U LOZNICI ODRŽANA 25. MANIFESTACIJA „DANI JOVANA CVIJIĆA“
Centar za kulturu „Vuk Karadžić“ i ove godine je priredio dvodnevnu manifestaciju „Dani Jovana Cvijića“, kojom od 1996. godine podseća na lik i delo znamenitog naučnika, geografa svetskog glasa, rođenog Lozničanina. Cilj manifestacije je približavanje nauke mladima.
LOZNICA (12. oktobar 2021) – Tradicionalna kulturna manifestacija posvećena životu i radu našeg znamenitog naučnika Jovana Cvijića pod nazivom „Dani Jovana Cvijića“ počela je otvaranjem izložbe „Životni ciklusi Milutina Milankovića“, koju je u Galeriji „Mina Karadžić“ priredio Centar za promociju nauke iz Beograda.
Tom prilikom direktorka Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice Snežana Nešković Simić podsetila je da Grad Loznica i loznički Centar za kulturu od 1996. godine obeležavaju dane posvećene velikom naučniku i svetski priznatom geografu Jovanu Cvijiću, a da je prvi program ovogodišnje manifestacije tradicionalno posvećen predstavljanju Centra za promociju nauke iz Beograda, sa kojim loznička ustanova sarađuje nekoliko godina.
– Ove godine nam predstavljaju još jednog velikog naučnika koji je sarađivao sa Jovanom Cvijićem, a to je akademik Milutin Milanković. Ono što je nama interesantno je to što je on istraživao klimatske promene i bio tesno povezan sa Cvijićem. Ova izložba nam je ustupljena potpuno besplatno u cilju promocije nauke i žao mi je što škole rade onlajn i što deca ne mogu da dođu organizovano da je pogledaju. Bilo bi dobro da dođu sa roditeljima i vide je jer ona na zanimljiv način želi da približi nauku mladim ljudima, što i jeste cilj „Cvijićevih dana“ – rekla je direktorka.
Foto: TV Lotel
Izložbu „Životni ciklusi Milutina Milankovića“ otvorila je dr Tanja Adnađević, rukovodilac Sektora za programske aktivnosti Centra za promociju nauke, rekavši da je izložba nastala 2019. godine kao deo maja meseca – meseca matematike jer je te godine obeležen veliki jubilej rođenja naučnika Milutina Milankovića.
– Želja nam je da ova izložba putuje u sve delove Srbije i da pokažemo koliko je on važan naučnik, ne samo za srpsku nego i za evropsku i svetsku nauku. Nekako ga uvek zapostavimo, izuzev novčanice koja je izašla pre deceniju, nakon čega se malo izdigao i došao u sve domove – rekla je Adnađevićeva.
– Nama je ideja bila da pokažemo Milutina Milankovića kao jednu svestranu ličnost i da predstavimo pet strana njegove ličnosti: Milanković kao đak, popularizator nauke, klimatolog, astronom, inženjer i da vizuelno svakog posetioca uvedemo u jedan segment njegove ličnosti kako bi se oni mogli identifikovati i shvatiti koliko je imao važnih otkrića i koliko je važan za srpsku nauku – rekla je Adnađevićeva.
Foto: TV Lotel
Izložba koja je otvorena u ponedeljak sastoji se od deset panoa postavljenih u pet ramova u obliku valjka, a na svakom je postavljen po jedan segment iz naučnikovog života. Dakle, ona je arhitektonski i koncepcijski osmišljena tako da svaki deo ličnosti Milutina Milankovića predstavlja jedan valjak, gde posetilac kada uđe dobija jedan intiman prostor i dodir sa ličnoću naučnika u cilju što boljeg poistovećivanja.
Milutin Milanković je tesno sarađivao sa Jovanom Cvijićem, a Cvijić ga je predložio za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, današnje Srpske akademije nauka i umetnosti za vreme svog rada u Akademiji.
Dani Jovana Cvijića nastavljeni su u utorak u Stalnoj postavci slika Mića Popović i Vera Božičković Popović predstavljanjem knjige „Jovan Cvijić od Loznice do Sorbone“ profesora emeritusa dr Stevana Stankovića, koji je čitav svoj radni vek posvetio istraživanju života i rada Jovana Cvijića.
Foto: TV Lotel
U okviru ovogodišnje manifestacije, tokom oktobra, biće predstavljen i dopunjen sadržaj Digitalne muzejske postavke o životu i radu znamenitog naučnika, koja je podržana od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Jovan Cvijić, slavni geograf i naučnik svetskog glasa, osnivač je antropogeografije i geoformologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva. Rođen je u Loznici 11. oktobra 1865. godine. Bio je predsednik Srpske kraljevske akademije nauka, počasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Umro je u Beogradu 16. januara 1927. godine.
Autor: Sanja Dimitrić Nešić