ORGANSKA PROIZVODNJA U LOZNIČKOM KRAJU: VELIKE ALI NEDOVOLJNO ISKORIŠĆENE MOGUĆNOSTI

Da bi se uspešno živelo od organske proizvodnje, potrebne su veće obradive površine i siguran kupac. U Srbiji su pretežno sitni proizvođači i zato je neophodno njihovo udruživanje i zajednički nastup na tržištu.

LOZNICA (22. avgust 2019) – Nedaleko od centra Loznice, na porodičnom imanju Srboljupka Stanojević je pre deset godina odlučila da se bavi organskom proizvodnjom i nakon tog perioda jedini je samostalni sertifikovani proizvođač organske hrane u našem gradu.

Kako je Stanojevićeva objasnila za naš list, postoji više razloga zašto je to tako. Iako je organska proizvodnja sve popularnija, i dalje je najveći problem plasman proizvoda i nemogućnost pronalaska radnika. Međutim, i pored toga ona ne planira da odustane.

– Ljudi danas ne znaju poreklo hrane koju konzumiraju i retko ko na svojoj okućnici ima baštu u kojoj bi posadio povrće za svoje potrebe. Lakše je kupiti na pijaci ili u marketu, ali to nije uvek najbolje i najzdravije rešenje – smatra ova energična žena.

Foto: TV Lotel

Njena prvobitna ideja je bila da na svom imanju osnuje školu organske proizvodnje u kojoj bi mladi učili, a stariji se podsetili kako se hrana nekada proizvodila. Trenutno od višegodišnjih kultura ima zasad aronije i kruške.

– U celu ovu priču ušla sam sa mnogo entuzijazma, jer smatram da je hrana lek. Moja zemlja je čista, bez ijednog grama pesticida, što i jeste uslov da se bavite organskom proizvodnjom. Tačno se zna šta smete, a šta ne. Preparate koje koristim kao zaštitu često sama pravim – istakla je ona.

Pored voća, Stanojevićeva svake godine svoju baštu oplemenjuje novim kulturama, a sama proizvodi i rasad. Pomoć su joj prijateljice koje imaju slične bašte i često su jedna drugoj jedina ispomoć, jer kako kaže, mladih u ovom poslu – nema.

Uz dodatak organskoj proizvodnji, naša sagovornica se bavi i permakulturom – stalnom i održivom poljoprivredom, a kako nam je objasnila, to je mnogo isplativiji i rentabilniji način proizvodnje, jer je upotreba radne snage svedena na minimum, a štedi se i na vodi.

– Slamom malčiram zemljište i pravim „krevete“, koji traju i po deset godina. Upotrebom malča zemlja se brže zagreva i samo nicanje biljaka je brže, a malč ne dozvoljava korovu da raste. Na ovaj način možete saditi biljke u bilo koje vreme i nezavisno od vremenskih prilika – naglasila je Stanojevićeva.

Proizvesti hranu na organski način nije teško, smatra ona, ali je najveći problem naći kvalitetnu radnu snagu. Iako se poslednjih godina dosta napredovalo i sve je više proizvođača organske hrane, pogotovo u Vojvodini, neke stvari se još uvek nisu promenile.

– Teško nalazim radnike, a čini se da još uvek u Podrinju nema sluha za organske proizvode. Prošle godine sam pozivala ljude da dođu na imanje i uberu šta god žele za sebe i svoju decu, došlo je samo nekoliko mojih prijatelja – navela je ona.

Prema njenom mišljenju, poljoprivredna proizvodnja na tri hektara nije ozbiljna, već je više hobi, pa je zato malim proizvođačima, kakvih je najviše u Srbiji, potrebno udruživanje, jer se jedino tako tržištu mogu ponuditi veće količine proizvoda.

Autor: Jelena Gajić Đokić

Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.