„LOZNIČKI NEDELJNIK“ NA 85. VUKOVOM SABORU
Sedmodnevni programi 85. Vukovog sabora, najstarije tradicionalne kulturne manifestacije u Srbiji koja slavi život i delo Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika i pisma, završeni su u nedelju u Tršiću, svečanim programom na otvorenoj sceni u dolini rečice Žeravije. Tokom trajanja Sabora održano više od 20 različitih književnih, muzičkih, likovnih i pozorišnih programa u Loznici, Tršiću i u Banji Koviljači.
LOZNICA (19. septembar 2018) – Himnom Vuku u izvođenju hora Gimnazije „Vuk Karadžić“ iz Loznice kojim je dirigovao profesor Darko Nestorović i podizanjem zastave Vukovog sabora na jarbol, u nedelju je otpočeo završni program ovogodišnjeg Sabora, koji je ovoga puta bio u znaku obeležavanja 200 godina od objavljivanja prvog Vukovog Srpskog rječnika, a pod sloganom „Očuvajmo jezik, sačuvajmo zemlju“.
Himnu Vuku izveo je hor lozničke gimnazije “Vuk Karadžić”. Foto: M. Lukić
Reči pozdrava i dobrodošlice u ime domaćina, gostima iz Vlade Srbije, diplomatskim predstavnicima, kao i svim poštovaocima Vukovog dela, uputio je gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović.
„Vukov sabor je svojevrsna duhovna moba ne samo ljudi iz Jadra, Vukovog zavičaja, već i iz cele Srbije i sveg srpstva, poziv na zajednički rad ne samo onima koji se trenutno o srpskom jeziku brinu i staraju, nego i o onima koji tek stasavaju, budućim sledbenicima Vukovog dela“, rekao je gradonačelnik Petrović i naglasio da je i sam Vuk bio sledbenik jer je sledio put Svetog Save, a to je, kako je rekao, put u večnost.
„Brinući o uzdignuću svog roda, Dositej je iz Evrope doneo klasicizam i racionalizam, a Vuk je i samu Evropu zadivio predstavljajući joj srpsku kulturu i srpsku narodnu književnost. I gle čuda, oba velikana – jedan donoseći iz Evrope, a drugi noseći u Evropu, ipak su išla ka istom cilju, a taj cilj je dobro vlastitom rodu i narodu“, poručio je Petrović.
Vidoje Petrović. Foto: TV Lotel
„Vuk, imenom „zaštićen od veštica“ potezima svog pera, rasterao je i aveti i nemani koje su pretile opstanku srpske reči. Slavenosrpski jezik, koji je prethodio vukovskom, bio je nerazumljiv velikom broju ljudi, a nije imao ni ustanovljena gramatička pravila, što je nagoveštavalo njegovu dezintegraciju. Kakav je to jezik odrođen i tuđ čija reč ne dopire do njegovog naroda? Zato je Vuk izabrao bogati jezik narodnih pesama i umotvorina – narodni jezik, usavršavao ga i uzdizao prevodeći Novi zavjet, a sledili su ga Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš i Đura Daničić, a onda i mnogi drugi, među kojima je i Andrić“, rekao je Petrović.
„Saborovanje je prilika da podsetim da je i prvi Vukov sabor održan u nedelju, 17. septembra 1933. godine, kada je episkop Josif najpre osveštao Vukovu kuću, koju je Tršićanima svečano predao na upotrebu profesor Ljubomir Pavlović, predsednik Odbora Vukovog sabora. Kuću je u ime meštana primio kmet Milutin Lazić, koji je obećao da Vukovo ognjište prima na čuvanje sa pobožnošću i poštovanjem za naraštaj“. Pamte se i reči saborskog besednika doktora Volmana, koji je citirao Jana Kolara: „Nekada više znači jedna čobanska kućica nego nego svi logori slavnih vojskovođa“.
„Duboki smisao ovih poruka o čuvanju Vukovog doma mi koji živimo u Jadru valjano smo razumeli, kao i naša država“, naglasio je Petrović.
“Očuvajmo jezik, sačuvajmo zemlju” – saborska poruka poziva na delovanje. Foto: TV Lotel
„Čuvajući jezik, kako glasi ovogodišnja saborska poruka, sačuvaćemo svoju državu. Briga o jeziku jednaka je brizi o narodu. Vukovu krilaticu da je jezik hranitelj naroda, rado čitam i razumevam i odastrag – da je narod hranitelj jezika. Jer nema jezika bez njegovih govornika, pa podstičući natalitet i rađanje dece, čuvamo opstanak i budućnost, ne samo naše Srbije, već i srpskog jezika. Tako shvatam i podizanje jezika: jezik se, između ostalog, podiže i podizanjem škola i institucija od značaja. Novoizgrađeni Obrazovno-kulturni centar sa Vukovim imenom, koji smo podizali uz podršku naše države, darivali smo nauci, umetnosti, reči, srpskoj i evropskoj kulturi, a pre svega mladima. Gradili smo ga sa saznanjem da je naše jedino ono što smo drugima dali, poklonili ili ostavili. Jedna umotvorina govori da samo u zavičaju čovek spoznaje stranu sa koje sunce izgreva“, rekao je gradonačelnik Loznice.
Autor: Sanja Dimitrić Nešić
Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.