NOVA ZAKONSKA REŠENJA U OBLASTI ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
Novim zakonskim rešenjima u oblasti zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite predviđa se postizanje veće socijalne sigurnosti i veći obuhvat građana obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Načinom organizovanja zdravstvenih ustanova predviđenim ovim aktima vratiće se zdravstveni centri kao medicinske ustanove objedinjene primarne i sekundarne zdravstvene zaštite.
LOZNICA (4. april 2019) – Novine predloženog Zakona o zdravstvenom osiguranju predviđaju neophodnost usklađivanja stalno rastuće potrebe građana za korišćenjem zdravstvene zaštite, proistekle iz opšte zdravstvene kulture, produženja životnog veka i povećanja broja starih lica.
To je bio podsticaj za povećanje obima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ali u skladu sa realnim mogućnostima budžeta i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, navedeno je u predlogu ovog pravnog akta.
Među brojnim novim rešenjima u odnosu na više puta menjan Zakon o zdravstvenom osiguranju iz 2005. godine, nalazi se pravo roditelja na bolovanje bez umanjenja zarade tokom lečenja deteta od raka ili nekog drugog teškog oboljenja do navršene njegove 18. godine. Bolovanje bi obnavljali svakih šest meseci, a do sada su imali pravo na četiri meseca bolovanja i 65 odsto zarade.
Takođe, zakonodavac je predvideo i da ukoliko se osiguranici tri puta ne odazovu na poziv za skrining ili preventivne preglede za određene bolesti i ne dostave opravdanje za izostanak, a kasnije se razbole od tih bolesti, moraće da snose 35 odsto troškova lečenja. Taj predlog se ocenjuje podsticajnim za sve građane kako bi iskoristili mogućnost pregleda i prevenirali oboljenje.
Ubuduće bi i građani koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu mogli da koriste palijativno zbrinjavanje, a bile bi im dostupne obavezne vakcine i skrining pregledi. Do sada im je bila dostupna samo hitna medicinska pomoć.
Novinu predstavlja i mogućnost da izabrani lekar otvori bolovanje pacijentu u trajanju do 60 dana, umesto dosadašnjih 30 dana. Takođe, novi zakon bi omogućio i lekarima specijalistima da upute pacijenta na bolničko lečenje, što je do sada mogao samo izabrani lekar.
Foto: Ilustracija
Predlogom Zakona o zdravstvenoj zaštiti predviđa se objedinjavanje domova zdravlja i opštih bolnica u zdravstvene centre, sa ciljem racionalizacije nemedicinskog kadra, administracije i tehničkog osoblja.
Primarna zdravstvena zaštita biće prebačena na nivo države, dok će apoteke ostati u nadležnosti lokalnih samouprava. Bolnice će moći da imaju i organizacione jedinice van svojih sedišta, a olakšani su i uslovi za otvaranje privatnih poliklinika, jer će za njihovo osnivanje biti dovoljne dve, umesto tri specijalističke grane.
Ovaj zakon bliže određuje i dopunski rad lekara koji rade u državnim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa. Oni bi tako mogli da zasnuju dopunski rad u svojoj matičnoj ustanovi do jedne trećine vremena, kao što imaju i mogućnost da dopunski rad ostvare u saradnji sa najviše tri privatne medicinske ustanove.
Dodatni rad ne može se obavljati na mestu gde postoje liste čekanja, pa će prvi uslov za dopunski posao nekoga ko radi u državnoj ustanovi biti da na mestu gde radi nema listi čekanja.
O novim predlozima Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti Narodna skupština Republike Srbije izjasniće se posle rasprave koja do odlaska ovih redova u štampu još nije bila završena.
Autor: Draga Prokopić