O NASILJU NA INTERNETU MEĐU MLADIMA: KOMUNIKACIJA SA DECOM NAJVAŽNIJA
LOZNICA (10. NOVEMBAR 2022) – Mladi svakodnevno provedu nekoliko sati na društvenim mrežama, koje pored dobrih strana, kao što su komunikacija, deljenje informacija i obrazovanje, predstavlja i pogodno tle za razvoj nasilja. Struka ističe ulogu roditelja u digitalnom životu dece.
Nasilje na internetu među mladima je svakodnevica, koja pažnju javnosti skrene tek kada ostavi tragične posledice, a rešenje za ovaj problem, prema mišljenju struke, leži u razgovoru roditelja sa decom i stvaranju sigurnog okruženja za razvoj deteta.
Psiholog u Srednjoj školi „Sveti Sava“ Teodora Gačić rekla je da je veliki problem što javnost nema uvid u rešavanje pojedinih slučajeva nasilja na internetu, „čini se kako takvi slučajevi negde nestanu i da nema mnogo smisla prijavljivati ih i boriti se protiv nasilja na internetu jer ta bitka nigde ne vodi.“
Foto: Privatna kolekcija
– Roditelji treba da budu upoznati sa tehnologijom i da ne beže od društvenih mreža koje mladi koriste jer to pomaže u smanjenju generacijskog jaza između dece i roditelja i čini da se deca osećaju shvaćeno – rekla je Gačićeva i istakla važnost svakodnevne komunikacije dece i roditelja.
Prema mišljenju naše sagovornice, deca treba da budu upoznata sa lepim i ružnim ponašanjem, ali i sa samom procedurom, gde i kome se prijavljuje nasilje, koji je postupak sankcionisanja i koje su kazne za takvo ponašanje.
– Sajber nasilje se odnosi na svaki vid nasilja koji se realizuje putem digitalnih tehnologija – širenje lažnih informacija, tuđih fotografija, slanje pretećih poruka, ostavljanje pretećih i uvredljivih komentara, krađa ličnih podataka, lažno predstavljanje…
Nažalost, često se dešava da pojedinci prave lažne profile na društvenim mrežama putem kojih uznemiravaju nekoga od svojih vršnjaka ili se pretvaraju da su mu prijatelji čime pokušavaju da dođu do informacija i materijala koji bi kasnije zloupotrebili – objasnila je naša sagovornica.
Gačićeva je objasnila da je razlika između šale i nasilja u tome da je namera zlostavljača da povredi svoju žrtvu, kao i to da je, prema statističkim podacima, svaka treća mlada osoba imala dodira sa nasiljem na internetu.
– Nasilje neće prijaviti deca koja rastu u nesigurnoj sredini, u sredini u kojoj se njihove potrebe ne uzimaju za ozbiljno, a njihove molbe i zahtevi uzimaju sa rezervom – kazala je sagovornica.
Gačićeva je naglasila da je pogrešno deci uskraćivati korišćenje društvenih mreža, ali da mogu da ograniče vreme na internetu ukoliko primete da deca provode previše vremena na njemu. Objasnila je da deca sada prilikom upoznavanja ne razmenjuju brojeve telefona, te bi zabranjivanjem korišćenja društvenih mreža dete postalo predmet čuđenja okoline, ali i da deci do petog razreda osnovne škole društvene mreže nisu potrebne.
– Što više razgovora sa decom, što više edukacije o tome šta raditi ili ne raditi na internetu, što više zajedničkih aktivnosti na internetu. Ukoliko sa svojim detetom stvorite atmosferu da ništa nije tabu i da o svemu mogu da razgovaraju sa vama, ne postoji razlog da vam se ne obrate za pomoć ili vam ne prijave problem na internetu – ispričala je Gačićeva.
Kako su mladi okruženi fotografijama, tzv. selfijima, izazovima, snimanjem „lajvova“, sagovornica smatra da je mladim osoba zbog toga danas teško da se formiraju, jer su konstantno okruženi sadržajem koji ih podseća da nisu idealne težine, da imaju manje novca od ostalih, da žive manje savršene živote.
– Istraživanja su pokazala da je za ostvarenje punog potencijala deteta dovoljno da u svojoj okolini ima samo jednu stabilnu, pouzdanu, ispravnu odraslu osobu na koju će se ugledati – zaključila je Gačićeva i dodala tome da, pošto deca uče po modelu, roditelji i nastavnici imaju najveću odgovornost i da bi trebalo svakodnevno i oni da se usavršavaju, kako bi na taj način i decu mogli da obrazuju.
Prema izjavama naših sugrađana, može se zaključiti da mladi danas najviše koriste društvene mreže Instagram i Tik-tok i da su svakodnevno na društvenim mrežama u proseku oko 4-5 sati.
– Dobre strane društvenih mreža su što olakšavaju učenje, služe za informisanje, omogućavaju komuniciranje sa ljudima širom sveta.
Loše strane društvenih mreža su što stvaraju zavisnost, usamljenost, manjak koncentracije, izazivaju depresiju – rekla nam je srednjoškolka Marija Mladenović.
Foto: Privatna kolekcija
Mlada Lozničanka Isidora Vuković kazala je da su negativne strane društvenih mreža „što dosta ljudi prikazuje neki lažni život, što dosta utiče na formiranje mišljenja ljudi koji prate takve osobe.
Foto: Privatna kolekcija
Takođe, sve više ljudi, pogotovo dece postaje žrtva internet nasilja“ i dodala da veliki broj njenih vršnjaka ne uspeva da se izbori sa tim i da će mali broj mladih priznati pretrpljeno nasilje.
– Ne, nisam imao iskustva sa nasiljem na internetu jer prihvatam zahteve za prijateljstvo samo od osoba koje poznajem – rekao je Božidar Jović.
Foto: Privatna kolekcija
– Od društvenih mreža koristim Instagram, Snepčet i Tik-tok i dnevno provodim oko 4 sata na istim. U sajber nasilje, po mom mišljenju, spadaju ružni komentari, slike i snimci postavljeni bez naše dozvole, preteće i neprijatne poruke i zloupotreba naših slika, snimaka – ispričala je Marina Katanić.
Foto: Privatna kolekcija
Sa druge strane, roditelji sa kojima smo razgovarali smatraju da mladi danas suviše vremena provode na internetu.
– Moja deca previše koriste internet. To su uglavnom igrice.
Smatram da u tome nema nasilja u vidu zloupotrebe podataka ili vređajućih komentara. Mlađem detetu je zaključan internet za odrasle i ne koristi društvene mreže – rekla je sugrađanka Slavica Petrović.
Foto: Privatna kolekcija
Lozničanka Milica Dimitrijević je otkrila da povremeno kontroliše šta njena deca gledaju na internetu, kome pišu poruke.
Foto: Privatna kolekcija
Misli da roditelji treba deci kroz razgovor da objašnjavaju šta je prihvatljivo ponašanje na društvenim mrežama i da na taj način mogu biti iskorišćene pozitivne strane društvenih mreža.
Foto: Privatna kolekcija
– Deca su danas više na internetu nego na ulici. Informacije unose u svoje mozgove svakim klikom na ekran, barataju podacima iz svih sfera života. Sve im je zanimljivo osim škole i učenja – rekla je Marijana Đokić i dodala da ukoliko dete krije telefon, roditelj mora obratiti naročitu pažnju na aktivnosti deteta na internetu.
Autor: Kristina Milanović