SA SVETOSAVSKE AKADEMIJE NA LAGATORU: VEČNO ŽIVOTNO DELO PROSVETITELJA
U svetosavskoj besedi jerej Branislav Kedžić istakao zbog čega je važno slaviti i poštovati Svetog Savu, ugledati se na njega i pratiti njegov put. U umetničkom delu programa akademije nastupili ovdašnji Dečji crkveni hor „Sveti Sava“ i Hor „Sveti Jovan Šangajski“, učenici Osnovne muzičke škole „Vuk Karadžić“ iz Loznice i deca iz vrtića „Čarolija“.
LOZNICA (29. januar 2020) – Crkvena opština novoloznička organizovala je u kripti Hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru svečanu Svetosavsku akademiju pod nazivom „Svi smo mi deca Svetog Save“, na kojoj je svetosavsku besedu, koju je pratio prigodan umetnički program, održao prof. Bogoslovije Svetog Save u Beogradu, jerej Branislav Kedžić.
Veličajući i proslavljajući lik i delo našeg prosvetitelja, Kedžić je rekao da je iza nas godina jubileja Srpske pravoslavne crkve (osam vekova autokefalnosti) u kojoj je svaka episkopija, crkvena zajednica, škola, svaki grad i selo, pohvalila životno delo svetitelja, a da je to učinio i svako ko lik Svetog Save nosi u umu i srcu.
Foto: TV Lotel
Neumorne misli i ruke njegovih pokolenja, kako je istakao, već osam vekova stvaraju, govore, pišu i pevaju mu pesme, iznova izučavaju njegov život i delo i posvećuju mu hramove, trgove i ulice.
– To nameće pitanje šta je to večno u njegovom liku što ga čini neprekidno živim u umovima i srcima pokolenja, što navodi narod da mu neumorno prinosi najlepše, najumnije, najčestitije i najdraže što ima – zapitao se Kedžić.
Zaključio je da se o Svetom Savi uvek misli i piše iz perspektive konkretne problemske stvarnosti u kojoj se njegov narod nalazi, usled nedoumica, izazova i iskušenja koja se iznova rađaju i ponavljaju, te da su zbog toga svaka nova obraćanja njemu (slavopoji i žalopoji) istovremeno i pohvale i poziv u pomoć.
– Duhovni nastavnik, prvoprestolnik i učitelj našeg naroda, vaseljenski svetitelj, u svakom trenutku i u svakom vremenu ima šta da nam kaže, da nas pouči i da nas uputi, a to naročito važi za nas kada se nalazimo u teškom, složenom i osetljivom vremenu u otadžbini, ali i izvan granica naše zemlje – poručio je Kedžić i podsetio na sve što je Sveti Sava učinio za svoj narod pre osam vekova, po dobijanju autokefalnosti.
Foto: TV Lotel
Savin povratak u Srbiju, krajem 1219. ili početom 1220. godine, prema Kedžićevim rečima, predstavljao je početak njegovog neposrednog rada na organizaciji srpske crkve, na rasporedu prvih episkopija, određivanje njihovog broja i episkopskih katedri.
– Kada posle osam vekova slavimo jubilej organizacije i osnivanja arhiepiskopija srpske crkve i pohvalnim pesmama veličamo Simeona i Savu, kako da u svetosavskim pesmama ujedno ne zajecamo zbog nepravde koja se danas čini osmovekovnim episkopijama srpske crkve na prostoru današnje Crne Gore? – zapitao je govornik i ukazao da narod Svetog Save uz svest stavlja savest, čak i ispred svesti, a pored razuma ističe srce.
– Sveti Sava nas je uvek učio ne samo da budemo svesni nego i savesni, ne samo razumni nego i mudri, ne samo pravični nego i pravedni, jer je pravedno više od pravičnog – pravednik je sa božjom pravdom, a ljudska pravda ume da bude i nepravda – naveo je Kedžić objašnjavajući zbog čega je važno slaviti i poštovati Svetog Savu, ugledati se na njega i pratiti njegov put.
U svojoj besedi on je istakao da Sveti Sava crkvu shvata kao specifičan fenomen koji je živ jedino kada je u odnosu i zajedništvu sa ljudima, te da autokefalnost nije doživljavao kao svojevrsno zatvaranje, okivanje u etničke granice i ograde, niti kao odvajanje od drugih naroda.
Način postojanja pravoslavne crkve, rukovodeći se Savinim shvatanjima, jeste u sabornom jedinstvu mnogih i različitih koje nadilazi svaku vrstu podele.
– Ideali lika i dela Svetog Save neka nam budu vodilja na putu koji vodi u život večni – zaključio je Kedžić i pozvao sve vernike da amanet Svetog Save ispune na pravi način.
Autor: Danica Pavlović
Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.