Foto: Ilustracija

O UČENJU I STICANJU ZNANJA: MOTIVISAN NASTAVNIK KLJUČNI ČINILAC

Nastava nije sama sebi svrha, već treba da omogući, uz pomoć metoda koje nastavnik odabere, da se kod dece proizvede aktiviranje viših misaonih procesa – zaključivanje i rešavanje problema, koji su potrebni da bi oni kasnije u kontaktu sa bilo kakvom informacijom i životnom situacijom mogli da reaguju na pravi način.Nastavnik je ključni činilac, on je organizator nastave, a od njegovog načina rada i motivacije da se dobro pripremi za nastavu, zavisi koliko će deca biti mentalno aktivna na času i sa kakvim znanjima će izaći iz škole, dok je u razvoju deteta nezamenljiva uloga roditelja, ali je neophodno umesto prezaštićenosti podsticati razgovore.

LOZNICA (26. decembar 2019) – Nedavno objavljeni rezultati PISA testa na kojem su proverili svoja znanja i petnaestogodišnjaci iz Srbije pokazali su da je svaki treći naš učenik funkcionalno nepismen, odnosno da ne zna da stečena znanja primeni u životu, što govori da učenici nisu pravilno iskoristili školovanje tokom osnovne škole, uprkos trudu koji su uložili, kao i njihovi roditelji, nastavnici i sama država jer je problem u načinu rada sa decom, kao i u odnosu đaka prema školi i sistemu obrazovanja – rekla je školski psiholog Gordana Marković Sakić.

Foto: TV Lotel

– Danas ćete naći malo zadataka esejskog tipa gde je potrebno da dete nešto obrazloži. PISA testovi imaju duge tekstove, naša deca možda nemaju koncentraciju i nisu naučena da se kritički odnose prema nečemu što rade i čitaju, a znanja su nam potrebna svakodnevno u životu, kao i sposobnost da ih stalno povezujemo – objasnila je naša sagovornica koja radi u Osnovnoj školi „Anta Bogićević“ u Loznici.

Prema njenim rečima, ako je nastavnik dobro pripremljen i ako ima dobar način na koji će to gradivo da prenese i jasan cilj šta želi na tom času da proizvede kod dece, odnosno šta oni treba da ponesu sa tog časa, onda se stvaraju uslovi za povezivanje svih znanja i ostvarivanje ciljeva koji su postavljeni za kraj osnovnog školovanja.

Kako je naša sagovornica predočila za „Loznički nedeljnik“, ranije nije podsticana motivisanost nastavnika, ali sada je akcenat na nastavniku kao organizatoru nastave koji će iskoristiti svoju ulogu i za podsticanje učenika na mentalnu aktivnost na časovima kako bi tačno znali šta su naučili tog dana.

– Zato roditelji ne treba da pitaju koje ocene je dete dobilo, a koje njegovi drugovi, već da se interesuju za to šta su novo naučili, pa će videti koliko se i njihovo dete vrednije oseća jer je steklo nova znanja – savetuje Gordana Marković Sakić.

– Suštinska stvar je poređenje deteta sa samim sobom kroz posmatranje sopstvenog napredovanja, mada smo danas preterano usmereni na poređenja sa drugima. Iako je važno da imamo neke repere, najvažnije je da vidimo razvoj i napredak svog deteta koji vode ka zrelosti, a ona boljem odgovoru na životne situacije kao dokazu funkcionalne pismenosti – smatra ona.

Savremene tehnologije u nastavi i učenju

– Danas je u školama prisutna digitalizacija, postoje interaktivni udžbenici, mada su savremene tehnologije „mač sa dve oštrice“ jer mnoštvo informacija decu, pa i nas odrasle, tera na površnost. Ako nastavnik pripremi jednu prezentaciju koja odgovara svemu što piše u udžbeniku, onda to nije ništa, to je čista predavačka nastava – ocenila je Gordana Marković Sakić.

Dodala da je drugačije ako, na primer, nastavnik pokaže deci u 3D animaciji jednu hemijsku formulu, onda se kroz određene logičke zakonitosti detetu mogu bolje pojasniti svi segmenti tog gradiva, koje će kasnije lakše povezati sa drugim temama u toj oblasti.

Objašnjavajući značaj vizuelnog prikaza, podsetila je da su deca do četvrtog razreda na nivou konkretnih operacija u mentalnom smislu i tada im je potrebno da vide ono o čemu se govori kako bi bolje razumeli.

Foto: Ilustracija

– Zato učitelji u svom metodičkom radu treba što više da omoguće deci da vide ili isprobaju neke konkretne stvari. Time se potvrđuje princip da je za decu učenje u stvari otkrivanje, pa na pravi način približenu temu nikada neće zaboraviti – ukazala je naša sagovornica.

Nova reforma i programi nastave i učenja

– Moram da podsetim da nova reforma koja se primenjuje u prvom i drugom, kao i petom i šestom razredu, ali i prvom gimnazije, uvodi suštinski odnos pojmova nastave i učenja, pa sada za svaki predmet imate programe nastave i programe učenja. To znači da nastava treba da proizvede učenje kod deteta, određenu promenu – rekla je naša sagovornica.

Ona je ukazala da „nastava ne može sama sebi biti svrha“, već metodama koje nastavnik odabere treba da proizvede kod dece aktiviranje viših misaonih procesa – zaključivanje, rešavanje problema, koji su potrebni da bi oni kasnije u kontaktu sa bilo kakvom informacijom i životnom situacijom mogli da odreaguju na pravi način.

– Reformom su predviđeni i rezultati učenja i njihova merljivost, pa na kraju prvog razreda svaki učitelj, roditelj i dete, znaju kakvi su ishodi, šta dete treba da zna, razume ili primeni na kraju tog razreda – istakla je.

– To je odlična povratna informacija roditeljima da znaju kojim znanjima i veštinama deca treba da ovladaju na kraju svakog razreda. Nastavnik je ključni faktor jer od njegove motivacije i načina rada zavisi sa kakvim znanjima će deca izaći iz škole – zaključila je Gordana Marković Sakić.

Autor: Draga Prokopić

Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.