U ČAST I SLAVU HRABRIM PRECIMA
LOZNICA (18. april 2022) – Služenjem svete arhijerejske liturgije i parastosa palim žrtvama i polaganjem venaca na spomen-kosturnicu u porti manastira Čokešina obeležena godišnjica čuvene bitke. U ime rukovodstva grada učesnicima sabora obratio se pomoćnik gradonačelnika Loznice Ljubinko Đokić, dok je o istorijskim činjenicama Boja na Čokešini govorio kustos istoričar, upravnik Muzeja Jadra Goran Vilić.
Svečanom ceremonijom polaganja venaca na spomen-kosturnicu palim junacima, u porti manastira Čokešina obeležena je 218. godišnjica čuvenog boja u kojem su život izgubila 303 srpska ustanika hrabro se suprotstavljajući brojno nadmoćnijoj turskoj vojsci.
Foto: TV Lotel
Pomen i počast palima odali su sveštenici Srpske pravoslavne crkve služenjem svete arhijerejske liturgije i parastosa žrtvama, nakon čega su na spomenik junacima bitke položeni venci.
Vence su položili predstavnici Vojske Srbije i garnizona u Loznici, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Grada Loznice i Mesne zajednice Čokešina, kao i predstavnici ovdašnjeg Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ i Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine.
U ime gradskog rukovodstva skupu u porti manastira Čokešina obratio se pomoćnik gradonačelnika Loznice Ljubinko Đokić koji je rekao da je Boj na Čokešini bio krvava borba srpskih ustanika protiv Turaka na brdu Lipovcu.
„U toj borbi srspki ustanici su pobedili, ali nažalost svoju pobedu nisu mogli da vide. Pobeda ustanika jeste simbol hrabrosti i stradanja. Junaštvo srpskih ustanika je ušlo u legendu“, naveo je Đokić i podsetio da je nemački istoričar Leopold Ranke čokešinske junake poredio sa Spartancima antičkog kralja Leonida.
Đokić je ukazao i da su krajevi zapadne Srbije imali surova događanja – najpre 1804. godine i Boja na Čokešini, a zatim i 1810. godine kada je u Boju na Loznici iscrtavana zapadna granica Srbije.
Poručio je da 218 godina posle čuvenog Boja naša država diplomatskim putem iscrtava južnu granicu naše zemlje, ali da danas kao i 1804. godine znamo šta je najbolje za Srbiju.
„Mi u Loznici smo uvek u službi naših građana i želimo da iscrtavamo što više puteva, komunalne infrastrukture, da uz pomoć naše Vlade rekonstruišemo i opremamo naše bolnice, škole i vrtiće, da gradimo sportske objekte i sportske terene. Poštujemo naše pretke i uvek ćemo ih poštovati, ali se borimo za buduće generacije“, zaključio je Đokić.
Foto: TV Lotel
U nastavku ceremonije obeležavanja godišnjice Boja na Čokešini kustos istoričar, upravnik Muzeja Jadra Goran Vilić održao je istorijski čas i govorio o značaju bitke.
Naveo je da su hrabri Nedići izašli sa svojih 300 hajduka u susret daleko nadmoćnijoj turskoj vojsci i da su, iako su izgubili boj, na taj način opredelili dalji tok ustanka.
Podsetio je da Boj na Čokešini mnogi simbolično nazivaju srpskim Termopilima, jer je i oko 300 Spartanaca na čelu sa Leonidom (spartanskim kraljem) poginulo ne želeći da napuste položaje, a suprotstavljajući se nadmoćnijoj vojsci Persijanaca.
„Položene su glave najhrabrijih na oltar slobode“, rekao je Vilić i ukazao da je čokešinski boj bio presudan za to da li će turska vojska ostvariti svoj cilj i pomoći opkoljenim Turcima u Šabačkoj tvrđavi, odnosno bila je presudna za odluku da li će Šabac pasti ili ne.
Foto: TV Lotel
Tri dana posle Boja na Čokešini, 1. maja, Turci iz Šapca predali su Šabačku tvrđavu, a ustanici su mogli da se usredsrede na druga mesta i pomognu svojim saborcima da se suprotstave turskim vojnicima i oslobode Beogradski pašaluk.
Posle prigodnih obraćanja usledio je kulturno-umetnički program u kojem su nastupile članice ovdašnje etno grupe „Lozice“, recitatori Gimnazije „Vuk Karadžić“, učenici Osnovne škole „Petar Tasić“ iz Čokešine i guslar Mladen Jevrić.
Foto: TV Lotel
Organizatori ceremonije obeležavanja 218. godišnjice Boja na Čokešini, protekle subote, bili su Grad Loznica, Manastir i Mesna zajednica Čokešina i loznički Centar za kulturu „Vuk Karadžić“.
Boj na Čokešini vođen je na Lazarevu subotu 28. aprila 1804. između srpske vojske koju su predvodila braća Nedić, Dimitrije i Gligorije iz Osečine, i turske pod komandom Nožin-age.
Spisak svih palih ustanika, koji je sastavio sveštenik Vasilije Popović, izložen je u stalnoj postavci Vojnog muzeja na Kalemegdanu u Beogradu, a nad kostima srpskih vojnika koje su prenete u portu manastira podignut je spomenik.
Autor: Danica Pavlović Đurović