SUSRET SA NADOM SIMIĆ, UČESNICOM ROK MJUZIKLA „KOSA“ ATELJEA 212

Planetarno popularan rok mjuzikl „Kosa“ ove godine obeležio rođendan – pola veka od premijernog izvođenja u Ateljeu 212 u Beogradu. Nada Simić, poreklom Lozničanka, učesnica „Kose“ koja je obnaživanjem u predstavi uvela senzacionalno „svlačenje na sceni“, a povodom pedesetog rođendana „Kose“ oživela svoja sećanja za „Loznički nedeljnik“.

LOZNICA (1. avgust 2019) – Ove godine 19. maja navršilo se tačno pola veka otkako je beogradski Atelje 212 premijerno odigrao pozorišni rok mjuzikl „Kosa“, planetarni fenomen koji je prvo uzdrmao svetsku, a zatim i domaću teatarsku i javnu scenu.

Čuvena „Kosa“ stigla je u Jugoslaviju samo godinu dana nakon svetske premijere na Brodveju u Njujorku. Priču o buntu mladih protiv rata u Vijetnamu koju su režirali Mira Trailović i Zoran Ratković, u adaptaciji Bore Ćosića, zainteresovala je jugoslovensku omladinu koja je upijala stavove, muziku i ples hipika.

Za Beograd i Jugoslaviju s kraja šezdesetih godina prošlog veka priča o „Kosi“ je više od mita i legende. Ona je bila put ka promenama i afirmaciji prava na lični izbor i slobodu, odmah posle studentske pobune 1968. godine.

Foto: Privatna kolekcija

U beogradskoj predstavi, koja je nakon američke bila četvrta evropska premijera, pevali su Dušan Prelević Prele i Mira Pejić, dok su glavne uloge igrali Miša Janketić, Dragan Nikolić, Jelisaveta Seka Sabljić i drugi.

Mjuzikl je iz više razloga imao snažan odjek, a jedan od njih bio je suprotstavljanje postojećem moralu i njegovim strogim pravilima, pa i u pogledu nagosti.

Nova „pozorišna disciplina“

U toj čuvenoj predstavi glumci su se pevajući „Daj nam sunca“ pojavljivali bez odeće, što je bila potpuna novina na pozorišnim scenama nekadašnje Jugoslavije, a sa tim mjuziklom ušla je u pozorište i „nova disciplina“ – golišavost na sceni.

Jedna od protagonistkinja „Kose“ koja je svojom obnaženom pojavom učestvovala u razbijanju tadašnjih tabua bila je osamnaestogodišnja lepotica Nada Simić, poreklom Lozničanka, koja je zbog takvog scenskog nastupa preko noći postala poznata. Ljudi su dolazili da je vide izbliza, a njena fotografija pojavila se u mnogim novinama, čak i u Vašington postu.

Foto: Privatna kolekcija

Iako poslednje tri decenije živi u Australiji, Simićeva svake godine dolazi u Srbiju, u rodni Beograd i u Loznicu, za koju je porodično vezana jer je njena majka bila Lozničanka, a ovde joj živi i kćerka Jelena.

Ove godine prisustvovala je obeležavanju jubileja pet decenija od premijernog izvođenja „Kose“ Ateljea 212 u Beogradu, a dan uoči povratka Simićeve u Australiju razgovarali smo sa njom – učesnicom beogradske verzije kultnog mjuzikla koja je zbog scene nagosti postala njegovo „zaštitno lice“.

Mjuzikl na početku karijere

– Sve je jako brzo prošlo, ali je nezaboravno sve vezano za „Kosu“. I danas je prisutno štošta od tih vremena u meni. Bila je 1969. godina, svi su pričali o tome da se postavlja „Kosa“ i tražili su se mladi talenti za pevanje. Ja sam verovala u sebe. Igrala sam balet od svoje treće godine u Narodnom univerzitetu „Božidar Adžija“, gde me je majka vodila nekoliko godina. Imala sam neku klicu i potencijal za pevanje i glumu iako sam bila izuzetno mlada.

Autor: Sanja Dimitrić Nešić

Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.