SLIKA GOVORI SVE JEZIKE SVETA
Amaterski slikarski stvaralac iz Tršića kraj Loznice Miloš Ćirković više od dve i po decenije se bavi slikanjem i ikonopisanjem u svom ateljeu „Svetionik“. Njegovi radovi krase domove širom zemlje i inostranstva, a omiljeni motivi inspirisani su prirodom i narodnim graditeljstvom Tršića, rodnog mesta reformatora srpskog jezika i pisma Vuka Stefanovića Karadžića.
LOZNICA (16. april 2021) – Atelje „Svetionik“ slikara i ikonopisca Miloša Ćirkovića iz Vukovog Tršića mesto je u kojem nastaju svetovi tog umetnika koji svoju stvaralačku poetiku inspirisanu živopisnim predelima Vukovog zavičaja spretno prikazuje na slikarskom platnu, slaveći život i prirodu bujnim koloritom, prikazujući i motive mrtve prirode, portrete, radeći i murale i baveći se ikonopisanjem.
Foto: Privatna kolekcija
U slikarskom izrazu koristi raznolike tehnike, od akvarela i akrilika do ulja na platnu, koje dominira u njegovom stvaralaštvu.
„Svetionik“ nad Tršićem – stvaralačka oaza
Put nastanka jednog likovnog dela, uz priče o slikarskim počecima, inspiraciji i svojim slikarskim svetovima, autor je dočarao u svom domu u kojem se nalazi atelje „Svetionik“. Na sredini ateljea nalazi se veliki štafelaj, a na njemu novo belo platno čeka da mu Miloš udahne život i uobliči priču sazdanu od boja i emocija, a svuda su boje, četkice, špahtle, bočice, raznovrsni slikarski materijal i sve to stvara stvaralačku magiju koja se provlači čitavim prostorom.
Likovni dar Ćirković je iskazao još u osnovnoj školi u Kostajniku, gde su mu radovi bili izlagani na školskim izložbama, a potom i nagrađivani. Nakon osnovne, upisao je Srednju mašinsku školu u Loznici, gde mu je išlo od ruke tehničko crtanje, ali su ga, kako kaže, putevi otisnuli u nekim drugim pravcima, a 1995. godine počeo je ozbiljnije da se bavi slikarstvom.
– Moje slikarstvo ozbiljnije je zaživelo u Požarevcu, gde sam stanovao i radio. Uzeo sam uljane boje, platna, pribor, četkice i, zahvaljujući potrebnoj literaturi za moje opismenjavanje u likovnom smislu, počeo sam da slikam i tako su nastale moje prve slike – prisetio se naš sagovornik.
Foto: Privatna kolekcija
– Ne mogu ni opisati koliko sam se radovao prvim radovima nastalim tehnikom ulja na platnu jer do tada su bili rađeni ili temperama ili akvarelom. Neopisiv je taj osećaj kada uveče posmatram nastalo delo koje je ujutro bilo samo belo platno – rekao je Ćirković o svome početku posle koga su usledila učešća na likovnim kolonijama i izložbe, što je potpuno promenilo njegov dotadašnji život.
– Često sam govorio, ako bi se ne znam koliko puta ponovo rodio, ponovo bih slikao. Slikanje nije, kao što neki smatraju, posao, rad, to je nešto više; ono što osećamo, zapažamo, druženja, likovne kolonije, izložbe. Onome ko ne slika to je teško objasniti – kazuje naš sagovornik dok vešto olovkom pravi skicu za naredno slikarsko delo na kome se tankim linijama rađa prepoznatljiv predeo Tršića sa autentičnim objektima narodnog graditeljstva.
Tršić – večita inspiracija
Dok radi, priča nam da slika sve, zavisno od trenutka. Iako su na njegovim delima prisutni raznovrsni motivi, posebna ljubav su mu pejzaži jer, kako kaže, oni daju energiju i posebna su inspiracija. Tako su na njegovim slikama oživotvoreni predeli Tršića i motivi sela udenutih u bujno zelenilo kraj Žeravije ili idilične snežne brežuljke.
– Od inspiracije sve polazi i od toga koliko čovek ima raspoloženja. Samo raspoloženje i volja meni su inspiracija. Kako ja to shvatam i osećam, inspiracija je skup energije, da čovek u momentu, pre nego što počne da slika, već ima sliku u sebi. On je posle samo prenosi na platno, zid ili bilo koju drugu površinu za slikanje. Bez tog naboja jako je teško – ocenio je Ćirković.
– Slikarima se dešava da stanu ispred platna ili bilo čega što žele oslikati i ako nema inspiracije, počne mučenje – otkrio je Ćirković i dodao da je u umetnosti vrlo važna moć zapažanja bitnih stvari, koje čovek posle prenosi kroz svoje delo.
U slikarskom izrazu omiljene boje su mu sve nijanse plave, koje često koristi, ali prisutne su i druge boje iz palete, zavisno od raspoloženja i motiva. Bez obzira na raznolikost boja na platnu, ono što želi posebno izraziti dočarava senkama.
Smatra da slikar može da napravi stotine nijansi zelenih ili plavih tonova, zavisno od umešnosti, a shodno tome slika se može i opteretiti, pa čak i „uprljati“ bojama, što zavisi od početne inspiracije i iskustva.
Foto: Privatna kolekcija
– Pored osnovnog znanja iz slikarstva: poznavanja perspektive, tehnike mešanja boja, valera, senki, intenziteta boja i načina nanošenja, važan je i talenat, sve to utiče na krajnju sliku, na njen izgled i lepotu – istakao je naš sagovornik.
Autor: Sanja Dimitrić Nešić
Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.