SA ZAVRŠNE SVEČANOSTI 86. VUKOVOG SABORA

Sedmodnevni saborski programi odvijali se u Loznici, Beogradu i u Tršiću uz učešće značajnog broja domaćih i stranih stvaralaca u oblasti nauke, kulture i umetnosti. U ime domaćina, reč dobrodošlice mnogobrojnim poštovaocima Vukovog stvaralaštva okupljenim u Tršiću uputio gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović, a saborsku besedu održao proslavljeni srpski filmski režiser Emir Kusturica.

LOZNICA (18. septembar 2019) – Podizanjem zastave Vukovog sabora na jarbol i „Himnom Vuku“ Stevana Mokranjca u izvođenju hora Gimnazije „Vuk Karadžić“ iz Loznice, kojim je dirigovao profesor Darko Nestorović, u nedelju je pod nebom Tršića održan završni program 86. Vukovog sabora koji je bio posvećen delu reformatora srpskog jezika i pisma, ali i obeležavanju jubileja Srpske pravoslavne crkve – osam vekova autokefalnosti.

Foto: Redakcija

Reči pozdrava gostima iz diplomatskog kora, članovima Programskog saveta Vukovog sabora, Vukove zadužbine, našim i stranim slavistima, predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, Vojske i Policije Srbije, gradova i opština iz Srbije i iz Republike Srpske, žiteljima Jadra, drugih krajeva Srbije i iz Republike Srpske, svim poštovaocima Vukovog dela, uputio je gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović.

Poželeo im je srdačnu dobrodošlicu u zavičaj velikana, mesto gde se neprekidno prepliću prošlost i sadašnjost i gde je stasao izdanak naše jezičke kulture, naglasivši da su na Vukovom jeziku i pismu iznikle generacije mislilaca, priznatih svetskih naučnika na koje je Loznica ponosna.

– Vuku je istorija zadala zadatak da uredi srpski jezik, pri čemu nije izmicao pred Milošem Velikim (knez Obrenović) kako bi pokazao da mora biti od koristi celokupnom srpskom rodu i čovečanstvu. Vuk je znao da se iz malih sredina bolje vidi kako funkcioniše država, da su kavgadžije po pravilu grlatije od megdandžija i da se sloboda ne dobija na poklon već onoliko koliko se oslobodimo – istakao je Petrović.

Foto: TV Lotel

Ukazao je da je Vukov putokaz temeljna vrednost u naraštaju, a da je onima koji naraštaj podižu zavet da nastave izgradnju duhovnog sveta u materijalnom životu.

– Tamo gde rad i nauka zastanu, nema svitanja i sve postaje tama i sivilo. Vukovo delo danas odvažno i kreativno, u partnerstvu sa našom vladom i državom, smelo prepuštamo čovečanstvu. Svako prostiranje prepoznatljivih ideja ovog jezikoslovca, preko slavista celog sveta, daje nam veću snagu i tako naša Loznica i Srbija postaju bolje, značajnije i prepoznatljivije – rekao je Petrović.

Kako je objasnio, pristojno i nenametljivo razumevanje Vuka daje nam novu energiju koju ulažemo u kulturni razvitak i institucije važne za opstanak naroda i dodao da nas Vukov naum uči da stvaramo dugoročno i mislimo o svojoj zemlji i ljudima i da je to odgovor svima koji pokušavaju da ubede javnost kako se sve što je danas dobro dešavalo slučajno i stihijski.

– Kao da nisu postojali ljudi i neimari koji su brinuli o opštim kulturnim interesima. Ako je naš nobelovac Ivo Andrić dao najrečitiji opis podneblja na kojem smo nastanjeni od ranog hrišćanstva, onda je njegov preteča upravo Vuk, roditelj te filozofije jezika, jer je najcelishodnije odredio format naše duhovne i psihološke prirode – poručio je Petrović.

Kako je ukazao, zahvaljujući Vukovom delu jedinstveni smo čuvari duše Loznice i Vukovog Jadra i istakao da je ulaganje u prosvetu i kulturu najlepša investicija lokalne samouprave koja garantuje bolji život današnjim i budućim generacijama.

Prema njegovim rečima, grad Loznica i Vlada Srbije preduzeli su niz mera za unapređenje kulture i prosvete kako bi postala dostupna svim korisnicima i naglasio da su rezultati vidljivi i da deca iz našeg kraja bolje uče i osvajaju prestižna priznanja zbog čega je naš grad svrstan u grupu gradova sa velikim brojem akademski obrazovanih ljudi.

Foto: TV Lotel

– Šta bi nam Vuk poručio danas? Da je nauka u školama i knjigama, u ličnom i samostalnom radu, da je nauka organizovano znanje u svakom sistemu i da je, kako je i sam govorio u svom vremenu dok je hrabro mahao perom i knjigom i u tome bio najbolji, bolje umeti, nego imati – zaključio je Petrović.

Tradicionalnu saborsku besedu u Tršiću, koju je naslovio „Glancanje memorije“ održao je proslavljeni srpski filmski režiser Emir Kusturica uz poruku da je srpska kultura danas narušena rijaliti programima i da je neophodno sačuvati porodicu.

On je tom prilikom poručio da nije najgore ako čovek, nateran da gazi po plićaku u vremenu u kome živi, život uporedi sa podrumom pretrpanim stvarima, a posebno ako poveruje da tamo još uvek ima nešto da se nađe.

Najteže je, prema njegovim rečima, iskopati ono najvažnije i istakao da je u Vukovom slučaju, bez sumnje, taj podrum bio potpuno sređen.

– Kada se odlučimo da krenemo u potragu za najvažnijim stvarima čeka nas gomila, čitava skalamerija se ispreči pred nama, a ako bi tada čovek počeo da pretura po stalažama, ne bi ga gušila samo prašina, niti bi stvar bila olakšana rembrantovskim zracima svetlosti koji se probiju kroz prozorče. Brzo bi otkrio kako je ono što nije primećivao kao važno postalo jednako bitno kao stvari koje su ranije navirale nošene talasima sjećanja – rekao je Kusturica.

Foto: TV Lotel

– Ipak, čovjek mora sebi, ako nikom drugom, da polaže račune pošto se njegov život odvija u istoriji, nikako u vakuumu, iako su u svijetu i kod nas devedesetih tvrdili da živimo vreme postistorije, postistine, posebno naglašavajući da je teritorija nevažna – rekao je besednik.

Naglasio je da u potrazi za istinom, koja je najbolje od nas skrivena u podrumu, postoje dva puta – prvi je ideja da put do boga vodi do istine, a drugi je njoj suprotstavljeni racionalistički put i zaključak koji je u čuvenom filmu „Sjećaš li se Doli Bel“ izgovorio jedan od junaka filma, „pijani marksista“, da je „čovjek izgubljen slučaj“.

– Vjerujem da je govorio o jedinki iz današnje perspektive, odnosno o uzorku, kako su ga atlantisti nazvali „zlatna ljudska milijarda“, što je po njihovoj procjeni broj ljudi na planeti koji mogu da žive koliko-toliko dobro. Za preostalih pet milijardi po njihovom mišljenju nema lijeka, osuđeni su na propast, te kasnije u vezi sa tim pravdaju ratovanja – naveo je Kusturica, koji je kroz priču o junacima svog filma opisao društvenu situaciju današnjeg sveta, Evrope i Srbije.

Ukoliko se pitamo šta im treba, Kusturica daje odgovor: dobar kupac koji polako pristaje na ulogu roba pošto radi za malu platu i nema istorijsku svest, a odgovara ulozi koja mu je dodeljena verujući da je podela na bogate i siromašne sudbina, fatalizam kapitalizma, što je prema njegovom mišljenju, bio slučaj kod nas u praksi.

Autor: Tim za realizaciju projekta „Loznica na dlanu“

Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.