SEOSKI TURIZAM PRUŽA RAZLIČITE MOGUĆNOSTI ZA RAZVOJ

Seoski turizam može biti način da se vrati život napuštenim srpskim selima. Glavna prepreka ovakovom načinu privređivanja seoskog stanovništva su razne procedure i standardi koji moraju da se ispoštuju.

LOZNICA (8. novembar 2018) – Vikend u prirodi odlično zvuči, ali seoskim turizmom u Srbiji se baš i ne možemo pohvaliti, mada šanse za razvoj i te kako postoje, kao i prilika mladim ljudima da ostanu na selu i da baveći se poljoprivredom i ugostiteljstvom, žive od svog rada.

– Cilj seoskog turizma je promovisanje života na selu i lokalnih proizvođača, ali on pokreće i razvoj ugostiteljstva, proizvodnje i trgovine u seoskim krajevima i očuvanje običaja i tradicije – rekao je za naš list stručnjak za agroekonomiju iz lozničke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Živko Stefanović.

Živko Stefanović. Foto: TV Lotel

Prema njegovim rečima, višestruki su pozitivni efekti razvoja seoskog turizma, jer se tako pre svega podstiče razvoj poljoprivrede, otvaraju se nova radna mesta, plasiraju proizvodi domaće radinosti, a možda i najbitnije – daje se šansa mladim ljudima da ostanu na selu i žive od svog rada.

– Na ovaj način više se pazi na očuvanje prirodne sredine, ali i lokalne kulture, a javljaju se i veće šanse za izgradnju boljih puteva i poboljšanje putne infrastrukture – dodao je Stefanović i ukazao na neophodne procedure ukoliko želite da se bavite ovim poslom.

– Prvi uslov je da imate registrovano poljoprivredno gazdinstvo, vaši objekti moraju ispunjavati sanitarno-higijenske propise i tehničke uslove, a obavezno je izvršiti i kategorizaciju objekata. Za seoski turizam može se registrovati fizičko lice ili ugostitelj – precizirao je on.

Kako je objasnio, zahtev za kategorizaciju seoskog domaćinstva sa svom potrebnom dokumentacijom podnosi se jedinici lokalne samouprave, a komisija utvrđuje da li objekat pripada kategoriji soba, apartmana ili seoskog turističkog domaćinstva.

S obzirom na to da su investicije za adaptiranje objekata namenjenih seoskom turizmu uglavnom velike, Stefanović je podsetio da postoje brojni izvori finansiranja kao što su krediti banaka, bespovratno finansiranje, fondovi Evropske unije, ali i razne državne subvencije.

– Trenutno je aktuelan konkurs Ministarstva poljoprivrede za dodelu kredita za podsticanje kvaliteta turističke ponude i to za izgradnju i uređenje smeštajnih kapaciteta i restorana, kao i za proizvodnju suvenira – naglasio je on.

– Minimalan iznos odobrenog kredita za poljoprivredna gazdinstva iznosi 500.000 dinara sa kamatnom stopom od jedan odsto godišnje, sa rokom otplate do 72 meseca. Učešće kreditnih sredstava je do 50 odsto od ukupne vrednosti projekta, a kredit se vraća tromesečno – zaključio je Stefanović.

Autor: Jelena Gajić Đokić