Emir Kusturica (u sredini), Manojlo Vukotić (desno) i Dragan Tošić (levo). Foto: TV Lotel

U LOZNICI PREDSTAVLJENA NOVA KNJIGA EMIRA KUSTURICE

U svojoj knjizi „Šta mi ovo treba“ autor Emir Kusturica svedoči o svom životu, dilemama, nadama i sumnjama. Zapisi u knjizi nemaju nameru da odgovore na pitanja niti da razreše velike dileme, već da svedoče o vremenu u kojem živimo, kao trag onima koji će u budućnosti proveriti da li je sve ovo trebalo.

LOZNICA (5. decembar 2018) – Srpski filmski režiser, najpriznatiji i najnagrađivaniji srpski stvaralac u poslednjih nekoliko godina Emir Kusturica predstavio je u Vukovom domu kulture u Loznici svoju treću po redu knjigu pod naslovom „Šta mi ovo treba“ u kojoj je objedinio svoje dnevničke zapise iz poslednje dve i po decenije, od rata u Bosni i Hercegovini do današnjih zbivanja u zemlji i svetu.

Na 360 strana i 80 poglavlja knjige, autor je obuhvatio polemike i odgovore na napade raznih francuskih i nazovi levičarskih filozofa, prezir prema fejsbukovim „septičkim jamama“, uzbudljive i iskrene razgovore sa argentinskim fudbalerom Maradonom, ali i stavove o svetskoj politici i globalizaciji.

Kusturica ovim delom svedoči o svom životu, koji je istovremeno svačiji život, o svojim dilemama, nadama i sumnjama i otvara ogroman prostor ličnog interesovanja i svog kulturnog i javnog angažmana na ovim prostorima.

Reč dobrodošlice u ime rukovodstva grada Loznice pred prepunom dvoranom Vukovog doma kulture u ponedeljak je, na predstavljanju knjige, uputio gradonačelnik Vidoje Petrović rekavši da građani Loznice žive na geografskom prostoru koji je kolodelnica istoka i zapada.

Sa predstavljanja nove knjige Emira Kusturice – prepuna dvorana Vukovog doma kulture. Foto: Redakcija

Citirajući nobelovca Ivu Andrića, kako je to činio i Kusturica, Petrović je rekao: „Niko ne zna šta znači roditi se i živeti na ivici između dva sveta, poznavati i razumevati i jedan i drugi, a ne moći učiniti ništa da se oni objasne među sobom, da se zbliže, voleti i mrzeti i jedan i drugi, biti kao dva zavičaja bez ijednoga, biti svuda kod kuće i ostati zauvek stranac.“

„To su ljudi sa granice, duhovne i fizičke, sa crvene i krvave linije koja je usled nekog teškog i apsurdnog nesporazuma potegnuta između ljudi, božjih stvorenja, između kojih ne treba i ne sme da bude granica.“

Vidoje Petrović. Foto: TV Lotel

Petrović je istakao da su ovim rečima i Andrić i Kusturica dali jasnu fizionomiju naših sudbina, ovog regiona, vremena i prilika, i da „kada se takav naslov natkrili nad knjigom vredniji je od svih reljefa, spomenika i duboreza“.

U uvodu knjige autor je zabeležio da zapisi u knjizi nemaju nameru da odgovore na pitanja niti da razreše velike dileme, te da je sve nastalo iz potrebe da svedoči o vremenu u kojem živimo, a kako bi ostavio trag onima koji će u budućnosti proveriti da li je sve ovo trebalo.

Knjiga je satkana od zapisa o „dramatičnim epizodama“ koje su nastale tokom snimanja filma „Andergraund“ kao i od polemika sa sarajevskim javnim ličnostima, svađa i mirenja sa sarajevskim pesnikom i filmskim scenaristom Abdulahom Sidranom, kao i od objašnjenja zašto je srastao sa srpskom kulturom i hrišćanstvom, zašto voli Republiku Srpsku i Rusiju, kao i zbog čega Srbiji nije dozvoljeno da bude ni Istok ni Zapad.

– Umetnost je vrsta delatnosti koja je u prošlom veku najviše, a sada u manjoj meri, najviše radovala one koji je stvaraju zato što je nadahnuće i uzlet koji umetnost napravi praktično najveći čovekov domet – rekao je Kusturica.

Kako je naveo, beleške koje je predstavio u knjizi vodio je godinama, ali nije znao kako da ih na pravi način svede i pretvori u duhovnu dobit, te da ga je knjiga obradovala najviše iz razloga što nije bila planirana.

GRADONAČELNIK: DA KUSTURICA DOGODINE BUDE BESEDNIK NA VUKOVOM SABORU

Gradonačelnik Petrović je izjavio da je predstavljanje knjige Emira Kusturice u Loznici bila prilika da sa njim razgovara o predlogu koji će uputiti Programskom savetu Vukovih sabora da na Vukovom saboru u Tršiću iduće godine Kusturica bude besednik.

– Ovakvi događaji nas dodatno motivišu, podižu našu svest, podsećaju nas na temeljne vrednosti i vraćaju nas našim korenima. Važno je da poštujemo, negujemo i brižljivo čuvamo našu prošlost i istoriju, jer je to garant da ćemo se u budućnosti, koja postaje sve surovija, lakše snaći i prilagoditi – izjavio je Petrović.

Autor: Danica Pavlović

Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.