nije ništa do kraja dokazano.
Inače, biljka sadrži kiselinu koja može biti iritantna za kožu pa je potrebna posebna pažnja ukoliko se plodovi cepaju.
“Što se tiče primene ove biljke, zanimljivo je da su je nekada koristili Indijanci za izradu lukova zbog elastičnosti ali i jačine drveta. Danas se koristi u industriji nameštaja, muzičkih instrumenata i u izradi posuđa i ograda na manjim mostovima.
Posebno je zanimljivo što se iz kore Maklure određenim hemijskim preradama dobija žuta boja”, rekao je naš sagovornik.
Pored ovog primerka drveta Maklure izraslog kraj ograde lozničkog groblja u Železničkoj ulici, primerke maklure možemo videti i u dvorištu osnovne škole “Jovan Cvijić” i u parku Banje Koviljače koje ljubitelji prirode i lozničkih zanimljivosti mogu pronaći tokom svojih jesenjih šetnji.
Autor: Sanja Dimitrić Nešić