O NAJRADOSNIJEM HRIŠĆANSKOM PRAZNIKU: U SLAVU HRISTOVOG VASKRSENJA

Za datum praznovanja Vaskrsa određuje se prva nedelja posle prolećne ravnodnevnice, posle 14. nisana (prvog prolećnog meseca po lunarnom kalendaru) i posle punog meseca. Farbanje vaskršnjih jaja temelji se na poređenju izlaska pileta iz jajeta na svet sa Hristovim izlaskom iz groba u koji je bio položen, dok crvena boja, koja se tradicionalno koristi za njihovo farbanje, simbolizuje stradanje.

LOZNICA (25. april 2019) – U nedelju, 28. aprila, Srpska pravoslavna crkva i vernici koji vreme računaju po Julijanskom kalendaru proslaviće Vaskrs – praznik Hristovog vaskrsenja, koji u skladu sa hrišćanstvom i hrišćanskim učenjem slavi čovekovu pobedu nad smrću, a tradicionalni običaj koji se vezuje za obeležavanje tog najradosnijeg hrišćanskog praznika jeste simbolično šaranje i farbanje vaskršnjih jaja.

– Temelj i izvor hrišćanske crkve jeste činjenica Hristovog vaskrsenja, a učenje o vaskrsenju tela jeste osobenost hrišćanstva u odnosu na druge religije koje govore o besmrtnosti duše – rekao je za naš list sveštenik lozničke crkve, jerej Miloš Petrović.

Kako je objasnio, Vaskrs se ne proslavlja svake godine istog datuma, a odluka o određivanju datuma njegovog praznovanja doneta je početkom četvrtog veka na Prvom vaseljenskom saboru.

– Kako bi se hrišćansko praznovanje Vaskrsa razlikovalo od judejskog praznika Pashe, tom prilikom je odlučeno da se za datum praznovanja Vaskrsa određuje prva nedelja posle prolećne ravnodnevnice, 14. nisana (prvog prolećnog meseca po lunarnom kalendaru) i posle punog meseca.

Foto: TV Lotel

Vaskrsu prethodi vaskršnji post, u trajanju od 40 dana. Jedan je od, kako je Petrović naglasio, najdrevnijih postova crkve i „jedna od njenih najranijih obrazovnih institucija, jer su se svojevremeno na bogosluženjima u toku posta čitali delovi Svetog pisma, kako Stari i Novi zavet, tako i apostolske poslanice“.

Cela nedelja pred Hristovo vaskrsenje naziva se Velika nedelja.

– Veliki petak, dan kada se obeležava Hristovo stradanje, samo je jedan od stepenika koji nije konačan i završni, već je njegova uloga da dovede do događaja vaskrsenja, a ukoliko ga posmatramo mimo tog događaja, taj dan jeste najtragičniji momenat u hrišćanstvu – istakao je.

Petrović je objasnio da od drevnog hrišćanskog vremena, farbanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od običaja koji su sinonim vaskrsenja, a koji ukazuje na to da su oni koji ga praktikuju zaista hrišćani.

Simbolika farbanja vaskršnjih jaja, prema njegovim rečima, temelji se na poređenju izlaska pileta iz jajeta na svet sa Hristovim izlaskom iz groba u koji je bio položen, dok crvena boja, koja se tradicionalno koristi za farbanje jaja, simbolizuje stradanje.

Kako je naglasio, ispravan način proslavljanja svakog hrišćanskog praznika, tako i Vaskrsa, jeste bogosluženje koje podrazumeva prisustvovanje svetoj liturgiji, a po mogućstvu i pričešćivanje.

– Najintimnija vrsta zajednice između čoveka i boga dešava se upravo kroz pričešće – zaključio je Petrović i poručio vernicima da se, ukoliko žele da ispoštuju suštinu praznovanja Vaskrsa, „pričeste telom i krvlju onoga ko je vaskrsao i pobedio smrt“.

Raspored bogosluženja u lozničkim hramovima

U Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Loznici (stara crkva), Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru (nova crkva) i Crkvi Svetog Prokopija u Lozničkom polju sutra, na Veliki petak, od 15 časova biće Večernje bogosluženje, dok će istog dana od 22 časa biti služeno Jutrenje Velike subote.

Narednog dana, na Veliku subotu, u sva tri hrama služiće se sveta liturgija od 7.30 časova.

Vaskršnja liturgija biće u nedelju u ponoć i u 8.30 časova, dok će Večernje biti služeno istog dana u staroj i novoj lozničkoj crkvi u 18 časova.

Na Vaskršnji ponedeljak, 29. aprila, i Vaskršnji utorak, 30. aprila, u sva tri crkvena hrama biće služene liturgije od 8.30 časova.

Autor: Danica Pavlović