ŠKOLA CRTANJA I SLIKANJA POMAŽE DAROVITIMA

Centar za kulturu punu trideset i jednu godinu organizuje rad Škole crtanja i slikanja, kroz koju je prošlo hiljade dece. Škola je rasadnik talenata, u kojoj je pod stručnim vođstvom magistra slikarstva Drage Simića slikarske temelje dobilo više od pedeset današnjih profesora i afirmisanih likovnih umetnika u zemlji i svetu.

LOZNICA (4. februar 2021) – Pri Centru za kulturu „Vuk Karadžić“ za učenike koji se spremaju za srednje umetničke škole i likovne akademije pune tri decenije kontinuirano radi Škola crtanja i slikanja, koju je 1990. godine pokrenula magistar slikarstva Snežana Nešković Simić i tim vidom priprema i obuke do sada je obuhvaćeno nekoliko hiljada polaznika od kojih su najtalentovaniji, njih više od 50, danas afirmisani umetnici sa završenim likovnim akademijama koji žive i rade u zemlji i inostranstvu.

Školu crtanja i slikanja, koja ove godine ulazi u četvrtu deceniju postojanja, vodi magistar slikarstva Drago Simić, koji podseća da je škola od svog osnivanja do danas prošla kroz nekoliko faza.

Prema njegovim rečima, devedesetih godina školu je karakterisao izuzetno veliki broj polaznika, uglavnom učenika osnovne škole i nešto manje srednjoškolaca. Kako je naznačio, zainteresovanost polaznika škole za likovnu umetnost u to vreme nije bila krajnji cilj, kao ni činjenica da će se time baviti u budućnosti, nego potreba za dodatnim obrazovanjem.

– U to vreme imali smo na stotine zainteresovanih učenika, a to ukazuje da su u školskim programima i aktivnostima deca imala vremena da se dopunski bave svojim zanimanjima. Zadnjih decenija to više nije tako. Ovde danas dolaze deca koja isključivo imaju potrebu da se pripreme za upis u srednje umetničke škole ili na različite smerove likovnih fakulteta i to se svelo na manji broj ljudi, što je razumljivo – rekao je Simić i dodao da i ovogodišnja grupa, koju čini pet polaznika, školu pohađa s tom namerom.

Foto: TV Lotel

– To su uglavnom učenici četvrtih razreda srednje škole koji se pripremaju za upis na fakultete likovnih smerova: likovne akademije, primenjene akademije, neke od privatnih akademija ili politehničku akademiju. U ovu školu dolaze zainteresovani i vrlo talentovani učenici i skoro svi koji su poslednjih godina pohađali školu upisuju fakultete koji se nalaze uglavnom u Beogradu. Teško je voditi evidenciju, ali iz svake generacije dvoje-troje upiše likovnu akademiju – rekao je Simić.

– Loznica je danas, nakon trideset godina, iznedrila preko pedeset akademskih likovnih umetnika; neki su ovde u Loznici, neki u drugim mestima u Srbiji, a neki stvaraju u inostranstvu, tako da je to široka lepeza – ocenio je Simić.

– Tih devedesetih godina Centar za kulturu je bio jedina obrazovna ustanova koja je imala adekvatan kadar da vodi školu crtanja i slikanja – prva dva magistra slikarstva u Loznici. Mi smo odmah postavili takav koncept da škola bude neka vrsta pripreme za srednje umetničke škole, kojih nije bilo puno, kao i za umetničke fakultete. To je bila potreba učenika, a to je u stvari najkvalitetniji način upoznavanja sa likovnom umetnošću – objasnio je naš sagovornik.

Govoreći o programu rada u školi, Simić je rekao da s obzirom na to da je pohađaju učenici koji se spremaju za upis u srednje umetničke škole, to je program za prijemni ispit, gde se uči crtanje figure, portreta, slikanje mrtve prirode, slobodne kompozicije i nekih specifičnosti u zavisnosti od fakulteta, a odnose se, na primer, na kostim ili dizajn.

U svom radu naš sagovornik primenjuje pristup postepenosti, koji u početku obuhvata obične elemente, zatim rad po slikama uzorima i naposletku, rad po živom modelu, što će, kako kaže, na fakultetu biti primarno.

Foto: TV Lotel

– To su neke fundamentalne stvari, crtanje i slikanje. To je osnova za prijemni, ali i osnova čitave likovne umetnosti. Oni će lako „dograđivati“ svoje znanje, ja ih, u principu, učim tom zanatskom pristupu. Sve ono što je njihovo, neki lični stav, to će oni dobiti na fakultetima i to će ih nakon fakulteta identifikovati kao važne, bitne i lične autore, a suština i jeste da svaki autor bude različit od drugoga. Ovo u školi je „vrsta azbuke“ koja će im biti potrebna u likovnoj umetnosti – objasnio je.

Rad Škole crtanja i slikanja odvija se jednom nedeljno, dvočasovno, što je, prema rečima našeg sagovornika, dovoljno ako se aktivno pristupi tom delu, a Simić predlaže i da mesec dana pred početak prijemnog ispita učenici prisustvuju školama crtanja i slikanja koje organizuju fakulteti, što je dobro zbog promene ambijenta i rada u novim uslovima gde ih neće biti mnogo u klasi. Do tada, on ih priprema da budu ravnopravni takmaci svim drugim konkurentima za prijem na jednu od akademija.

– Svako vreme donosi svoje prednosti i mane, a današnji informatički svet dozvoljava da deca imaju pristup informacijama. Mnoge škole crtanja i slikanja su na internetu – istakao je Simić i dodao da su one neretko estradnog karaktera, često nisu suštinske i zalaze u neko drugo polje.

Pristup informacijama daje im mogućnost da vide šta bi oni to želeli, da se upoznaju sa smerovima na fakultetima, ali rad u ateljeu je suštinski i moraju da ga prođu sami, lično, objašnjava ovaj umetnik, dodajući da je velika prednost što poslednjih decenija u mnogim gradovima postoje škole crtanja i slikanja koje vode akademski slikari i zahvaljujući tome, učenici dolaze informisani i pripremljeni na prijemne ispite, a i konkurencija je zdravija i ozbiljnija, smatra naš sagovornik.

(…)

Škola podupire namere

Nina Fuks je jedna od polaznica Škole crtanja i slikanja, želi da upiše scenografiju na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) i pohađanje ovih časova joj mnogo znači kao priprema za prijemni ispit.

– Pokušaću da upišem scenografiju na FDU, a od svoje starije sestre koja je isto pohađala ovu školu, a koja sada ide na isti taj fakultet, čula sam za školu i pokušavam da se pripremim za fakultet. Rad u ovoj školi mi dosta znači s obzirom na to da idem u gimnaziju gde likovnu kulturu kao crtanje nikada nismo imali i sve što sam učila, učila sam sama kod kuće, a ovo je prvi put da mi neko nešto profesionalno objasni i pokaže, tako da mi zaista mnogo znači – rekla je Nina.

Foto: TV Lotel

Njena koleginica na grupi Milica Milić planira da upiše grafički dizajn na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, pa je i njoj, kao i Nini, veoma važan rad u Školi crtanja i slikanja.

Foto: TV Lotel

– Planirala sam da idem na primenjeno slikarstvo, ali sam se ipak odlučila za grafički dizajn jer to više volim. Svakako ću nastaviti crtanje kod kuće jer crtam i slikam kad god imam vremena, a dosta mi znači ova škola jer sam ovde puno naučila, naročito neke stvari koje sama nisam mogla da shvatim dok sam radila kod kuće. Zaista mi je dosta pomoglo i da napredujem u nekim tehnikama koje nisam do sada radila – rekla je Milićeva.

Autor: Sanja Dimitrić Nešić

Ceo tekst dostupan je u štampanom izdanju “Lozničkog nedeljnika”.