STOPOSTOTNA PREVENCIJA RAKA GRLIĆA MATERICE

LOZNICA (1. MART 2023) – Rak grlića materice je jedno od retkih malignih oboljenja u medicini koje je moguće prevenirati, a jedan od glavnih problema je što ne postoji organizovani skrining. Čest problem su ciste na jajnicima, koje su u većini slučajeva funkcionalne i ne zahtevaju lečenje.

Povodom obeležavanja Evropske nedelje prevencije raka grlića materice dr Nemanja Josić, ginekolog akušer, objasnio je čitaocima „Lozničkog nedeljnika“ da je karcinom grlića materice jedno od retkih malignih oboljenja koje je moguće prevenirati, te apeluje na sugrađanke da redovno obavljaju ginekološke preglede.

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice obeležena je od 23. do 29. januara i ima za cilj podizanje svesti žena o raku grlića materice. Ovogodišnji slogan bio je „Rak grlića materice – rak koji možemo sprečiti“, a, prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, tokom 2020. godine registrovano je 1.087 novoobolelih žena od raka grlića materice u Srbiji, dok su 453 žene umrle od tog malignog oboljenja.

– Iako se mi ginekolozi akušeri u Srbiji trudimo na terenu da se ta situacija popravi, mislim da je i dalje glavni problem to što je Srbija jedna od zemalja gde ne postoji organizovani skrining karcinoma grlića materice – rekao je za „Loznički nedeljnik“ dr Nemanja Josić.

Prema njegovim rečima, organizovani skrining grlića materice podrazumeva da populacija žena koja uzrastom pripada rizičnoj grupi jednom godišnje ili jednom u tri godine prođe proceduru ginekološkog pregleda, jer „to je jedan od retkih maligniteta ne samo kod žena nego uopšte u medicini gde je moguća apsolutna prevencija“.

Foto: TV Lotel

– U našim uslovima radi se ta tzv. konvencionalna, klasična citologija po Papanikolau. I onda zajedno sa kolposkopijom, koja je vrsta ginekološkog pregleda gde se pomoću aparata koji se zove kolposkop posmatra tkivo. To je jedna vrsta mikroskopa, otprilike uveličava 16, 20, 10 puta uz dodatak određenih rastvora koje direktno aplikujemo na grlić materice. Tim pregledom i uzimanjem Papanikolau testa, pošto su to komplementarne metode, praktično dopunjavaju se, postižemo tačnost skoro stopostotnu – objasnio je dr Josić.

Naš sagovornik je ukazao da obično prođe dosta vremena između inicijalne promene u tkivu grlića materice do nastanka samog kancera, te je moguće blagovremeno reagovati.

Humani papilomi virusa (HPV) su kofaktor u nastanku kancera grlića materice, a prema rečima ginekologa akušera, epidemiologija HPV virusa se menja, te nakon urednog Papanikolau testa i kolposkopskog nalaza koji ne ide u prilog premalignih promena biopsija može pokazati početni stadijum karcinoma grlića materice.

Međunarodna federacija za ginekologiju i opstetriciju (FIGO, eng. Federation Internationale de Gynecologie et d Obstretrique) prihvatila je podelu karcinoma grlića materice na stadijume od 0 do IV, a prema rečima našeg sagovornika, stopa izlečenja je dobra i kod žena u stadijumu III, koji podrazumeva znatno lokalno širenje tumora i/ili česte regionalne metastaze.

Lekar je podsetio sugrađanke da bi svaka žena trebalo da uradi Papanikolau test i kolposkopiju unutar tri godine od prvog seksualnog odnosa ili od 21. godine života, a preporuka je da se pregledi obavljaju jednom godišnje.

Primarna prevencija HPV vakcinama

Ginekološki pregledi predstavljaju sekundarnu prevenciju raka grlića materice, a primarna prevencija je vakcinacija HPV vakcinom i od juna prošle godine ova vakcina je dostupna u Domu zdravlja „Dr Milenko Marin“ u Loznici.

Ciljna grupa su devojčice uzrasta od 9 do 19 godina, a dr Josić je izneo mišljenje da bi vakcinu trebalo da prime i dečaci jer određeni sojevi HPV virusa učestvuju kao kofaktor u nastajanju karcinoma anusa, penisa, glasnih žica, donjeg dela ždrela, korena jezika…

– Procedura je vrlo jednostavna. Prijave se u okviru službe naše pedijatrije, u savetovalište, gde se inače obavljaju vakcinacije. Za devojčice do 14 godina obavezno prisustvo/saglasnost roditelja.

Od 14 do 19 godina nije obavezno. Zavisno od godina ta vakcina se prima u 2, odnosno 3 doze. (…) Vakcina je što bi rekli rekombinantna, sigurna po svim mogućim kategorijama bezbednosti – izjavio je naš sagovornik i dodao da od 200 otkrivenih sojeva HPV virusa, u lozničkom domu zdravlja je dostupna „gardasil 9“, što znači da ta vakcina štiti od 9 različitih sojeva.

– Šta je bitno da se naglasi – sama vakcinacija ne isključuje redovne preventivne preglede, znači ništa nije sto posto pa ni te vakcine, a i sami smo rekli da postoje drugi tipovi virusa. Isto tako, vakcina ne leči. Vakcina je mera prevencije – istakao je ginekolog.

Zdravlje i izgled jajnika

Naš sagovornik je ukazao da postoji neprecizno izražavanje vezano za ultrazvučni izgled jajnika i strukturu jajnika.

– Postoje vrlo precizno definisani kriterijumi za ultrazvučno policistične jajnike, ali za populaciju od 21 godine pa nadalje. Ali taj ultrazvučno policističan jajnik jedan ili oba apsolutno ništa ne mora da znači jer postoji razlika između nečega što se zove ultrazvučno policističan jajnik i nešto što se zove sindrom policističnih jajnika, gde taj sindrom u sebi podrazumeva neki hormonski poremećaj, disbalans obično, gde postoji relativan višak tih muških polnih hormona, koji opet kod žene imaju značajnu ulogu u određenoj hormonskoj ravnoteži – objasnio je Josić.

– Znači žena može da ima sindrom policističnih jajnika, da ima hormonski disbalans, a da ultrazvučno nema polističan jajnik. I s druge strane, rekli smo može i obrnuto. Čak negde otprilike svaka treća mlada ženska osoba do nekih 25-30 godina životne dobi ima jedan ili oba ultrazvučno policistična jajnika – naglasio je ginekolog i dodao da 7-8 godina nakon prve menstruacije ne bi trebalo davati bilo kakve sudove o strukturi jajnika kod ženske osobe jer je potrebno vreme da se pokaže ima li izgled jajnika nekakav značaj.

Takođe, naš sagovornik je objasnio da se na jajnicima najčešće pojavljuju funkcionalne ciste, koje su prolazne, tzv. vodene ciste, a da bi se one dijagnostikovale potrebno je uraditi kontolni pregled posle nekog vremena i uveriti se da su nestale u tom periodu. Kako je objasnio, pogrešno je davati pacijentkinji tumor markere, jer oni tada mogu biti lažno pozitivni, što izaziva stres kod pacijentkinja.

Prema Josićevim rečima, ostale ciste na jajnicima se nazivaju neoplazme, koje su benigne prirode, a jedna od najčešćih cista iz ove grupe je dermoid, koji zahteva operativno lečenje, kao i endometrične ciste, o kojima treba da odlučuju ginekolozi kojima su ciste uža specijalnost.

Najteže oboljenje za koje ne postoji prevencija je rak jajnika.

– Redovne kontrole, godišnji pregledi u velikoj meri smanjuju šansu da će da se razvije, ako ništa drugo, onda do nekih viših stadijuma bolesti, ali ono što je sreća, to je da karcinom jajnika nije čest – kazao je Josić i dodao da kontrole treba pojačati kod pacijentkinja koje su u porodici imale slučajeve karcinoma dojke ili jajnika.

Zdrava populacija ali neophodni redovni pregledi

Za razliku od grlića materice, u Domu zdravlja „Dr Milenko Marin“ postoji organizovan skrining dojke, koji podrazumeva adekvatnu bazu podataka pacijentkinja određene životne dobi koje se pozivaju na pregled dojki u Dom zdravlja. Pored toga, rendgenski pregled dojke, odnosno mamografija obavlja se u Opštoj bolnici u Loznici.

– Ja stvarno mislim da su naše žene generalno zdrave, (…) nisu to tako zabrinjavajuće brojke kao kad mi ciljano o tome pričamo. Generalno imamo zdravu populaciju – ocenio je Josić i dodao da pored redovnih pregleda svaka žena treba da vodi računa o svom ginekološkom zdravlju i koristi kontracepciju.

Na samom kraju, naš sagovornik se dotakao teme steriliteta, jer se stiče utisak da sve veći broj parova ima teškoće da se ostvari u ulozi roditelja.

– Sigurno kod trećine tih parova ne postoji nikakav problem da smo mi registrovali, znači zvanično ne postoji neki problem kod muškarca ili žene. (…) Tu ima mnogo faktora, način života može biti. (…) Nekad mi to kažemo psihološki faktor – istakao je lekar. Josić je objasnio da je veštačka oplodnja zapravo oplodnja prirodnim materijalom koja je samo pomognuta medicinskim tehnologijama i da država i Grad Loznica ulažu znatna sredstva da se pomogne parovima u postupku veštačke oplodnje.

Autor: Kristina Milanović