REČ GLAVNOG UREDNIKA: VUK JE UVEK POBEDNIK
„Loznički nedeljnik“ donosi u većem obimu te toliko važne poruke koje su iz Tršića prošle nedelje uputili čelni čovek grada domaćina i besednik na ovogodišnjem Vukovom saboru. Ovogodišnji, „umetnički deo programa“ biće zaboravljen, a najbolje je ako to bude što pre, kao i po mnogo čemu neprimeren odnos Medijskog javnog servisa i niza drugih glasila prema Vukovom saboru, što ukazuje na njihov pogled na srpsku kulturu.
LOZNICA (19. septembar 2018) – Ovogodišnji, 85. Vukov sabor biće svakako s razlogom upamćen, prvenstveno po izuzetnom pozivu sa istinski primerenom porukom sa, možda, dramatičnim prizvukom: „Očuvajmo jezik, sačuvajmo zemlju“, što je svojevrstan odraz sadašnjeg stanja i očigledne potrebe, na šta su uz mnoštvo neporecivih argumenata, svaki na svoj način, ukazali prisutnima i najširoj javnosti, gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, dr Veljko Brborić.
Pridružujući se upućenom pozivu i nastavljajući svoje od prvog broja ispoljeno i neodustajno zalaganje za očuvanje srpskog jezika i srpske ćirilice, „Loznički nedeljnik“ donosi u većem obimu te toliko važne poruke koje su iz Tršića prošle nedelje uputili čelni čovek grada domaćina i besednik na ovogodišnjem Vukovom saboru.
Različiti su i praktično svakodnevni nasrtaji na srpski jezik i srpsku ćirilicu, među kojima se neki često čine iz pukog neznanja, što ih, naravno, uopšte ne opravdava i podjednako su razlog ne samo za brigu nego i za delovanje. Pored tih neznanjem proizvedenih udara na ćirilicu, vidljivi su i planirani, sistematični pokušaji mnogih koji se zalaganjem za sve i svašta, često mučki, a nekada čak i bahato upinju da naude čineći to obično uz prezir svega sa nacionalnim predznakom, posebno u kulturi i umetnosti, ali i u drugim oblastima.
Nasuprot istinski vrednim porukama 85. Vukovog sabora o potrebi očuvanja jezika i zemlje, koje treba shvatiti pre svega kao poziv na akciju i svestrano i svojsko pregnuće svih, bio je ovogodišnji takozvani umetnički program izveden pod nebom Tršića.
Najavljeno je da će to biti predstava „Srpski rječnik“, ali ko god je očekivao pozorišni čin kakav priliči povodu i naslovu, ali i ogromnoj sceni u dolini rečice Žeravije – prevario se, jer tu sem nemuštih naznaka jedva da je bilo ičeg od onog što pozorište kao izraz umetničkog stvaralaštva jeste.
Pred hiljadama kao i uvek glumcima unapred naklonjenih posetilaca, uz nedopustivo loše ozvučenje, tek što se pojave na orijaškoj sceni po dva-tri glumca kao da su odmah iščezavala, sve mučeći se i primetno nastojeći da publici predoče bilo kakve autorske naume, kako scenarističke tako i rediteljske, a sve uz dramaturški neosmišljeno, povremeno pojavljivanje pevačkog dueta – braće Teofilovića. Ali, avaj, sve to je, možda, doseglo domašaj neke osrednje đačke priredbe s povodom.
Autor: Vladimir Elez
Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.