POČELA NAJSTARIJA KULTURNA MANIFESTACIJA U SRBIJI – 89. VUKOV SABOR
LOZNICA (13. SEPTEMBAR 2022) – Programi 89. Vukovog sabora, najstarije i najznačajnije kulturne manifestacije u Srbiji, svečano su otpočeli u ponedeljak u Loznici. Saborske svečanosti otvorila je pomoćnica ministra za kulturu i informisanje u Vladi Srbije Danijela Vanušić, a reči dobrodošlice učesnicima programa uputila je predsednica Skupštine Loznice Milena Manojlović Knežević.
„Himnom Vuku“ Stevana S. Mokranjca u izvođenju hora Gimnazije „Vuk Karadžić“, pod dirigentskim vođstvom Darka Nestorovića, u Vukovom domu kulture u Loznici svečano su u ponedeljak počeli programi 89. Vukovog sabora, sedmodnevne kulturne manifestacije, koja se održava u čast reformatora srpskog jezika i pisma Vuka Stefanovića Karadžića.
U ime domaćina sve posetioce, predstavnike Vlade Republike Srbije, Grada Loznice, članove Programskog saveta Vukovog sabora, Srpske pravoslavne crkve, Vojske Republike Srbije i građane Loznice pozdravila je predsednica Skupštine grada Loznice Milena Manojlović Knežević.
Foto: TV Lotel
Ona je podsetila da je Vukov sabor najveća i najznamenitija kulturna manifestacija u Srbiji, naznačivši da je najveća po tome što je naš prosvetitelj iz Jadra i Tršića najviše doprineo da se znanje o srpskom narodu proširi po Evropi i na svoj način, u njegovom vremenu, nadoknadio sve ono što je propušteno u diplomatiji i politici tokom pet vekova porobljene Srbije.
Manojlović Knežević je ukazala i na stavove i mišljenja onih koji ističu da je Vukovo delo „nadvremenski primer kako se ide u Evropu i svet uz poštovanje svega najboljeg u našem narodu, način na koji se današnja Srbija spaja sa Evropom u okolnostima koje nisu puno povoljnije od onih iz Vukovog doba.“
– Vrlo inspirativno o tim vezama govorio je nedavno profesor sa Sorbone Luis Havet. Kroz upitanost: „Šta mislite, gospodo, ima li nešto još što je pored slike Mona Lize, anđela u rimskoj katedrali ili Bogorodičnoj crkvi ravno tim vrednostima“ i nudi odgovor: Nešto savršeno je srpska azbuka, jedno slovo za svaki glas, kao ni u jednom jeziku na svetu – navela je Manojlović Knežević i podsetila da je godina u kojoj saborujemo posvećena stotoj godišnjici rođenja pesnika Vaske Pope.
– Ni čoveka sa manje reči ni pisca sa više smisla, tako su ga predstavljali savremenici, a on, Popa napisao je pesmu „Poklonjenje hromome Vuku“, kojom je pored učešća na Vukovim saborima u drugoj polovini prošlog veka potvrdio da je veran prenosilac genetskog materijala našeg jezikoslovca i dosledni stvaralac – naglasila je predsednica ovdašnjeg parlamenta.
Ukazala je da se u Tršiću i Loznici, „gradu gde se kulturni identitet Vukovog dela kao jednog od onih umova koji su doprineli duhovnom jedinstvu čovečanstva, tradicija i kultura prostiru i neguju kroz naučni, prosvetni i umetnički rad mladih generacija, koje imaju prevashodno podršku naše države i naše vlade, našeg Grada Loznice.“
Foto: TV Lotel
Dodala je da je za sve to trebalo dosta graditeljskih koraka, savremeno prikazanih programa i sadržaja primerenih novim generacijama i vremenu: „Uspeli smo u tome. Za kratko vreme Tršić je, uz ranije obnovljenu Vukovu spomen-kuću dobio prvu Kuću pisaca u Srbiji, Muzej jezika i pisma, kapitalno zdanje Naučno-obrazovnog kulturnog centra za društvene nauke.“
– Poruka predsednika Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, do sada jedinog predsednika države koji je bio i saborski besednik u Tršiću pre pet godina, „da su ljudi najveća nagrada i snaga kada rade zajedno i da tako možemo sve postići“ ovde je pokrenuta snažnom energijom, kako u velikoj prosvetiteljskoj misiji lozničkih pregalaca, tako i nezaustavljivoj izgradnji i infrastrukturnom razvoju grada. Te promene vidimo svuda oko sebe – poručila je Manojlović Knežević.
Manifestaciju je zvanično otvorila pomoćnica ministra za kulturu i informisanje u Vladi Srbije Danijela Vanušić, koja je rekla da nas brojni i bogati kulturni sadržaji posle gotovo devet decenija trajanja jedne od najvećih manifestacija u Srbiji svake godine podsećaju na zasluženo poštovanje koje Vuk Karadžić uživa u srpskom narodu.
– Mukotrpnim i predanim radom dao je najveći mogući doprinos ne samo kulturi i nauci, već i boljem međusobnom razumevanju i upoznavanju Srbije i Evrope. Ova manifestacija, koja je zbog svog značaja i doprinosa srpskoj kulturi i očuvanju baštine upisana u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, prilika je da se podsetimo da je Vuk, pored rada na gramatici, pravopisu i Rječniku, ostavio dubok trag i u etnologiji, antropologiji i istoriografiji. Njegovi zapisi ključno su svedočanstvo o životu Srbije u 19. veku, bilo da je reč o važnim istorijskim događajima, narodnim običajima, verovanjima, poslovicama, folkloru ili drugim oblastima društvenog i narodnog života. Posebno je važno to što je Vuk Karadžić bio čovek iz naroda koji je čitav svoj rad posvetio njegovom napretku – rekla je pomoćnica ministra.
Foto: TV Lotel
Ona je ukazala da Vukov životni put treba da bude uzor mladim ljudima, jer uprkos tome što je potekao iz male sredine u tada okupranoj zemlji, u vremenu nepovoljnom za bavljenje kulturom i naukom, uspeo je da postane jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji naše zemlje.
– Mudri Vuk je davno rekao da je jezik hranitelj naroda i da dokle god živi jezik, dotle živi i narod. U tim rečima krije se poruka svima nama da kao narod, društvo, pojedinci, nadležne institucije, treba da učinimo sve kako bi naš jezik i pismo imali status, koji s obzirom na svoju lepotu i funkcionalnost, zaslužuju – poručila je pomoćnica ministra kulture.
Ona je ukazala na decenijsku težnju nakon Drugog svetskog rata da se marginalizuje ćirilica i stavi u drugi plan. Naglasila je i da je donošenjem Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti ćiriličnog pisma učinjen značajan korak na putu povratka matičnog pisma na svoje mesto na kojem ono i treba da bude.
– Zaštita ćirilićnog pisma je deo brige o celovitom kulturnom nasleđu naše zemlje. Čuvajući naše pismo gradimo temelje za budućnost u kojoj će ono još više biti prepoznato kao osnov kulturnog identiteta. Ministarstvo kulture i informisanja će nastaviti da posebnu pažnju posvećuje manifestaciji kao što je Vukov sabor koji na najbolji način neguje srpski jezik, afirmiše kulturu pismenosti i podiže opšti nivo jezičke kulture. Srpski jezik i pismo su veliko blago koje ne sme biti skrajnuto ni na koji način, njega treba čuvati, razvijati, a to je upravo ono što ovaj sabor čini – rekla je Vanušićeva.
Foto: TV Lotel
U nastavku svečanog programa priređen je koncert muzičkog sastava „Kalem“, čiji su članovi, Stefan Ilić i Dušan Popović Lipovac, izveli tradicionalnu muziku Balkana „odevenu u novo ruho“.
Programi će biti nastavljeni do nedelje, kada će na saborištu u Tršiću, tačno u podne početi završna svečanost 89. Vukovog sabora. U ime domaćina, pozdravnu reč uputiće gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović, a tradicionalnu saborsku besedu održaće prof. dr Jovan Delić, dopisni član SANU.
Organizatori ovogodišnjeg Vukovog sabora su Grad Loznica, Vukova zadužbina i Centar za kulturu „Vuk Karadžić“, a pokrovitelj je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.
Sanja Dimitrić-Nešić