U LOZNICI POČELI PROGRAMI 87. VUKOVOG SABORA
Tradicionalnu i našu najstariju kulturnu manifestaciju posvećenu reformatoru srpskog jezika i pisma Vuku Stefanoviću Karadžiću u ponedeljak otvorio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Centralna svečanost u nedelju, 20. septembra, u Tršiću, na kojoj će saborsku besedu održati književnik Janko Vujinović, dok će u ime domaćina reči pozdrava i dobrodošlice uputiti gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović.
LOZNICA (15. septembar 2020) – Programi 87. Vukovog sabora, najstarije i jedne od najmasovnijih kulturnih manifestacija u Srbiji, koja se održava u čast i sećanje na život i delo reformatora srpskog jezika i pisma Vuka Stefanovića Karadžića, počeli su sinoć u Vukovom domu kulture „Himnom Vuku“ u izvođenju grupe pevača Kulturno-umetničkog društva (KUD) „Karadžić“, kojom je dirigovao profesor Darko Nestorović.
Ovogodišnje saborovanje započelo je obraćanjem gradonačelnika Loznice Vidoja Petrovića i ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića, koji je zvanično otvorio manifestaciju.
Ministar je istakao značaj održavanja najstarije kulturne manifestacije u Srbiji kao i izgradnju Naučno – obrazovno – kulturnog centra „Vuk Karadžić“ u Tršiću koji, kako je rekao, u sledećim decenijama ima zadatak da pokolenjima „priča“ o Vuku i značaju njegovog dela, da naši lingvisti, etnolozi i svi drugi naučnici u njemu traže inspiraciju, ali i da proširimo svest ne samo znjanjem o kvalitetu pisma i jezika kojim je Vuk pisao i kojem nas je naučio i ostavio nam ga u amanet, nego o onome što su drugi govorili o tome.
„Bogatstvo koje mi imamo je nemerljivo. Davne 1933. godine stvorena je tradicija saborovanja, a ove godine, u ovakvim uslovima, jako je važno da imamo kontinuitet. Bitno je da je Sabor ušao na listu nematerijalnih dobara svetske kulturne baštine Uneska. Mislim da Srbija nikada nije moćnije stajala u Unesku. Bez obzira na dogovore o nekom daljem statusu i šta će biti sa našim ljudima na Kosovu i Metohiji, lavovski se borimo i za naše kulturno dobro i za naše obrazovanje“, naglasio je Šarčević.
Foto: TV Lotel
On je istakao da je naše obrazovanje na Kosovu i Metohiji „svetla tačka i deo Srbije koji je u potpunosti isti kao u svim drugim delovima. Pošto je tema Dositej Obradović, ja sam danas imao retku sreću i čast da se nađem u istom danu na otvaranju Vukovog sabora, a oko podneva da u Beogradu govorim na Dan Beogradskog univerziteta. Tačno je 212 godina od kada je Dositej Obradović osnovao Visoku školu u Beogradu o od kada izlaze hiljade generacija pismenih ljudi u Srbiji. Od tada smo mi jedna druga nacija”.
Ministar je podsetio da su Srbi brinuli o svom narodu na svim teritorijama i otvarali univerzitete svima pa je tako Beogradski univerzitet zaslužan za otvaranje Univerziteta u Ljubljani pre sto godina, a kasnije i u Skoplju, Sarajevu, Podgorici, kao i u Prištini, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
„Imali smo dobre škole. Dositej i Vuk su radili kvalitetno i jako i podizali nas. Uvek nam je bio cilj da stignemo razvijenu Evropu i to nam je kroz dva veka bio stalni zadatak. Vlada kojoj još uvek pripadam jedan deo posla donekle je odradila, a cilj nam je da pokažemo da su svi nivoi obrazovanja u Srbiji sposobni da stignu najkvalitetnije modele obrazovanja u svetu i mislim da to upravo i pokazujemo“, ocenio je Šarčević.
Rekao je da smo lako „osvojili dualno obrazovanje, kvalitetno smo krenuli kroz digitalizaciju obrazovnog sistema i danas smo jedna od digitalno pismenijih nacija. Čak i kad je došla ova opaka bolest i pandemija, primer smo u širem regionu. Od septembra, modele koje smo mi napravili kao srpska država u kojem naši đaci nekako održavaju kondiciju i imamo kontinuitet obrazovanja, što je mnogo važno, takođe smo primer u širem regionu“.
Foto: TV Lotel
„To je naš zadatak kojeg su nam ostavili Vuk i Dositej i dužnost nam je da ulažemo sve više u to da fakulteti budu kvalitetni, nauka značajnija, a sve ustanove, počev od sela do gradova, da budu ujednačeno kvalitetne”, rekao je ministar i dodao da je taj put prepoznatljiv i utrt poslednjih godina i jasno se vidi ali je dug posao.
„Mi 2022. godine treba da uradimo jako vidljiv posao, treba da se vidi državna matura kada ništa u Srbiji u sferi obrazovanja neće biti kao što je bilo, da uđemo u sferu merenja kvaliteta svih nivoa obrazovanja, a do tada mora mnogo da se radi. Kada budemo na međunarodnim testiranjima postigli visoke rezultate, znaćemo da je budućnost u Srbiji zagarantovana“, smatra ministar.
„Dolaziće ozbiljne priče, ozbiljne kompanije, ulagaće novac, kapital potreban svima da bi se razvoj desio, ali svi dolaze i pitaju kakav je obrazovni kapital mladih ljudi u Srbiji i na tome moramo da radimo. Mnogo je važno da amanet kojeg smo dobili od naših predaka nastavimo, da budemo dostojni toga i da iz godine u godinu ne posustajemo, da slavimo sabor dok pamtimo“, poručio je Šarčević.
Gradonačelnik Loznice, Vidoje Petrović je rekao da Vukovo delo odslikava Srbiju – njenu kulturu, istoriju i tradiciju i prepliće se sa velikom svetskom porodicom jezika.
Foto: TV Lotel
„Saborovanjem Vuku u čast svake godine mi ovog velikana bliže predstavljamo i u delima njegovih savremenika, kao što to ove godine činimo preko istaknutog pisca i filozofa u Srba – Dimitrija Dositeja Obradovića, prvog ministra prosvete. Ne treba da podsećam da je reformator pisma i jezika iz Tršića bio među prvima koji su evropski duh unosili u Srbiju jer su, zahvaljujući upravo tome, Beč i Pešta kasnije postali svojevrsni centri obrazobvanja za mnoge Srbe, među kojima je, to s ponosom ističem u ovakvim prilikama, bilo više Lozničana“, rekao je Petrović.
On je posebno istakao da je svaki Vukov sabor svojevrsno bogatstvo za budućnost Loznice i Lozničana.
„Takav imperativ kod nas je i danas prisutan, iako su okolnosti specifične zbog svetskih neprilika usled epidemije. Svaki programski sadržaj u nerednih sedam dana predstavlja premošćavanje svih razdaljina među kulturama na koje su nam prstom upirali Vuk i Dositej, na koje danas upire naša vlada i naša država“, zaključio je Petrović.
Autor: Sanja Dimitrić Nešić
Opširnije u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.