O RAZNOVRSNOJ PRIMENI PČELINJIH PROIZVODA: OD LEPOTE DO ZDRAVLJA
Apiterapija kao nauka govori o tome kako pomoću pčelinjih proizvoda sačuvati i ojačati zdravlje. Oni danas postaju sve traženiji i imaju svoju ulogu u borbi protiv mnogih bolesti.
LOZNICA (20. februar 2020) – Analizom meda sa naših prostora utvrđeno je da on sadrži do 74 odsto redukcionih šećera od čega je glukoza 31, a fruktoza do 41 procenat, dok količina saharoze iznad pet odsto predstavlja osnov za sumnju na falsifikat, sem ako je u pitanju medljika koja može imati nešto veći procenat saharoze.
Gordana Vujaklija, inženjerka iz lozničkog „Poljosaveta“, rekla je da ovdašnji med sadrži i razne pigmente i aromatične materije, što su činioci koji medu daju antibakterijska svojstva, dok je prirodna osobina meda da se pre ili kasnije kristališe.
– Proizvodi od meda veoma su cenjeni i njihova upotreba ima višestruko pozitivno dejstvo na naš organizam. Propolis je pored meda najviše u upotrebi, a predstavlja mešavinu voska i smole, koju pčele sakupljaju u pupoljku nekog drveća ili kore četinara – objasnila je sagovornica „Lozničkog nedeljnika“.
Foto: TV Lotel
Propolis pčele koriste za zatvaranje pukotina i otvora, poliranje zidova, kao i balzamovanje neprijatelja, a dokazano je da ima bakterostatična i baktericidna svojstva, pa se koristi za spravljanje raznih melema, alkoholnih tinktura za lečenje raznih kožnih oboljenja.
– Još jedna čudotvorna supstanca koju pčele proizvode je i matični mleč, a on je proizvod nadždrelnih žlezda pčela radilica starosti 15 dana – navela je Vujaklija i dodala da tom supstancom pčele hrane maticu tokom perioda njenog razvoja i kasnije tokom čitavog života.
– On sadrži 66 odsto vode, 12 procenata proteina, 5,4 odsto masti, 12 procenata redukovanih šećera, a ako se čuva duže vreme, mora se zamrznuti ili iofilizovati, odnosno odstraniti vlaga, pri čemu se matični mleč pretvara u prah, a može se, što se najčešće i radi, mešati sa fino kristalisanim medom – objasnila je Vujaklija.
Polen u biljnom svetu je muška polna ćelija, a pčele ga skupljaju i koriste u ishrani legla kao izvor proteina, vitamina, masti i minerala, ljudi ga pomoću specijalnih sakupljača oduzimaju pčelama i koriste za spravljanje lekovitih i dijetetskih proizvoda.
Polen i perga imaju jako antiseptično dejstvo protiv velikog borja patogenih bakterija. Primenjuje se prilikom smetnji u radu srca, infarkta, gastritisa, bolesti jetre, alergija, gripa.
I pčelinji vosak je, prema njenim rečima, važan proizvod, a pčele ga koriste za izgradnju saća, poklapanje meda i lega koje ljudi upotrebljavaju u više od 40 grana industrije, najviše u kozmetici, a proizvode ga pčele radilice stare 18 dana u vidu tankih belih ljuspica.
– Pčelinji otrov deponuje se u mehuru otrovne žlezde i tu ostaje sve dok pčela ne bude primorana da ga u samoodbrani iskoristi, to je bistra tečnost kisele reakcije, gorkog ukusa i aromatičnog mirisa i koristi se za lečenje reumatskog artritisa u proizvodnji lekovitih masti, kao i vakcine kojom se smanjuje osetljivost na pčelinje ubode – rekla je naša sagovornica.
Autor: Jelena Gajić Đokić
Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.